Eparhiju raško-prizrensku Srpske pravoslavne crkve, ni Manastir Visoki Dečani niko iz kosovskih institucija nije kontaktirao u vezi izvršenja odluke Ustavnog suda Kosova od 2016. godine u vezi sa zemljom manastira Visoki Dečani.
To su za Radio Slobodna Evropa naveli iz Eparhije raško-prizrenske na Kosovu, uz napomenu da se godinama unazad čuju poruke najviših kosovskih zvaničnika da je odluka Ustavnog Suda Kosova o zemljištu manastira Dečani "nije legalno doneta i da ne može biti izvršena, te da o njoj treba da se vodi crkveni dijalog".
Prethodno je RSE došao do saznanja da Vlada Kosova očekuje od opštine Dečani da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. kojom se traži da se 24 hektara zemlje i šume vrati srednjevekovnom pravoslavnom manastiru Visoku Dečani, što su lokalne vlasti do sada odbijale.
Takođe, prema saznanjima RSE, Vlada na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin) vodi razgovore o sprovođenju ove odluke sa lokalnim vlastima u Dečanima i drugim relevantnim akterima a uoči zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Takav potez se obrazlaže "poštovanjem vladavine prava na celoj teritoriji Kosova".
Međutim, gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj (Bashkim), u izjavi za RSE 6. marta navodi da su njegove izjave oko odluke Ustavnog suda u slučaju manastira Visoki Dečani do sada bile javne i da ne želi da doda ništa više.
Na pitanje šta ako Vlada Kosova od njega zatraži da se sprovede ta odluka, on odgovara: "Ne verujem da će Vlada tražiti tako nešto".
Iz Eparhije raško-prizrenske za RSE kažu i da je slučaj upisivanja zemljišta u katastar konstantno bio prebacivan sa opštinskog na centralni nivo i obrnuto, te da se tako osam godina izbegavalo izvršenje odluke Ustavnog suda.
"Zato očekujemo da kosovske institucije konačno urade svoj deo posla u skladu sa zakonom i upišu našu zemlju u katastar i manastiru izdaju uredan posedovni list u skladu sa sudskom presudom. Smatramo da bi to bio značajan korak za vladavinu zakona", navodi se u odgovoru.
Dodaju da je Srpska pravoslavna crkva uvek bila spremna "za dijalog u cilju unapređenja života i rešavanja praktičnih pitanja".
Lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer smatraju da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru.
Ocenjuju i da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.
Ovakav stav lokalnih vlasti su do sada podržavali i visoki zvaničnici Kosova – premijer Kurti i predsednica Vjosa Osmani – za koje je ova odluka Ustavnog suda "zasnovana na diskriminatorskoj politici Vlade Srbije iz 90-ih godina".
Međutim, iz manastira Visoki Dečani su ranije za RSE objasnili da je njima te 1997. godine zapravo vraćeno 24 od ukupno 700 hektara zemlje, koju im 1946. godine oduzela komunistička vlast Jugoslavije.
Evropska inicijativa za stabilnost (ESI - European Stability Initiative) 4. marta je objavila izveštaj u kome se ocenjuje da je imovinski spor između kosovskih vlasti i srednjevekovnog manastira Visoki Dečani među ključnim preprekama za članstvo Kosova u Savet Evrope.
Prethodno su Zemlje Kvinte (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i SAD) u maju 2023. ukazale da dalje odlaganje sprovođenja sudske odluke u slučaju manastira Visoki Dečani može uticati na članstvo Kosova u Savetu Evrope. Inače, ambasadori zemalja Kvinte godinama unazad pozivaju Kosovo da sprovede ovu odluku.
