Poslanik Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka u Skupštini Srbije Enis Imamović izjavio je u utorak, 16. novembra, da se u Srbiji "glorifikuje genocid u Srebrenici i to pod zaštitom policije".
Na sednici Skupštine Srbije, tokom postavljanja pitanja izvršnoj vlasti, Imamović je pitao ko su ljudi koji su privodili aktivistkinje koje su protestvovale zbog murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.
Nakon Imamovićevog pitanja, reagovao je Đorđe Milićević, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke, poručivši predsedniku Skupštine Ivici Dačiću da je trebalo da prekine Imamovića dok je Srbiju nazivao genocidnom.
Imamović je rekao da mural "osuđenom ratnom zločincu u centru Beograda čuvaju huligani", te je postavio pitanje šta radi tužilac dok, kako je naveo, ministar policije Aleksandar Vulin negira genocid i veliča ratnog zločinca koji ga je počinio.
"Pitam Tužilaštvo da li je za vas Ratko Mladić zločinac ili heroj", kazao je Imamović, ocenivši da je danas "opasno biti Bošnjak u Srbiji, naročito u Beogradu".
On je pitanje ko su ljudi koji su privodili aktivstkinje uputio načelnika beogradske policije, uz primedbu da neće ministru policije Vulinu koga je optužio da je očigledno zaštitnik i organizator huligana.
Kako je rekao, u vreme bivše predsednika Slobodana Miloševića se u Srbiji "krilo o Srebrenici da se ne bi saznala istina, a danas se taj genocid slavi".
Reagujući na izjavu Imamovića, poslanik SPS-a, Đorđe Milićević podsetio je da se mural Ratku Mladiću mesecima nalazi na fasadi jedne beogradske stambene zgrade.
Pažnju je, kako je naveo, grupici nevladinih organizacija privukao tek sada, ocenjujući da tu postoje viši ciljevi poput diskreditovanja Srbije i predsednika Srbije.
"Policija je samo radila svoj posao, nije policija štitila mural, nego je održavala javni red i mir, jer je neko imao interes da napravi podele u društvu", rekao je Milićević.
Međunarodne reakcije na mural Mladiću
O događajima u vezi sa muralom posvećenim Mladiću oglasili su se i Evropska komisija, američka ambasada, ali i devet poslanika Evropskog parlamenta.
Portparol Evropske unije (EU) Ana Pisonero istakla je da je stav EU čvrst i jasan.
"Potrebno je efikasno prevazići nasleđe prošlosti, uzdržati se od veličanja ratnih zločinaca i negiranja ratnih zločina i negovati pomirenje. Od zemlje koja teži članstvu u EU očekuje se da se uskladi sa osnovnim vrednostima EU - vladavinom prava, demokratijom i pravdom", izjavila je 11. novembra Pisonero za Glas Amerike.
Iz ambasade SAD su poručili da "nema ničeg časnog u zaštiti memorijala ratnog zločinca", i da se "nadaju da će se Srbija fokusirati na svetliju i inkluzivniju budućnost".
Reagovalo je i devetoro poslanika Evropskog parlamenta (EP) iz grupacija Zelenih i Socijaldemokrata.
"Neprihvatljivo je da zemlja kandidat za ulazak u EU rasporedi svoju policiju kako bi zaštitila mural osuđenog ratnog zločinca, koji je direktno odgovoran za zločine, masovna ubistva i genocid u i oko Srebrenice 1995. godine", napisala je čelnica te grupe Viola Fon Kramon.
Poslanik SPS-a Đorđe Milićević primetio je da je Imamović koristio identične reči kao i devetoro od 705 poslanika EP koji su u saopštenju osudili Srbiju.
Ukazao je i na peticiju na čije potpisivanje je 11. novembra pozvao Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine u Srbiji, u kojoj se traži da se procesuiraju sva lica optužena za ratne zločine.
Milićević je pitao vladu ko želi Srbiju da predstavi kao genocidnu tvorevinu i nisu li ciljevi onih koji pokreću pitanje murala u Beogradu viši.
Predsednik Skupštine Ivic Dačić je kratko odgovorio da u delu sednice, pre same rasprave, tokom postavljanja pitanja nema replika, kao ni pozivanja na kršenje Poslovnika.
"Istrpite svakog ko nešto kaže, imate raspravu. To je i svrha parlamentarizma", poručio je Dačić.
Podsećamo, nakon što je nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava najavila da će 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, prekrečiti mural posvećen Ratku Mladiću, koji je pred Haškim tribunalom osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je zabranilo tu akciju.
Obrazloženje policije za zabranu skupa 9. novembra, kada je mural trebalo da bude prekrečen, bilo je da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika najavljenog skupa) i narušavanja javnog reda i mira.
Ipak, istog dana su aktivistkinje za ljudska prava Aida Ćorović i Jelena Jaćimović gađale jajima mural, nakon čega su bile privedene, a od tada ga grupa desničara "čuva".
Grupa muškaraca u kapuljačama je dan kasnije očistila mural pošto je na njega belu farbu bacio funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije, koja je deo vlasti u Srbiji, Đorđo Žujović.
Grupa u kapuljačama je očistila mural Mladiću i nedugo pošto je na njega 15. novembra nepoznata osoba bacila crnu farbu.
Lik Mladića stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića.
Nepoznati autor naslikao je mural krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotni zatvor Ratku Mladiću za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini.
Zvaničnici Srbije, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, uprkos sudskim presudama, ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već upotrebljavaju termin "strašan zločin".
