Britanska ministarka spoljnih poslov Liz Tras (Truss) otputovala je 9. februara u Moskvu, u nastojanju da smiri tenzije zbog ruske koncentracije trupa na ukrajinskoj granici, upozoravajući da bi invazija Rusije imala "ogromne posledice za sve".
"Rusija ovde ima izbor. Mi ih snažno ohrabrujemo da se angažuju, da smiruju napetosti i izaberu put diplomatije", rekla je Tras pred polazak za Moskvu, što je prva poseta jednog britanskog šefa diplomatije Rusiji u više od četiri godine.
Ona će se u četvrtak, 10. februara sastati sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim.
Rusija je u blizini ukrajinske granice koncentrisala više od 100.000 vojnika i počela vojne vežbe u regionu, ali negira da planira invaziju. Od Zapada i NATO Rusija traži sigurnosne garancije, uključujući obećanje da neće biti raspoređivanja projektila u blizini ruske granice.
Pored toga, traže da se zabrani Ukrajini da se ikada pridruži NATO-u i da se alijansa ne širi na istok. Ruske zahteve Zapad i NATO odbijaju.
Zapadne zemlje su najavile da će uvesti najteže sankcije ruskim firmama i pojedincima ako Moskva napadne Ukrajinu.
"Rusija ne treba da sumnja o snazi našeg odgovora", rekla je britanska šefica diplomatije Liz Tras.
Tras je pozvala Moskvu da se drži međunarodnih sporazuma, koji je obavezuju da poštuje nezavisnost i suverenitet Ukrajine.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo da Velika Britanija "promeni ton" u svojoj retorici.
U Britaniji hiljadu vojnika u pripravnosti
Britanija je 9. februara saopštila i da je spremna da rasporedi još 1.000 vojnika za rešavanje bilo kakve krize povezane sa Ukrajinom. Kako je rečeno, vojnici će biti u pripravnosti da podrže humanitarni odgovor u regionu, ako bude potrebno.
Britanija na jugu Evrope raspoređuje više aviona i dva broda.
"Kao (NATO) alijansa moramo da povučemo linije i da budemo jasni da postoje principi o kojima nećemo praviti kompromise", rekao je britanski premijer Boris Džonson uoči razgovora u Briselu sa šefom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
"To uključuje bezbednost svakog saveznika u NATO-u i pravo svake evropske demokratije da teži članstvu u NATO savezu", rekao je on, odbijajući ruske zahteve da se Ukrajini trajno onemogući pristup Alijansi.
Džonson, koji je u znak solidarnosti posetio Kijev prošle nedelje poručio je Moskvi: "Ono što treba da vidimo je prava diplomatija, a ne diplomatija prinude".
Zapadni lideri su proteklih nedelja u ubrzanoj diplomatskoj akciji, u nastojanju da smire krizu.
Francuski predsednik Emanuel Makron proveo je više od pet sati razgovora sa predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi u ponedeljak, pre nego što se narednog dana sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Macron je rekao je da bi rešavanje krize zbog gomilanja vojske u blizini granice sa Ukrajinom moglo potrajati mesecima, te da ima prostora "za napredak", nakon što je održao razgovore sa ruskim i ukrajinskim liderom.
Nemački kancelar Olaf Šolc se očekuje u Kijevu i Moskvi 14. i 15 februara.
On se u ponedeljak sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom koji je obećao da će puštanje u rad gasovoda "Severni tok dva" od Rusije do Nemačke biti blokiran u slučaju ruske invazije.
Blokiranje gasovoda, koji je završen ali još nije pušten u rad, nanelo bi ekonomske štete Rusiji, ali bi i Nemačkoj izazvao probleme u snabdevanju gasom.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov kritikovao je SAD i njihove saveznike zbog "pretvaranja Severnog toka 2 u instrument pritiska na Moskvu", i nazvao izjave o gasovodu "političkim cirkusom".
Japan je odlučio da preusmeri deo rezervi gasa u Evropu, u vreme kada raste zabrinutost zbog mogućeg poremećaja snabdevanja zbog krize, rekao je japanski ministar ekonomije, trgovine i industrije Koiči Hagiuda. Odluka je doneta na molbu SAD i EU.
