Lideri EU ponovo su upozorili Rusiju da će se suočiti sa "teškim posledicama i ogromnim troškovima" ako napadne Ukrajinu, pozivajući je da se vrati pregovorima uz posredovanje Francuske i Nemačke kako bi smirila tenzije zbog gomilanja njene vojske na granici sa Ukrajinom, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
Lideri EU su 16. decembra usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj se navodi da postoji „hitna potreba za deeskalacijom tenzija uzrokovanih gomilanjem ruske vojske duž njene granice sa Ukrajinom i agresivnom retorikom.“
Invazija bi donela „ozbiljne troškove kao odgovor, uključujući restriktivne mere koordinisane sa partnerima" u Londonu i Vašingtonu, saopštili su lideri EU na kraju samita u Briselu.
U deklaraciji nisu precizirane mere. U ovom dokumentu Moskva se ponovo poziva da se angažuje u Normandijskom formatu, odnosno dijalogu između Pariza, Berlina, Kijeva i Moskve. Postojeća platforma ima za cilj okončanje sukoba između Ukrajine i Rusije koji je počeo pre više od sedam godina.
Lideri EU navode da bi ovaj format pregovora mogao da se iskoristi za ublažavanje tenzija jer Rusija gomila desetine hiljada vojnika u blizini svoje granice kao mogući uvod za invaziju na Ukrajinu.
Sjedinjene Države i Evropska unija izrazile su zabrinutost zbog toga i upozorile na oštre ekonomske sankcije ako Rusija preduzme vojnu akciju.
Zvanična Moskva je negirala da planira invaziju na Ukrajinu i postavila je uslove, uključujući direktan dijalog sa Sjedinjenim Državama kako bi se rešio sukob i garancija da Ukrajina neće postati članica NATO-a.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je 16. decembra nazvao Rusiju „agresorom“ i rekao da je povećavala, a ne smanjivala svoje trupe na granici.
Stoltenberg je takođe rekao da je svaka odluka o članstvu u NATO-u stvar Kijeva i Alijanse.
"Nećemo praviti kompromise u pogledu prava Ukrajine da izabere sopstveni put. Nećemo praviti kompromis u pogledu prava da NATO štiti i brani sve saveznike u NATO", rekao je Stoltenberg.
On je opisao partnerstvo NATO-a sa Ukrajinom kao važno za obe strane i rekao da ono „ni na koji način ne predstavlja pretnju Rusiji“.
Zelenski je rekao da iako većina lidera EU razume i podržava poziciju Ukrajine u sukobu, on je frustriran što su evropske sile odbile da preduzmu preliminarne mere protiv Rusije, umesto da prete da će odgovoriti u slučaju vojne akcije.
Zelenski je 15. decembra nakon sastanka sa liderima EU na marginama samita rekao da je Kijev spreman za razgovore sa Rusijom u Normandijskom formatu ili bilo kom drugom, ali je pozvao zapadne zemlje da nastave sa pritiskom na Moskvu kroz sankcije.
On je rekao da je Ukrajina spremna da uđe u pregovore sa Rusijom kako bi ublažila tenzije, ali se čini da ruski predsednik Vladimir Putin to ne želi.
Francuska i Nemačka su 2015. godine posredovale u mirovnom sporazumu koji je pomogao okončanju velikih neprijateljstava u istočnoj Ukrajini, gde se ukrajinske snage bore protiv separatista koje podržava Rusija od 2014. Ali sukob, koji je do sada ostavio 13.200 mrtvih, još uvek tinja.
„Od 2014. godine, od početka rata, verujem da je Rusija u suštini gurnula Ukrajinu u NATO“, rekao je Zelenski.
Na pitanje novinara da li će Evropa reagovati na poziv Zelenskog, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao: „Imamo sankcije, spremni smo da preduzmemo dodatne kaznene ako bude potrebno, videćemo“ šta će se desiti.
Pomoćnica američkog državnog sekretara Karen Donfrid, koja je otputovala u Moskvu ranije ove nedelje da se sastane sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Sergejem Rjabkovim, bila je 16. decembra u sedištu NATO-a kako bi razgovarala sa Stoltenbergom o ruskim zahtevima. Ona je rekla da SAD takođe podržavaju povratak pregovorima u okviru normandijskog formata.
Šolc: Rusija da ne prelazi ni jednu liniju
Nagomilavanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom zauzelo je centralno mesto na samitu 27 lidera EU, nakon molbe ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog za uvođenje dodatnih sankcija pre bilo kakvog mogućeg upada umesto posle.
Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je Moskvu da ne prelazi ni jednu liniju.
„Nepovredivost granica je jedan od veoma važnih temelja mira u Evropi i svi zajedno učinićemo sve da osiguramo da ta nepovredivost zaista ostane netaknuta“, rekao je Šolc ulazeći na jednodnevni samit.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je da EU ne bi trebalo da potcenjuje pretnju koju predstavlja rusko nagomilavanje vojnika i dodao da su potezi Moskve doveli do najgore bezbednosne situacije od raspada Sovjetskog Saveza.
„Ne govorim samo o Ukrajini“, rekao je Nauseda, ističući da istočno kriloa NATO-a i baltički region takođe treba da budu zabrinuti.
Mnogi od lidera su rekli da računaju na diplomatske pregovore kao način sprečavanja ruske vojne akcije u Ukrajini.
Slovenački premijer Janez Janša, čija zemlja predsedava Evropskom unijom do kraja godine, predložio je pregovore Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije.
"Možda ima nekih otvorenih kanala za neke ozbiljne pregovore tokom narednih dana", rekao je Janša.
Moskva negira da planira napad na Ukrajinu, ali je to učinila 2014. godine kada je pripojila poluostrvo Krim. Američki obaveštajni zvaničnici navode da je Rusija prebacila 70.000 vojnika blizu Ukrajine i da se priprema za invaziju početkom sledeće godine.
„Nije normalno za redovne vojne vežbe“, rekao je Janša i dodao da nema sumnje da Rusija koristi svoju vojnu moć da izvrši pritisak na Ukrajinu.
Kremlj je u četvrtak ponovo pozvao zapadne lidere da osiguraju pravno obavezujuće garancije koje sprečavaju širenje NATO-a na Ukrajinu i razmeštanje naoružanja Severnoatlantske alijanse na tom području, nazivajući to „crvenom linijom“ za Moskvu.
SAD i njihovi saveznici odbili su da daju takve garancije, ali su se Putin i američki predsednik Džo Bajden prošle nedelje dogovorili o daljim razgovorima kako bi razgovarali o pitanjima koja izazivaju zabrinutost Rusije.
