Lider pokreta "Kreni-promeni" Savo Manojlović izjavio je 4. juna da zbog očigledne manipulacije glasovima i biračkih zapisnika u Beogradu i Nišu, izlazi sa zahtevom da opozicione stranke iz ovih gradova kao i iz republičke skupštine, napuste parlament ukoliko se nastavi s prekrajanjem izborne volje.
"Sutra (sreda, 5. jun) u 10 sati treba da imamo jasnu odluku da li imamo u potpunosti delegitimizovanu vlast, kako bismo mogli da u subotu uđemo u potpunu građansku neposlušnost. Nemamo vremena da idemo u šetnje dva meseca i pojedinačne proteste", rekao je Manojlović na konferenciji za novinare ispred Opštine Novi Beograd.
Precizirao je da se poziv za napuštanje parlamenta odnosi na Grad Beograd, Niš, Opštinu Novi Beograd, ali i republički parlament, jer kao je istakao, suština legitimisanja vlasti je republički parlament.
"Kada nemate opoziciju u parlamentu onda imate diktaturu", rekao je Manojlović.
On je rekao da ovo objedinjuje i opcije koje su govorile da na beogradske i lokalne izbore ne treba izlaziti, kao i one koje su izašle na njih, napominjući i da ima tačan plan kako će se organizovati građanska neposlušnost.
Reakcije opozicionih stranaka
Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac prokomentarisao je poziv lidera Kreni-Promeni rečima da je DS predložila vraćanje svih mandata odmah posle izbora u decembru 2023.
On je u izjavi za Betu ponovio da spremnost na odricanje od mandata zbog odbrane izborne volje za njega nije dilema.
"Demokratska stranke je to predložila odmah posle decembarskih izbora kao vid pritiska za poništavanje pokradenih izbora na svim nivoima. Kao što ste mogli da vidite ostali smo usamljeni u tome", rekao je Lutovac.
Stranka Zajedno saopštila je 4. juna da ne priznaje rezultate izbora zato što "izbori moraju biti slobodni ili ih ne sme biti" i pozvala opozicione stranke da izađu iz republičkog parlamenta i svih lokalnih skupština i da se uključe u "sveopšti građanski otpor".
U saopštenju piše da ta partija nije priznala ni rezultate decembarskih izbora.
Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da je Manojlović pre poziva na građansku neposlušnost morao da obavi razgovor sa svim opozicionim strankama.
Dodao je da je o predlogu lidera Kreni-Promeni saznao iz medija i dodao da on nije najbolja adresa za davanje ultimatuma i rokova od 24 sata za izjašnjavanje.
"Niko me nije pozvao, da me bilo šta pita. O tako krupnim stvarima mora da se prethodno obavi razgovor", rekao je Jovanović Ćuta.
Šta su pokazali izbori u junu?
Lista Kreni-Promeni je na izborima 2. juna u Beogradu osvojila 21 mandat i predstavlja najjaču opozicionu grupaciju u glavnom gradu.
Srpska napredna stranka je u širokoj koaliciji, u kojoj su između ostalog Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Zavetnici i Pokret socijalista, osvojila 64 mandata i može samostalno da formira gradsku vlast.
Opozicija tvrdi da ima većinu i u Opštini Novi Beograd, najvećoj gradskoj opštini. Sa druge strane, SNS tvrdi da na njoj ima većinu.
Vlast je proglasila tesnu pobedu i u Nišu, trećem po veličinu gradu u zemlji. Gradska izborna komisija je saopštila 3. juna da je lista oko SNS-a dobila 30 mandata, kao i četiri opozicione liste, a da je manjinska Ruska stranka dobila jedan mandat. Istog dana je niški SNS saopštio da je napravio koaliciju sa Ruskom strankom i da će formirati vlast.
Niška opozicija je izrazila sumnju u konačne rezultate koje je proglasio GIK.
Šef Posmatračke misije OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Lamberto Zanijer ocenio je da je uoči junskih lokalnih izbora učinjen blagi napredak u odnosu na izbore krajem 2023. godine, ali je dodao da su ostali ključni problemi poput neravnopravnih izbornih uslova, pristrasnog medijskog izveštavanja, pritisaka na birače i kupovine glasova.
Posmatračka misija Crta je tokom izbornog dana podnela osam krivičnih prijava zbog izbornih mahinacija, uglavnom kupovine glasova.
Programski direktor ove nevladine organizacije Raša Nedeljkov je 3. juna izjavio da se izbori u Beogradu "ne mogu smatrati slobodnim i poštenim" i da su se izbori završili "poražavajuće po vladavinu prava".
