Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da može da proširi nacrt njegovog predloga za formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, ali da najpre sve strane moraju da se slože oko toga.
Kurti je u Briselu 2. maja predstavio predlog a nakon što je odbio da prihvati statut koji je predstavio srpskim tim.
Kurti u njemu ne pominje Zajednicu opština sa srpskom većinom, već pružanje određenog nivoa samomenadžiranja Srbima na Kosovu, kako je to predviđeno Sporazumom o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU.
Dakle, kada se u principu dogovorimo, onda možemo slobodno proširiti tekst. Ali ne možemo pisati alternativne tekstove a da se principijelno nismo dogovorili -rekao je Kurti.
Ipak, više međunarodnih diplomata, kao i izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, su potvrdili da se "samomenadžiranje" odnosi na Zajednicu.
"Mogu da proširim (nacrt predloga), ali proširivanje znači poštovanje principa. Dakle, kada se u principu dogovorimo, onda možemo slobodno proširiti tekst. Ali ne možemo pisati alternativne tekstove a da se principijelno nismo dogovorili", rekao je Kurti na sednici Skupštine Kosova 8. juna.
U Kurtijevom nacrtu za formiranje Zajednice, pored ostalog piše da "pripadnici srpske zajednice na Kosovu imaju mogućnost promocije i zaštite sopstveniih interesima kroz samomenadžiranje".
Takođe, predlogm je predviđena saradnja sa kosovskim institucijama kao i "potpuno prihvatanje ustavnih karakteristika" Kosova uz poštovanje nezavisnosti i teritorijalnog integriteta.
Premijer Kosova je rekao da nije prihvatio statut koji je izradio Upravljački tim, sastavljen od četiri srpska člana, jer je bio "imitacija Republike Srpske u Bosni i Hercegovini".
Nacrt predloga premijera Kurtija je došao nakon insistiranja međunarodne zajednice da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom.
Ona je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Dve godine kasnije dve strane su usaglasile principe na osnovu kojih ona treba da bude formirana ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova ali je zaključeno je da oni mogu da se usaglase.
U međuvremenu je premijer Albanije Edi Rama saopštio da je 7. juna predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu prosledio nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Dodao je da je dokument poverljiv, te izrazio uverenje da je to "dokument najvišeg međunarodnog nivoa koji uzima u obzir sve razloge za stvaranje Zajednice", te da će ona biti deo Kosova.
Prethodno je početkom godine nemačka organizacija Friedrich-Ebert-Stiftung takođe izradila nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom.
Kako je tada rečeno, statut su izradili na sopstvenu inicijativu u cilju javnog interesa a nakon višegodišnjih nesuglasica Kosova i Srbije oko tog pitanja. Taj dokument ima sedam poglavlja i osamnaest članova koji definišu organizacionu strukturu, odnose sa centralnim vlastima, zakonsku regulativu, budžet i ostalo.
S druge strane, zvanični Beograd insistira da statut piše Upravljački tim sastavljen od Srba.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) je 7. juna ponovio da se Zajednica mora formirati, te da je "pitanje je samo da li će se to desiti sa ovom ili sa nekom drugom Vladom Kosova".
