Francuski predsednik Emanuel Makron kreće u trodnevnu zvaničnu posetu Alžiru u cilju jačanja ekonomskih odnosa uz nastojanje da zaceli rane nasleđene iz kolonijalne ere, 60 godina nakon što je ova severnoafrička zemlja stekla nezavisnost od Francuske.
Poseta dolazi manje od godinu dana nakon višemesečne diplomatske krize između dve zemlje, a rat u Ukrajini učvrstio status Alžira kao jednog od ključnih partnera Evrope za snabdevanje gasom.
Poslednjih godina Makron je učinio korake bez presedana priznajući mučenje i ubistva koje su počinile francuske trupe tokom rata za nezavisnost Alžira 1954-62, u pokušaju da ublaži tenzije u odnosima dve zemlje.
Ipak, uprkos serije simboličkih gestova, Francuska se još nije izvinila za svoje postupke tokom ovog rata – što je dugogodišnji zahtev Alžira.
Makron će se u četvrtak, 25. avgusta, sastati sa predsednikom Alžira Abdelmažidom Tebunom.
U telefonskom razgovoru sa Tebunom u subotu, on je rekao da će poseta pomoći da se "prodube bilateralni odnosi", navodi se u saopštenju Jelisejske palate. On je izrazio podršku Francuske nakon razornih požara u istočnom Alžiru.
Ovo je drugi put da Makron odlazi u Alžir kao predsednik. Tokom kratkog zaustavljanja u decembru 2017, pozvao je na "partnerstvo među jednakima".
Nekoliko meseci pre toga, tokom boravka u Alžiru kao predsednički kandidat, nazvao je kolonizaciju "zločinom protiv čovečnosti".
Makron, koji je prvi francuski predsednik rođen nakon brutalnog sedmogodišnjeg rata za nezavisnost Alžira 1962. godine, obećao je suočavanje sa nepravdama iz kolonijalne ere.
Alžir je bio 132 godine pod okupacijom Francuske.
Makron je 2018. godine prihvatio odgovornost francuske države za smrt disidenta u Alžiru, Morisa Odina 1957. godine, priznajući po prvi put da je vojska koristila sistematsko mučenje tokom rata.
Kasnije je doneo ključnu odluku da ubrza deklasifikaciju tajnih dokumenata vezanih za rat, uz druge gestove.
Makron će imati drugi sastanak sa Tebunom u petak u prisustvu načelnika štaba francuske vojske i ministara odbrane i spoljnih poslova kako bi razgovarali o miru i stabilnosti u regionu, nakon što je Francuska završila povlačenje svojih trupa iz Malija ranije ovog meseca.
Pariz i dalje ima oružane snage u širem regionu Sahela, a ključni deo operacije premešten je u Niger.
Koordinacija sa alžirskim vlastima je veoma važna jer ova zemlja deli duge granice u Sahari sa Malijem, Libijom i Nigerom, što su putevi kojima se služe šverceri i islamski ekstremisti, naglašeno je u saopštenju Jelisejske palate.
Uloga Alžira kao jednog od ključnih snabdevača gasom Evrope je ojačana zbog straha da bi Rusija mogla da prekine slanje ovog energenta.
Severnoafrička zemlja je treći najveći snabdevač gasom EU sa 8,2 odsto u 2021.
Alžir je već povećao isporuke gasa na kontinent, uglavnom preko dva gasovoda koji povezuju zemlju sa Italijom i Španijom. Potpisao je gasni sporazum vredan 4 milijarde dolara sa američkom grupom Occidental Petroleum, italijanskom kompanijom Eni i francuskim gigantom Totalom.
Politikolog Mohamed Saiđ rekao je za AP da smatra da je ovo najvažnija poseta francuskog predsednika od 1975. godine, jer dolazi posle prošlogodišnje velike diplomatske krize.
Tenzije između dve zemlje su eskalirale nakon odluke Francuske da smanji broj viza koje se izdaju građanima severne Afrike, uključujući Alžira, jer su tamošnje vlade odbijale da prime migrante proterane iz Francuske.
Odnosi su dodatno pogoršani nakon što je Alžir opozvao svog ambasadora u Francuskoj pominjući kao razlog navodne "neodgovorne komentare" pripisane Makronu o predkolonijalnoj istoriji Alžira i postkolonijalnom sistemu vlasti.
U znam odmazde, Alžir je optužio Pariz za "genocid" tokom kolonijalne ere.
Obe zemlje su se u decembru složile da nastave saradnju.
O situaciji sa vizama biće reči tokom Makronove posete, saopštila je Jelisejska palata. U Francuskoj živi nekoliko miliona alžirskih državljana ili alžirskog porekla.
Prošlogodišnje tenzije osnažle su u alžirskom javnom mnjenju osećaj neprijateljstva prema Francuskoj, što je bilo praćeno sa nastojanjem vlasti da se francuski jezik u školi i javnoj administraciji zameni engleskim.
Jelisejska palata je navela da će Makron pokrenuti i pitanja ljudskih prava u Alžiru, jer aktivisti kritikuju nepravedan sistem upravljanja koji na disidente gleda kao na kriminalce i ne dozvoljava slobodu govora.
Politički analitičar Hasan Moali istakao je da bi poseta "trebalo da bude prilika da se razjasne sva pitanja i kaže istina. ... Francuska je zaista ekonomski partner, ali pitanje istorije ostaje ključno u bilateralnim odnosima."
Francuski predsednik će u petak otići na hrišćansko i jevrejsko groblje Saint-Eugene u Alžiru, a posetiće i Veliku džamiju.
Zatim će se uputiti u Oran, drugi po veličini grad u zemlji, gde će u subotu prisustvovati brejkdensu, koji će postati olimpijski sport 2024. godine u Parizu.
Izvor: AP
