Komandant američkih združenih snaga general Mark Mili (Milley) razgovarao je u četvrtak, 10. februara, telefonom sa beloruskim kolegom generalom Viktorom Gulevičem da bi sprečio moguće "nesrećne incidente" u trenutku kada u Belorusiji počinju velike vojne vežbe sa Rusijom, saopštio je Pentagon.
Ovaj telefonski razgovor, prvi dvojice vojnih zvaničnika, održan je pre svega da bi se smanjili rizici incidenta i razmenila mišljenja o aktuelnoj evropskoj bezbednosti, rekao je portparol američkog generalštaba Dejv Batler u kratkom saopštenju.
On je rekao da su se dva generala složila da se ne objavljuje sadržaj razgovora.
Ruska i beloruska vojska su počele u četvrtak, 10. februara, velike manevre u Belorusiji na vratima Ukrajine koja je u središtvu napetosti između Rusije i Zapada i u vreme kada se vode intenzivni diplomatski napori da se smiri kriza.
Uoči vojne vežbe ruska vojska je objavila video na kome jep prikazan protivvazdužni sistem S-400 koji je okrenuo svoje rakete u nebo sa snežnog terena u beloruskoj oblasti Brest, na granici sa Ukrajinom.
Ruska i beloruska vojska nisu precizirale koliko vojnika i opreme učestvuje u toj vojnoj vežbi ali Zapad tvrdi da je 30.000 ruskih vojnika raspoređeno u Belorusiji u tom cilju.
Rusija je u četvrtak stavila u pogon svoje tenkove širom Belorusije radi vežbi bojeve vatre zbog čega je NATO uputio upozorenje.
Severnoatlatnska alijansa je saopštila da je rusko raspoređivanje raketa, teškog oklopnog naoružanja i mitraljeza „opasan trenutak“ za Evropu tri decenije nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Vojna vežba -- koja bi trebalo da traje do 20. februara -- usledila je nakon postepenenog povećanja broja pripadnika ruske vojske oko Ukrajine – prema američkim procenama 130.000 vojnika grupisanih u desetine borbenih brigada.
Kijev je ratne igre osudio kao "psihološki pritisak", dok je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan nazvao vežbe "veoma nasilnim gestom".
Diplomatski razgovori u cilju rešavanja sukoba očekuju se širom Evrope u četvrtak.
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je čvrst saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina. Kremlj je podržao Lukašenka kada su izbili veliki protesti u Belorusiji 2020. godine, dok je većina zapadnih zemalja uvela sankcije i odbila da prizna rezultate izbora za koje se veruje da su namešteni u korist dugogodišnjeg lidera.
Portparol Kremlja opisao je zajedničke vežbe kao ozbiljne, rekavši da su Rusija i Belorusija "suočene sa pretnjama bez presedana".
Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je rekao za BBC da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine. On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u svoje stalne baze nakon vežbi.
Portparol Bele kuće Jen Psaki rekla je: "Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija".
Francuski predsednik Emmanuel Macron rekao je da će pregovori o rešavanju sukoba biti oživljeni već u četvrtak i da će uključiti Rusiju i Ukrajinu zajedno sa Francuskom i Nemačkom – poznatim kao Normandijska četvorka. Macron je u sredu rekao novinarima da ga je Putin uverio da ruske snage neće pojačavati krizu, ali je Rusija poručila da nije dala takvu garanciju.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drian (Jean-Yves Le Drian) ocenio je desetodnevne vojne manevre Rusije i Belorusije kod granica Ukrajine kao "akt velikog nasilja". On je za radio Frans enter (France Inter) u četvrtak izjavio da su vojne vežbe "izuzetno masovne", posebno kod same ukrajinske granice. On je dodao da je najavljeno da manevri traju do 20. februara i da će se tada videti da li će se vojne snage povući.
"To će biti veoma važan test (...) Videćemo da li se sprovodi proces deeskalacije", rekao je Le Drian.
Posle dva dana intenzivne diplomatije koju je vodio francuski predsednik, postoje neke sugestije da bi se obnovljeni fokus na takozvane sporazume iz Minska – koji su nastojali da se okonča sukob u istočnoj Ukrajini – mogao koristiti kao osnova za smirivanje trenutne krize.
Ukrajina, Rusija, Francuska i Nemačka podržale su sporazume 2014-2015.
Neke diplomate kažu da bi sporazumi mogli da ponude put ka deeskalaciji, a francuski ambasador u SAD Philippe Etienne je tvitovao da ih treba iskoristiti za "izgradnju održivog političkog rešenja".
Nemački kancelar Olaf Sholz sastaće se u četvrtak u Berlinu sa baltičkim liderima.
„Zadatak je da obezbedimo bezbednost u Evropi i verujem da će to biti postignuto“, rekao je on u sredu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom Mette Frederiksen.
Britanski premijer Boris Johnson otputovaće u četvrtak u Brisel i Varšavu u znak podrške NATO saveznicima.
Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Truss i ministar odbrane Ben Wallace takođe će se sastati sa ruskim kolegama u Moskvi u četvrtak.
Uoči prve posete britanskog sekretara spoljnih poslova Rusiji posle četiri godine, Truss je rekla da je odlučna da se založi za slobodu i demokratiju u Ukrajini i namerava da podstakne Moskvu da traži diplomatsko rešenje.
Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko južno poluostrvo Krim. Od tada postoji dugotrajni sukob u istočnoj Ukrajini, gde separatisti koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je ubijeno najmanje 14.000 ljudi.
