Izraelski zvaničnici zabrinuti su da bi Međunarodni krivični sud (ICC) sa sedištem u Hagu mogao izdati naloge za hapšenje lidera te zemlje, usred međunarodnog pritiska zbog rata Izraela protiv Hamasa u Pojasu Gaze, prenela je 29. aprila agencija Asošijeted Pres (AP).
Međunarodni krivični sud je pre tri godine pokrenuo istragu o mogućim ratnim zločinima koje su počinili Izrael i palestinski militanti koji datiraju iz rata između Izraela i Hamasa 2014. godine, ali nije dao nikakve naznake o mogućim nalozima za hapšenje.
AP prenosi da sud nije odmah komentarisao navode o mogućim nalozima za hapšenje izraelskih zvaničnika.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je kasno u nedelju, 28. aprila da je obavestilo izraelske misije o "glasinama" da bi mogli biti izdati nalozi protiv visokih političkih i vojnih zvaničnika. Nije jasno šta je izazvalo zabrinutost Izraela, prenosi AP.
"Očekujemo da će sud sprečiti izdavanje naloga za hapšenje visokih izraelskih zvaničnika", rekao je ministar spoljnih poslova Izrael Kac, dodajući da bi takvi nalozi "podigli moral" Hamasu i drugim militantnim grupama.
Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija označile su Hamas kao terorističku organizaciju.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu (Netanyahu) izjavio je 26. aprila da Izrael "nikada neće prihvatiti bilo kakav pokušaj Međunarodnog krivičnog suda da potkopa njegovo inherentno pravo na samoodbranu".
"Pretnja da će se zapleniti vojnici i zvaničnici jedine bliskoistočne demokratije i jedine jevrejske države na svetu je nečuvena. Nećemo se pokloniti tome“, naveo je Netanjahu na postu na mreži X, ranije poznatoj kao Tviter. Nije bilo jasno šta je podstaklo objavu.
Istraga međunarodnog krivičnog suda pokriva navode koji sežu do rata u Gazi 2014. kao i izraelsku izgradnju jevrejskih naselja na okupiranoj teritoriji koju Palestinci žele za svoju buduću državu.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan (Khan) rekao je tokom posete regionu u decembru da istraga napreduje i da se insistira na tome da se ne postupa "na osnovu emocija, već na osnovu čvrstih dokaza".
Ni Izrael ni njegov bliski saveznik Sjedinjene Američke Države ne prihvataju jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda, ali eventualni nalozi na hapšenje bi mogli da dovedu izraelske zvaničnike u opasnost od hapšenja u drugim zemljama, koje priznaju Međunarodni krivični sud.
Posebno telo Međunarodnog krivičnog suda istražuje da li je Izrael počinio genocid u aktuelnom ratu u Gazi. Za bilo kakvu presudu očekuje se da će biti potebne godine.
Izrael je odbacio optužbe i optužio sud za pristrasnost.
Istovremeno, Izrael je optužio Hamas za genocid zbog napada na Izrael 7. oktobra 2023. koji je pokrenuo rat. Militanti su upali u vojne baze i kibuce širom južnog Izraela, ubivši oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i uzevši oko 250 talaca.
Kao odgovor, Izrael je pokrenuo sveobuhvatnu ofanzivu iz vazduha, sa mora i kopna, u kojoj je ubijeno preko 34.000 Palestinaca, uglavnom žena i dece, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze pod kontrolom Hamasa.
Izrael krivi Hamas za visok broj poginulih civila jer se militanti bore u gustim, stambenim područjima. Vojska kaže da je ubila preko 12.000 militanata, ali nije pružila dokaze za to, prenosi AP.
Usled rata oko 80 odsto stanovništva Gaze, oko 2,3 miliona ljudi, je izbeglo iz svojih domova, dok je sever Gaze gurnut na ivicu gladi.
Izrael je najavio da će proširiti svoju kopnenu ofanzivu na grad Rafa (Rafah) na jugu Gaze, gde je više od milion Palestinaca potražilo utočište od rata. Izrael tvrdi da je Rafa poslednje uporište Hamasa.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), koja je pružila ključnu vojnu i političku podršku ofanzivi, pozvala je Izrael da ne vrši invaziju na Rafu zbog straha da bi to moglo da izazove humanitarnu katastrofu.
Bajden je ponovo izrazio zabrinutost tim povodom u telefonskom razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u nedelju, 28. aprila.
Očekuje se da će državni sekretar Antoni Blinken posetiti Izrael tokom svoje bliskoistočne turneje koja je počela 29. aprila posetom Saudijskoj Arabiji.
SAD, Egipat i Katar u međuvremenu pokušavaju da ubede Izrael i Hamas da prihvate sporazum koji podrazumeva oslobađanje dela talaca i privremeni prekid vatre. Veruje se da Hamas i dalje drži oko 100 talaca i posmrtne ostatke još oko 30 drugih nakon što je većina talaca oslobođena u zamenu za oslobađanje palestinskih zatvorenika prošle godine.
Hamas je naveo da neće osloboditi preostale taoce bez sporazuma o okončanju rata. Netanjahu je odbacio taj zahtev, rekavši da će Izrael nastaviti svoju ofanzivu sve dok Hamas ne bude uništen i svi taoci ne budu vraćeni.
