U slučaju Srbije ili Bosne i Hercegovine (BiH) ne bi trebalo da bude problema u dopremanju gasa, izjavio je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) na virtuelnoj konferenciji za medije.
„Ima puno gasa na tržištu. Interkonekcija između Mađarske i Srbije kod Horgoša ima kapacitet od 5 milijardi kubnih metara gasa u poređenju sa srpskom potrošnjom od 2,5 do 3 milijarde kubnih metara gasa. Taj gasovod je polu prazan“, istakao je Kopač 17. decembra na konferenciji za medije organizovanoj nakon sednice Ministarskog saveta Energetske zajednice, najvišeg tela odlučivanja u okviru evropskog regulatora.
Reč je o instituciji koja predstavlja vlade zemalja potpisnica Ugovora o osnivanju energetske zajednice.
Kopačeva izjava usledila je dan nakon što je Rusija u sredu poslepodne 16. decembra obustavila za 50 posto isporuku gasa BiH, što je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdilo Ministarstvo energetike, rudarstva i industrije Federacije BiH.
Nakon toga je saopšteno da se radi o „tehničkoj greški“ i da će se nastaviti sa urednim snabdevanjem gasom BiH. Ipak, to je u fokus stavilo pitanje stabilnosti snabdevanjem gasom država Zapadnog Balkana, pre svega BiH i Srbije, koje u tom domenu u potpunosti zavise od Rusije.
Kopač: Gasa ima, ali je infrastruktura monopolizovana
Kopač je ukazao da je problem što je postojeća infrastruktura „na neki način monopolizovana“ i da se ne koristi na efikasan način i tako da bude dostupna za sve učesnike na tržištu.
„Ima sasvim dovoljno prostora da se uveze koji god gas želite – iz Norveške, iz Sjedinjenih Američkih Država, terminala tečnog prirodnog gasa (LNG), iz Holandije, iz Ukrajine. Ima dosta gasa okolo“, naveo je Kopač.
Vest o smanjenju isporuka ruskog gasa BiH došla je dan nakon što je u toj državi boravio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji se sastao sa predsedavajućim Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, dok su druga dva člana Željko Komšić i Šefik Džaferović odbili da se sastanu s njim.
Ruski državni „Gasprom“ je trenutno glavni dobavljač prirodnog gasa u BiH.
Ugovori o isporuci gasa sa Gaspromom se obnavljaju na godišnjem nivou, a sporazumi o tranzitu prirodnog gasa sa Srbijom i Mađarskom traju deset godina.
Trenutno je moguć transport gasa na teritoriji Bosne i Hercegovine samo u jednoj tački – mesto Šepak kod Zvornika, na istoku BiH. Većina potrošača gasa se nalazi na delu teritorije BiH na kojem je entitet Federacija BiH, a tranzit je pod kontrolom preduzeća u Republici Srpskoj.
Srbija takođe u potpunosti zavisi od ruskog gasa.
Podaci iz godišnjeg izveštaja o radu Agencije za energetiku Srbije pokazuju da je Srbija u 2019. iz sopstvene proizvodnje uspela da podmiri tek 12,6 odsto potreba, dok je sve preostale količine gasa Srbija uvezla isključivo iz Ruske Federacije.
Najava izmena sporazuma Srbije sa Rusijom u oblasti energetike
Iako je ranije bilo najavljeno da će Ministarski savet razmotriti kršenje pravila EZ od strane Srbije zbog toga što nije razdvojila delatnosti operatora gasa „Jugorosgaz transporta“, do toga nije došlo.
Prema rečima direktora Sekretarijata Energetske zajednice Janeza Kopača, pošto se Ministarski savet nije sastao lično, danas nije usvojena nijedna odluka, već su samo usvojeni zaključci, dok se konkretne odluke očekuju do kraja meseca.
„Jedna od predloženih odluka tiče se ’Jugorosgaza’ i razdvajanja delatnosti (transporta i distribucije) u tom preduzeću. Ministarski savet će najverovatnije usvojiti izjavu o ozbiljnom i upornom kršenju Ugovora o energetskoj zajednici“, naveo je Kopač.
On je dodao da je potpredsednica Vlade Srbije i ministarke rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila aktivnosti kojim će se obustaviti kršenje regulative.
„Čak je najavila izmene međuvladinog sporazuma sa Rusijom o energetici, što je neophodno kako bi se u potpunosti primenilo razdvajanje delatnosti“, istakao je Kopač.
Inače, „Jugorosgaz transport“ je ćerka firma akcionarskog društva „Jugorosgaz Beograd“, u kome 25 odsto vlasničkog udela ima javno preduzeće „Srbijagas“. Vlasnički udeo od 50 odsto drži ruski „Gasprom“ a preostali deo preduzeće „Centrex Europe Energy & Gas AG“ sa sedištem u Austriji.
U 2019. „Jugorosgaz transport“ imao je registrovanih 20 zaposlenih i ostvaren neto dobitak od 11.618.909 evra.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, to preduzeće i „Srbijagas“ su jedine dve kompanije koje obavljaju delatnost transporta prirodnog gasa na teritoriji cele Srbije.
Javno preduzeće „Srbijagas“ koje je u stopostotnom vlasništvu države, drži monopol na gasnom tržištu Srbije. Na njegovom čelu od 2008. je Dušan Bajatović, kadar Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke. Bajatović se takođe navodi i kao član Nadzornog odbora preduzeća „Jugorosgaz Beograd“.
Slučaj ’Srbijagasa’ samo indirektno na dnevnom redu Kopač je izjavio da je slučaj javnog preduzeća „Srbijagas“ samo indirektno bio na dnevnom redu današnje sednice Ministarskog saveta.
„Nakratko smo se dotakli jednog slučaja, koji se tiče nemogućnosti pristupa treće strane gasovodu kod Horgoša, interkonekciji između Srbije i Mađarske koji je monopolizovan od strane ’Srbijagasa’“, naveo je Kopač.
On je naglasio da „veruje da će doći do poboljšanja u tom slučaju“ pošto je, kako je rekao tim povodom ministarka Mihajlović „ponovila svoju snažnu orijentaciju ka razdvajanju delatnosti unutar ’Srbijagasa’ i dostavila plan za restrukturiranje tog preduzeća koji je Vlada Srbije usvojila 10. decembra.
Zahtevi Energetske zajednice u vezi sa restrukturiranjem “Srbijagasa“ i „Jugorosgaza“ proističu iz međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela donošenjem Zakona o energetici 2014. godine, u koji su unete odredbe iz Trećeg energetskog paketa Evropske unije. Ujedno, to što Srbija godinama krši sopstveni zakon i pravila EU – predstavlja prepreku za otvaranje Poglavlja 15 u procesu pristupanja Srbije evropskom bloku.
U izjavi agenciji Beta od 12. decembra direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač je rekao da Sekretarijat u ovom trenutku ne insistira na prekršajnom postupku, pošto su „neke stvari ipak realizovane“.
Međutim, najavio je pokretanje novog postupka, ukoliko Srbija ne preduzme mere za razdvajanje delatnosti „Srbijagasa“ u skladu sa regulativom EU.
Neophodnost reforme “Srbijagasa” kao jedan od prioriteta u sektoru energetike redovno se pojavljuje u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije.
Lična karta javnog preduzeća "Srbijagas"
U poslednjem, za 2020. godinu Evropska komisija ukazuje na to da u okviru “Srbijagasa” nisu razdvojene delatnosti čime bi se omogućila konkurencija i pristup drugim akterima na tržištu transportnom sistemu u skladu sa pravilima EU.
Srbija preuzela predsedavanje Energetskom zajednicom u 2021.
Prvom delu konferencije prisustvovala je ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović kao predsedavajuća Energetskom zajednicom u 2021. godini. Srbija je predsedavanje preuzela od Crne Gore.
Mihajlović je u svom obraćanju najavila prioritete tokom predsedavanja Srbije Energetskom zajednicom.
“Radićemo na povećanju energetske efikasnosti, zelenoj energiji i dekarbonizaciji kao možda najvećem izazovu u regionu (Zapadnog Balkana)”, navela je Mihajlović.
Konkurencijom do niže cene gasa
Kada je reč o Srbiji, Mihajlović je navela da ta država kao predsedavajuća želi da bude primer drugim državama unutar Energetske zajednice u smislu usvajanja i primene regulative u oblasti energetike i klimatskih promena.
“I to sve uključujući i stvaranje savremenih i efikasnih energetskih kompanija. Radićemo i na bržem regionalnom povezivanju u oblasti energetike, što je takođe važno za naš put ka članstvu u EU”, navela je Mihajlović.
U njenom obraćanju, kao i saopštenju koje je medijima prosleđeno iz kabineta ministarke nakon sastanka, međutim, ne pominje se mogućnost izmene sporazuma sa Rusijom.
Energetska zajednica kao instrument spoljne energetske politike EU
Ministarski savet Energetske zajednice je najviše telo odlučivanja u tom regulatornom telu. Reč je o instituciji koja predstavlja vlade zemalja potpisnica Ugovora o osnivanju energetske zajednice.
Sankcije Ministarskog saveta izrečene prema nekoj državi mogu podrazumevati uskraćivanje prava glasa u toj organizaciji.
Znatno ozbiljnije sankcije može propisati Evropska unija, koja prilikom donošenja odluka uzima u obzir ispunjenost pravne regulative EU i mišljenje Energetske zajednice, kao instrumenta spoljne energetske politike EU.
Te sankcije mogu biti smanjenje ili potpuno obustavljanje finansiranje energetskih projekata dok Srbija ne ispuni svoje obaveze, kao i neotvaranje, odnosno nezatvaranje pregovaračkog poglavlja o energetici u procesu pristupanja EU.
Ugovor o osnivanju Energetske zajednice potpisan je u oktobru 2005, a stupio na snagu 2006.
Energetsku zajednicu čine Evropska unija i devet zemalja potpisnica: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina. Jermenija, Norveška i Turska učestvuju kao zemlje posmatrači.
Ključni cilj Energetske zajednice jeste proširenje pravila i principa unutrašnjeg energetskog tržišta EU na zemlje Jugoistočne Evrope, Crnomorskog regiona i šire, na osnovu pravno obavezujućeg okvira.
Facebook Forum