Specijalni izaslanici Evropske unije i Sjedinjenih Država Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) stižu u Prištinu i Beograd da bi potvrdili zahteve za hitno smirivanje tenzija na severu Kosova.
Eskobar i Lajčak održaće 5. i 6. juna sastanke sa šefovima država u Prištini i Beogradu.
Protesti lokalnih Srba na severu Kosova, protiv novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti u opštinama sa srpskom većinom, ušli su u drugu nedelju.
Tokom ovih protesta dolazilo je u dva navrata do nasilja tokom kojeg je povređeno više vojnika KFOR-a i lokalnih Srba.
Evropska unija i Sjedinjene Države pojačali su diplomatski pritisak i postavili niz zahteva pred Kosovo i Srbiju.
Održavanje novih izbora
Održavanje novih lokalnih izbora na severu Kosova i učešće Srba na njima, zahtevi su koje je pred Kosovo i Srbiju postavila Evropska unija (EU).
Vlasti na Kosovu nagovestile su da bi ponavljanje izbora bilo moguće.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je evropskim liderima na samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji 1. juna, prenela da postoji zakonska mogućnost za to.
Kako je objasnila to je peticija koju bi mogli da pokrenu građani srpske nacionalnosti u opštinama na severu.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je takođe nagovestio mogućnost novih izbora. On je rekao da se mora odmah zaustaviti nasilje nad pripadnicima bezbednosti do novih izbora na severu zemlje.
Kurti je to naveo 3. juna u telefonskom razgovoru sa zamenikom američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džonom Fajnerom (Jon Finer).
U saopštenju Bele kuće je navedeno da je Fajner pozdravio Kurtijevu spremnost da radi na stvaranju uslova za nove izbore.
Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, navela je 5. juna da će učestvovati na izborima na severu nakon ispunjenja određenih uslova.
To su povlačenje specijalnih snaga kosovske policije i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) što je dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013.
Srpska lista je, uz podršku zvaničnog Beograda, bojkotovala vanredne lokalne izbore 23. aprila u četiri opštine na severu Kosova, a ne priznaje ni nove gradonačelnike.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. juna da ne zna da li Srbi treba da učestvuju na izborima na severu Kosova.
"Moram da razgovaram sa njima ovih dana i da vidim šta će naš narod da dobije. A ne samo šta će da popušta", rekao je Vučić na TV Prva.
Povlačenje kosovske policije i da novi gradonačelnici ne rade iz zgrada opština
Među zahtevima koji se pominju za Vladu Kosova je i da novi gradonačelnici iz albanske zajednice ne idu u zgrade opština i da se iz tih zgrada povuku snage kosovske policije.
Ovaj zahtev kosovskoj vladi predočilo je više američkih zvaničnika, uključujući i državnog sekretara Entonija (Antony) Blinkena.
Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) je pred dolazak u Prištinu i Beograd izjavio za BBC da postoje i druge zgrade iz kojih se može raditi.
I EU je u saopštenju od 3. juna navela da novoizabrani gradonačelnici treba privremeno da obavljaju svoje dužnosti u prostorijama mimo opštinskih zgrada.
"Očekujemo da Kosovo postupi na neeskalirajući način i da odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova", navedeno je.
Kosovski premijer Albin Kurti je 4. juna govoreći za BBC poručio da su opštinske zgrade u tri opštine na severu vlasništvo Kosova i da ne može da se pravi kompromis oko demokratije.
"U ove tri opštine, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, imamo tri zgrade i ako ne gradonačelnici, ko bi onda u njima trebao da bude", naveo je Kurti.
On je tada rekao i da Kosovo može da smanji broj policajaca u opštinskim zgradama, ako "bande, koje finansira Beograd, odu ili u Srbiju, ili u zatvore".
Povlačenje Vojske Srbije sa granice i snižavanje stepena borbene gotovosti
Od Srbije je zatraženo da povuče oružane snage iz područja u blizini granice sa Kosovom i da snizi stepen borbene gotovosti, kao i da pozove kosovske Srbe da se uzdrže od daljeg nasilja.
Ove zahteve iznelo je više američkih visokih zvaničnika.
I EU je, u saopštenju od 3. juna, izrazila zabrinutost zbog statusa najviše borbene gotovosti Vojske Srbije.
Vlasti u Srbiji su zbog tenzija na severu Kosova 26. maja proglasile "najviši stepen borbene gotovosti" Vojske Srbije tokom kojeg su jedinice i borbenu tehniku rasporedile na granici sa Kosovom.
Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, izjavio je 2. juna za RSE da je za novu procenu bezbednosne situacije potrebno prethodno povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova.
On je naveo da bi nakon toga moglo doći i do smanjenja borbene gotovosti.
Započinjanje rada na uspostavljanju ZSO
Treći zahtev koji je EU postavila odnosi se na započinjanje rada na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) "bez daljeg odlaganja ili preduslova".
Na uspostavljanju ZSO insistiraju već duže vreme evropski i američki zvaničnici, ali i Beograd i kosovski Srbi.
Ustavni sud Kosova se ranije izjasnio da su pojedini principi njenog formiranja protivzakoniti, te da se moraju uskladiti sa regulativom Kosova.
Za Prištinu je sporno pitanje nadležnosti Zajednice - odnosno da li će ona imati izvršna ovlašćenja ili ne.
Sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa
Bela kuća je zatražila od lidera Kosova i Srbije, Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića, da se ponovo uključe u dijalog uz posredovanje EU, kao i da u potpunosti sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa.
To je navedeno u saopštenju 3. juna nakon što je američki zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Džon Fajner (Jon Finer) razgovarao sa Kurtijem i Vučićem.
Kurti i Vučić prihvatili su Sporazum, poznat kao francusko-nemački plan, u februaru u Briselu, a implementacioni aneks dogovoren je u martu u Ohridu.
Kosovo i Srbija su, uz posredovanje EU, započeli pregovore o normalizaciji odnosa 2011. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Kosova Vjosa Osmani sreli su se 1. juna u Moldaviji na samitu evropskih lidera. Ali tokom tog susreta nije bilo reči o dogovoru iz Ohrida.
Devet koraka koje je predložio predsedavajući OEBS-a
Predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani objavio je 4. juna, plan u devet koraka za normalizaciju situacije na severu Kosova.
U nekim od ovih tačaka, ponavljaju se prethodno rečeni zahtevi - predviđa se da Kosovo treba da povuče specijalne policijske snage, a Srbija da smanji borbenu gotovost oružanih snaga.
U planu, koji je Osmani objavio na Tviteru, navodi se da kosovskoj policiji treba da se omogući da zajedno sa snagama KFOR-a i EULEX-a "u potpunosti brine o redu i bezbednosti zemlje".
Takođe je navedeno da treba otkazati proteste i omogućiti funkcionisanje opštinskih usluga.
Među predviđenim koracima je i da gradonačelnici podnesu ostavke do leta i da ove godine budu održani vanredni lokalni izbori.
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije Nemanja Starović rekao je 4. juna da je predlog plana koji je objavio predsedavajući OEBS-a prilično manjkav.
Starović je naveo, kako je preneo Tanjug, da je lopta u dvorištu Prištine kada je reč o deeskalaciji i da je na njima da povuku svoje specijalne policijske snage.
Kosovski zvaničnici nisu komentarisali predlog predsedavajućeg OEBS-a.
Plan američkog senatora Marfija
Član Odbora za spoljne poslove američkog senata Kris Marfi (Chris Murphy) naveo je nekoliko tačaka za smanjenje tenzija na severu Kosova.
To su da Priština povuče specijalne jedinice kosovske policije, a da Srbija preduzme stvarne korake da se prekinu protesti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. juna Tanjugu da je molio Srbe sa severa Kosova da istraju u borbi za pravo i pravdu, kao i da to čine na miran način, pre svega prema KFOR-u.
Osim što Kosovo treba da zakaže nove izbore, Marfi je naveo i da Priština treba da dozvoli ograničen pristup opštinskim zgradama samo za državne službenike.
Senator koji je u maju posetio Prištinu i Beograd, naveo je i da Priština treba da poštuje prethodne sporazume između Srbije i Kosova – uključujući formiranje Zajednica opština sa srpskom većinom.
Facebook Forum