Opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" zatražila je da se pre ponavljanja izbora u Beogradu donese specijalni zakon (leks specijalis) koji bi uvažio sve njihove zahteve, među kojima su formiranje komisije koja bi nadgledala izbore, revizija biračkog spiska kao i primena svih preporuka ODIHR.
To je na konferenciji za medije 11. marta izjavio Radomir Lazović, narodni poslanik Zeleno levog fronta.
Prema njegovim rečima, opozicija je pripremila dokument sa temeljnim rešenjima koji se oslanjaju i na preporuke inicijative ProGlas i posmatračke misije CRTA.
"Skupština mora da formira posebno telo, nezavisnu komisiju za kontrolu izbora u kojoj bi bili predstavnici vlasti, opozicije, civilnog društva, a koja bi imala i nadzorna i izvršna ovlašćenja", rekao je Lazović.
On je dodao da će predložiti rešenja po uzoru na Severnu Makedoniju, gde se pred izbore formira prelazna vlada, a da bi u tom slučaju opoziciji pripalo ministarstvo za državnu upravu i MUP.
Lazović je dodao da bi nezavisni tim stručnjaka trebalo da kontroliše birački spisak, a da bi, kada je reč o medijima skupština trebalo da usvoji obavezujuću preporuku o programu pre izbora.
"Treba smeniti REM (Regulatorno telo za elektronske medije), Upravni odbor i generalnog direktora Radio televizije Srbije (RTS) i raspisati konkurs za glavnog urednika", rekao je Lazović i dodao da bi, kako bi sve ovo bilo ispunjeno, bilo potrebno da skupština donese leks specijalis o izborima sa privrevenim važenjem, koji bi obuhvatio sve preporuke ODIHR.
Na ove zahteve "Srbija protiv nasilja" reagovala je 11. marta na društvenoj mreži X predsednica Vlade Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić navodeći da oni predstavljaju nastavak "začaranog kruga".
"Hoću u Vladu, nemam većinu, tražim 'prelaznu' Vladu - nema 'prelazne' Vlade, hoću izbore - ne sviđa mi se rezultat izbora, hoću 'prelaznu' Vladu. Trogodišnje dete ima više logike i konzistentnosti", napisala je ona.
Ona je navela da opozicija htela hitne beogradske i parlamentarne izbore pre kraja 2023. godine, što je i dobila.
"Hteli su nove izbore u Beogradu, imaju ih. Hteli su da se ti izbori odlože maksimalno moguće, dobili su i to", napisala je u objavi.
U Srbiji su 17. decembra 2023. održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u više desetina gradova i opština. Na izborima u Beogradu najviše glasova dobila je vladajuća Srpska napredna stranka, ali ne dovoljno da formira vlast u glavnom gradu.
Opozicija je optužila režim u Srbiji da je organizovao izbornu krađu u glavnom gradu.
Međunarodne i domaće posmatračke misije takođe su ukazale na brojne nepravilnosti.
OEBS-ova Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je u izveštaju navela da na izborima 17. decembra uslovi nisu bili ravnopravni za sve jer je na njima bilo dominantno učešće predsednika Vučića.
Dodaje se da su zabeleženi pritisci na zaposlene u javnom sektoru da glasaju za vlast, zloupotreba javnih resursa u njenu korist i Vučićeva medijska dominacija.
Posmatračka misija CRTA iz Beograda ocenila je da su državljani Srbije koji žive u susednim zemljama na izborni dan organizovano dovoženi u glavni grad kako bi glasali na lokalnim izborima. CRTA je navela da su te migracije glasača uticale na ishod rezultata u Beogradu.
Svedočenja o tome zabeležio je i Radio Slobodna Evropa.
Vlast je negirala navode o izbornim neregularnostima, uz ocenu da su decembarski izbori bili među najčistijima.
Predsednik Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić saopštio je u nedelju da će ponovljeni izbori u Beogradu biti održani 2. juna. Vučić je dan ranije izjavio da beogradski izbori mogu da budu 28. aprila ili 5. maja.
Na inicijativu građanskog pokreta ProGlas, predstavnici opozicionih koalicija Srbija protiv nasilja (SPN) i NADA potpisali su 9. marta "Dogovor za slobodne i poštene izbore".
