Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će iskoristiti svoj uticaj da privoli Srbe na severu Kosova da učestvuju na izborima, izjavio je 7. juna u Beogradu američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar).
Eskobarove izjave usledile su nakon što se, zajedno sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, u Prištini i Beogradu sastao sa predstavnicima vlasti Kosova i Srbije.
Cilj sastanaka sa zvaničnicima obe strane je smanjenje tenzija na severu Kosova.
"Moramo da momentalno deeskaliramo situaciju. To znači da se nadamo da da gradonačelnici neće pokušavati da koriste opštinske zgrade, da će se povući policijske jedinice, ali želimo da budemo sigurni i da će se demonstranti povući", rekao je američki izaslanik u Beogradu.
Tenzije na severu Kosova, naseljenom većinom srpskim stanovništvom, porasle su 26. maja - kada su novoizabrani albanski predsednici opština Zvečan, Zubin Potok i Leposavić stupili na dužnost, uprkos otporu lokalnog stanovništva.
U opštinske zgrade, gradonačelnici su ušli uz pomoć policije.
Srpska zajednica je bojkotovala izbore 23. aprila na kojima su izabrani ovi gradonačelnici.
Protesti su prerasli u nasilje, 29. maja u Zvečanu, gde su se demonstranti sukobili sa vojnicima NATO misije KFOR. Tokom nemira je povređeno 30 pripadnika mirovnih snaga i 52 osobe srpske nacionalnosti.
Zapad je pojačao diplomatski pritisak na Kosovo da smanji tenzije u severnom delu zemlje i organizuje nove lokalne izbore.
"Ako bude novih izbora, a mi se nadamo da će ih biti, želimo da Srbi na njima učestvuju bez preduslova", rekao je Eskobar.
Dodao je da je najveći izazov za vlasti u Beogradu da ubede lokalne Srbe na severu Kosova da se vrate u institucije, te da se mora osigurati da su predstavnici Srba koji budu učestvovali u izborima i insititucijama na Kosovu "dobrodošli".
Koje su posledice ako se ne prihvati predlog?
Upitan kakve će posledice Vlada Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem, snositi ako ne prihvati predlog Evropske unije za deeskalaciju situacije, Eskobar je rekao da se razgovori Vlade Kosova i EU nastavljaju.
"Ne znam da li je bilo konkretnog odgovora Vlade Kosova (na predlog), ali se nadam da će uvideti da je ono što pokušavamo da postignemo održiv i obostrano koristan ishod za obe države", rekao je Eskobar.
"Kao prijatelji Kosova, mi ih ohrabrujemo da sarađuju i budu u koordinaciji i skladu sa našim naporima da obezbedimo regionalnu stabilnost", dodao je američki izaslanik.
Rekao je da bi odbacivanje predloga za deeskalaciju situacije bilo "okretanje leđa Evropi".
On je naglasio da je Evropska unija, koja vodi dijalog Srbije i Kosova uz punu podršku Sjedinjenih Država, vrlo jasno obema stranama stavila do znanja da je to evropski proces.
"Odustajanje od dijaloga, bilo bi odustajanje od Evrope, sa svim posledicama koje to nosi u pogledu neuspeha evrointegracija i bliže saradnje sa EU", rekao je.
ZSO zakonska obaveza Kosova
Eskobar je rekao da je formiranje Zajednice opština sa srpskom zakonska obaveza za Vladu Kosova, koja se nalazi u sporazumima koje su dve strane ratifikovale.
"Nije to dogovor Kurtija i Srbije, to je dogovor Kosova i Srbije. U nekom momentu, ako Kosovo želi da napreduje u evroatlantskim integracijama, moraće da formira Zajednicu. Pitanje je da li će se to desiti sa ovom ili nekom sledećom vladom", ocenio je američki izaslanik.
Zajednica opština sa srpskom većinom jedan je od uslova koje su predstavnici Srba na severu Kosova postavili kako bi se vratili u institucije, koje bojkotuju od novembra 2022.
Eskobar je rekao i da je dogovor u Ohridu, postignut između Srbije i Kosova u martu 2023, sveobuhvatan i važan sporazum o normalizaciji odnosa i da pred obe strane stavlja uslove za mirne i stabilne odnose, kao i obaveze.
"Mi i dalje želimo da vidimo da se obe strane fokusiraju na implementaciju...I dalje mislim da većina dogovorenog može da bude ispunjena ove kalendarske godine", istakao je izaslanik SAD.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o uticaju Rusije, Eskobar je ocenio je da Rusija koristi podele u Evropi, da nije zainteresovana da vidi proširenje Evropske unije i da krizu u regionu koristi kako bi kreirala narativ o "neuspehu Zapada".
Prema njegovim rečima, spor između Srbije i Kosova postojao je pre rata u Ukrajini, ali je rat u Ukrajini podstakao da spor mora biti rešen čim pre.
Eskobar je istakao i da njegova poseta Beogradu nije samo zbog trenutne krize na severu Kosova, već da SAD žele da razvijaju bilateralne odnose sa Srbijom na više polja i naglasio privrednu saradnju.
