Povlačenje vojnih snaga Francuske i evropskih zemalja iz Malija posle skoro deset godina borbi s islamističkim pobunjenicima ostaviće bezbednosni vakuum u toj zapadnoafričkoj zemlji koji bi mogli da popune džihadisti i plaćenici iz privatne ruske bezbednosne kompanije Vagner (Wagner), pišu svetski mediji.
'Koordinisano povlačenje'
Francuska i nekoliko njenih zapadnih saveznika saopštili su u četvrtak, 17. februara, da će početi "koordinisano povlačenje" svojih vojnih snaga iz Malija, optužujući huntu koja je nedavno došla na vlast da ometa antiterorističke operacije koje je u protekloj deceniji predvodila francuska vojska u regionu Sahela, ističe Njujork tajms (The New York Tmes).
Džihadističke grupe su se proširile tom zemljom na zapadu Afrike i njenim susedima, uprkos koaliciji zapadnih i afričkih vojski koja je pokušala da se bori protiv njih, ukazuje list. I pored toga, Francuska, njeni partneri u Evropi i Kanadi "doneli su odluku da povuku svoje vojno prisustvo u Maliju", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron).
Te zemlje su u saopštenju navele da su i dalje "posvećene podršci Maliju i njegovom narodu u naporima da postignu održiv mir i stabilnost", ali da su novi lideri zemlje odgovorni za "višestruke opstrukcije", a da "politički, operativni i zakonski uslovi više nisu ispunjeni da bi efikasno nastavili vojni angažman u borbi protiv terorizma u Maliju".
U saopštenju se navodi da će zemlje "nastaviti svoju zajedničku akciju protiv terorizma u regionu Sahela, uključujući Niger i Gvinejski zaliv, i da su počele političke i vojne konsultacije s njima u cilju utvrđivanja uslova za zajedničku akciju".
Francuska je poslala trupe u Mali 2013. da suzbiju napade islamista koji su zauzeli gradove na severu te zemlje. Kampanja je trebalo da traje samo nekoliko nedelja, ali skoro deset godina kasnije, hiljade francuskih vojnika i dalje su tamo, pokušavajući da se bore protiv neuhvatljivog neprijatelja koji je, kako navodi Njujork tajms, sve brojniji uprkos navodima Francuske da su njene snage ubile niz džihadističkih vođa.
Makron je rekao da je odluka o povlačenju trupa usledila posle kraha diplomatskih odnosa, usled sve većeg neprijateljstva koje dolazi od vladajuće vojne hunte Malija, prenosi BBC.
"Ne možemo da nastavimo vojno angažovanje s de fakto vlastima čiju strategiju i skrivene ciljeve ne delimo", rekao je francuski predsednik na konferenciji za novinare u Parizu.
On je odbacio tvrdnje da je povlačenje prihvatanje neuspeha i insistirao da Francuska ostaje posvećena borbi protiv islamističkih pobuna u regionu, dodajući da je Niger pristao da primi neke od snaga iz Malija.
Odluka o povlačenju saopštena je posle sastanka evropskih i afričkih lidera u Jelisejskoj palati uveče u sredu, 16. februara.
Odnosi između Francuske i Malija su pogoršani otkada je vojska došla na vlast u puču u avgustu 2020, dok su, ističe britanski javni servis, tenzije dodatno povećane prošlog meseca kada je hunta odustala od dogovora da organizuje izbore u februaru i najavila da će biti na vlasti do 2025.
U decembru je više od deset zapadnih zemalja takođe osudilo dolazak plaćenika, kako navodi BBC, kontroverzne grupe Vagner (Wagner) u Mali. Makron je upozorio da je ta grupa "u suštini došla da obezbedi svoje ekonomske interese i samu huntu".
Animoziteti
Odlazak snaga Francuske i njenih partnera mogao bi da poremeti međunarodnu borbu protiv jedne od najbrže rastućih pobuna u svetu, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Očekuje se da će francuske baze u Maliju biti zatvorene u narednih šest meseci. U zemlji se trenutno nalazi 2.400 francuskih vojnika, dok u celoj zapadnoj Africi Francuska ima oko 4.000 vojnika raspoređenih za borbu protiv pobunjenika koji su proglasili lojalnost terorističkim organizacijama Al Kaida i takozvanoj Islamskoj državi.
Pad libijske vlade 2011. pokrenuo je probleme u Sahelu pošto su se u Mali vratili plaćenici koje je unajmio svrgnuti vođa Moamer Gadafi i kroz klimavi savez s Al Kaidom pokušali da stvore sopstvenu državu, navodi Vašington post i dodaje da je opasnost počela da se širi i na susedne zemlje, pre svega Burkinu Faso i Niger, i u nasilju su ubijene hiljade ljudi dok su milioni bili primorani da napuste svoje domove.
Kako se nesigurnost pogoršavala, tako se povećavao i animozitet prema liderima i njihovim zapadnim partnerima. Protestni pokreti su nabujali širom Sahela, što je izazvalo lančanu reakciju vojnih udara. Specijalne snage su svrgle predsednika Malija u avgustu 2020. i ponovo devet meseci kasnije. Njihove kolege u Burkini Faso prošlog meseca su sledile primer, dok je u Gvineji takođe izvršen vojni udar u septembru 2021.
U Maliju je takođe opala popularnost Pariza. Više od 85 odsto stanovnika Bamaka u oktobarskom istraživanju reklo je da su nezadovoljni francuskom operacijom. Operacija Barhan koju u Sahelu vodi francuska vojska, nepopularna je i u Francuskoj, gde je nedavno istraživanja javnog mnjenja pokazalo da je 51 odsto ispitanika protiv tog angažovanja.
Bezbednosni vakuum u Sahelu
Odluka o povlačenju bi mogla da ostavi bezbednosni vakuum u Sahelu gde su se trupe predvođene Francuskom skoro deceniju borile protiv islamističkih terorističkih grupa i suzbijale etničke sukobe, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Francuska je počela pripreme za odlazak iz Malija posle višemesečnog pogoršanja diplomatskih odnosa između Zapada i vlasti Malija koje su preuzele kontrolu posle puča koji je izvela vojska u maju. Vlada Malija je potom angažovala rusku privatnu bezbednosnu firmu Vagner (Wagner), zbog čega je Evropska unija uvela sankcije vođama udara, dok je Francuska suspendovala veliki deo svoje finansijske podrške osiromašenoj zemlji kako bi sprečila da se ta sredstva koriste za plaćanje Vagneru oko 10 miliona dolara mesečno. Mali je ranije ove godine proterao francuskog ambasadora.
Diplomatska kriza u odnosu s Malijem dovela je do užurbanog razmatranja među evropskim zvaničnicima kako sprečiti da ta zemlja postane utočište za islamističke terorističke grupe. Regionalni ogranci takozvane Islamske države i Al Kaide deluju u ogromnom zaleđu zemlje severno od Bamaka, glavnog grada. Evropski zvaničnici planiraju da premeste snage u susedne zemlje, a takođe raspravljaju da li je moguće izvoditi napade u Malija bez dozvole tamošnje vlade.
Kriza je takođe, prema oceni Volstrit džurnala, zadala udarac ambicijama Evropske unije (EU) da preuzme odgovornost za bezbednost u svom širem susedstvu dok traži jedinstvo kao odgovor na krizu u Ukrajini. Misija u Sahelu – velikom pustinjskom regionu od Čada na istoku do Mauritanije na Atlantskom okeanu – trebalo je da bude prikaz evropske vojne saradnje uz učešće specijalnih snaga iz 10 evropskih država.
Neki analitičari kažu da bi haos u Maliju mogao da destabilizuje ceo Sahel i verovatno imao posledice i po Evropu. Terorističke grupe bi mogle da iskoriste Mali kao bazu za izvođenje operacija protiv vlada u susednom Nigeru, Čadu, Mauritaniji ili državama na jugu duž Gvinejskog zaliva, dok bi krijumčarske mreže mogle da iskoriste bezbednosnu prazninu da dovode migrante u Evropu.
Na milost džihadistima i ruskim plaćenicima
Okončanjem najduže francuske protivterorističke operacija ogromni delovi pustinje u Maliju biće prepušteni džihadistima i ruskim plaćenicima, ocenjuje Tajms (The Times).
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan (Jean-Yves Le Drian) rekao je ranije ove nedelje da "Vagner sada broji 1.000" ljudi u Maliju, što je, kako je rekao, nespojivo sa stalnim francuskim vojnim prisustvom.
Povlačenje Francuske iz Malija predstavlja ponižavajući kraj njenog najdužeg vojnog angažmana u inostranstvu od završetka rata u Alžiru 1962, ocenjuje Tajms, dodajući da je posle hiljada mrtvih, uključujući 53 pripadnika francuskih snaga, Pariz prihvatio da je kampanja u pat poziciji.
Frustriran neprijateljskim stavom vladajuće hunte u Maliju, pojavom ruskih plaćenika i antifrancuskim raspoloženjem čak i među pripadnicima elite koja govori francuski u bivšoj koloniji, Makron nastoji da smanji gubitke.
Pariz odbacuje poređenja s američkim odlaskom iz Avganistana i insistira da preraspoređuje snage, a ne da se povlači.
Ipak, povlačenje francuskih snaga iz Malija postavlja pitanja o sudbini 13.000 pripadnika mirovnih snaga UN u toj zemlji. Zbog pravila koja određuju rad misije Minusma, ona je neefikasna protiv islamističkih boraca, a njen evropski kontingent se oslanjao na Francusku za logistiku i medicinske usluge.
Facebook Forum