Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti izneo je 13. jula njegov plan u pet tačaka, koji bi, prema njegovoj oceni, doprineo smirivanju tenzija na severu Kosova.
Vladavina prava u četri opštine na severu, što znači identifikacija, krivično gonjenje i suđenje svim pripadnicima kriminalnih grupa koje su napale policiju, NATO trupe i novinare.
Nasilne grupe da se odmah povuku sa teritorije Kosova i da se zabrane krivična dela protiv institucija Kosova.
Kosovska policija, pripadnici NATO-a i EULEX-a da obave zajedničku bezbednosnu procenu, da garantuju bezbedno okruženje za sve.
Vlada Kosova u koordinaciji sa svim akterima da raspiše vanredne izbore u četiri opštine na severu.
Kosovo i Srbija da se vrate dijalogu uz posredovanje Brisela i sastancima na visokom nivou koji će biti održani tokom ove nedelje.
Susret sa Kvintom
Kurti je izjavio da se 13. juna sastao sa ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) kako bi im preneo predlog za smanjenje tenzija na severu Kosova. Dodao je da je taj predlog ranije preneo i visokom predstavniku EU Žozepu Borelju.
"Izrazio sam posvećenost Vlade oko spuštanja tenzija na severu i normalizacije odnosa sa Srbijom", rekao je Kurti i u tom kontekstu naveo da je zainteresovan za održavanje novih izbora.
Održavanje novih izbora je i zahtev međunarodne zajednice, koja je osudila odluku kosovskih vlasti da nasilnim putem preuzme opštinske zgrade na severu.
Pripadnici srpske zajednice su bojkotovali aprilske izbore i sada ne prihvataju rezultate.
Zbog toga od 29. maja svakodnevno protestuju u tri opštine na severu Kosova, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću sa ciljem da spreče dolazak albanskih gradonačelnika na posao.
Tog prvog dana protesta došlo je do sukoba demonstranata i KFOR-a (vojna misija NATO-a na Kosovu), kada je na obe strane bilo oko 80 povređenih.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je reka da ova eskalacija situacije zahteva hitno privođenje pravdi svih onih koji su bili nasilni prema policiji Kosova, vojnicima NATO-a i novinarima.
NATO je nakon ovih dešavanja odlučio da pojača svoje prisustvo na Kosovu a Portparol KFORA-a, pukovnik Andrea Galijeni (Andrea Gallieni), je rekao da će dodatne snage biti angažovane u narednim danima.
On je prošle nedelje takođe rekao da iza nasilnih protesta na severu Kosova stoje neke kriminalne grupe, te da je na policiji Kosova da ih identifikuje.
O Raminom predlogu za formiranje Zajednice
Premijer Kosova Kurti je na konferenciji za novinare komentarisao i inicijativu premijera Albanije Edija Rame oko formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
U tom kontekstu je rekao da bi Rama, umesto što predlaže kako treba da izgleda Zajednica za Srbe na Kosovu, trebao Beogradu da predloži Zajednicu za Albance u Srbiji.
"Ne sumnjam da premijer Republike Albanije Edi Rama smatra da je njegov nacrt predloga statuta dobar, i pošto je tako, sve što predlažem je da premijer Rama ovaj nacrt statuta za nacionalne manjine predstavi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za Albance u Preševu, Medveđi i Bujanovcu", rekao je Kurti.
Premijer Albanije Edi Rama je saopštio da je 7. juna predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu prosledio nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Dodao je da je dokument poverljiv, te izrazio uverenje da je to "dokument najvišeg međunarodnog nivoa koji uzima u obzir sve razloge za stvaranje Zajednice", te da će ona biti deo Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
Dve godine kasnije dve strane su usaglasile principe na osnovu kojih ona treba da bude formirana ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova. Ipak, zaključeno je da oni mogu da se usaglase sa Ustavom Kosova ali su vlasti ipak odbijale da formiraju Zajednicu.
Početkom maja srpska strana predstavila je svoj nacrt statuta za formiranje Zajednice, koji je Kosovo odbilo uz navode da zvanični Beograd želi Republiku Srpsku (jedan od entiteta u Bosni i Hercegovini).
Isti dan je premijer Kosova Aljbin Kurti izneo i svoju 'viziju' za pružanje određenog nivoa samomenadžiranja Srbima na Kosovu.
Inače, formiranje Zajednice je jedan od uslova Srba da se vrate u kosovske institucije koje su napustili novembra prošle godine.
