Pitanje liberalizacije viznog režima za Kosovo biće na dnevnom redu sastanka radne grupe Evropskog saveta 13. oktobra, potvrđuju diplomatski izvori Evropske unije (EU) u Briselu.
Češko predsjedništvo EU, koje ima mandat do 31. decembra ove godine, već je poslalo pismo državama članicama kao najavu za razgovore o ovoj temi.
U dokumentu u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid se navodi da se češko predsedništvo nada da će sve zemlje članice EU postići unutrašnji politički dogovor o ovom pitanju.
"Liberalizacija viznog režima je ključni elemenat procesa integracije Kosova u EU koji je odavno zakasnio. Kosovo je jedina država Zapadnog Balkana [i jedna od retkih zemalja u Evropi] koja još nije dobila bezvizni režim sa EU. Ova činjenica ima značajan negativan uticaj na atmosferu u zemlji i na stav građana Kosova o pravičnosti i kredibilitetu EU", navodi se u pismu.
U pismu češkog predsedništva se dodaje da su oni u bliskom kontaktu Evropskom komisijom, te da postoji dogovor o tehničkom ažuriranju Mape puta za liberalizaciju viza za Kosovo koja pokriva period od izveštaja koji je objavljen 2018. godine.
Najavljuje se da tehničko ažuriranje treba da bude dostavljeno radnoj grupi EU za vize u oktobru.
"Češko predsedništvo u potpunosti veruje da će ažuriranje biti pozitivno, da će potvrditi rezultate nalaza Evropske komisije u 2018. i omogućiti Kosovu da konačno dođe do liberalizacije viznog režima", dodaje se u pismu koje su dobile države članice EU.
Kosovo je 2012. godine dobilo Mapu puta za viznu liberalizaciju. Godine 2018. je Evropska komisija potvrdila da je zemlja ispunila sve kriterijume za ukidanje viznog režima.
Evropski parlament, jedna od dve institucija koje o tome odlučuju, je u nekoliko navrata glasao za viznu liberalizaciju za Kosovo.
Pitanje je godinama stalo na političkom nivou odnosno u Savetu ministara EU koje donosi konačnu odluku, zbog nedovoljne političke volje da se ide dalje sa procesom.
Holandija a najviše Francuska su donedavno bile protiv, međutim, ima naznaka da su obe države popustile u ovom pitanju.
U svetlu ruske agresije u Ukrajini i opasnosti da bi posledice ruskih operacija pretrpeo i region, počela je rasprava unutar EU kako povratiti kredibilitet Brisela u zemlje regiona.
Vizna liberalizacija se smatra ključnim elementom po ovom pitanju.
EU je u proteklih šest meseci donela i nekoliko ključnih odluka koje idu u prilog povratku kredibiliteta, poput otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, i mogućnost rasprave o odobrenju kandidatskog statusa za Bosnu i Hercegovinu do kraja ove godine.
Prema optimističnom scenariju, evropski izvori navode da se nastoji da i odluka o viznoj liberalizaciji bude donesena do decembra 2022.
Prema procedurama u evropskim institucijama, nakon što Evropska komisija preporuči viznu liberalizaciju za jednu zemlju, proces odlučivanja se vodi na dve piste: na nivou Evropskog parlamenta i saveta ministara EU.
Odluka se donosi kvalifikovanom većinom, što podrazumeva glasanje 55 odsto država članica čije stanovništvo predstavlja 65 od sto odsto celokupnog stanovništva EU.
Činjenica da Kosovo nije priznalo pet država članica EU - Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, neće uticati na konačnu pozitivnu odluku, upravo zato što se ova odluka ne donosi konsenzusom već kvalifikovanom većinom.
Kosovo je jedina zemlja Zapadnog Balkana čiji građani ne uživaju slobodu kretanja u šengen zoni.
Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju viznu liberalizaciju od decembra 2009. godine, a Bosna i Hercegovina i Albanija su to dobili godinu dana kasnije, u decembru 2010. godine.
