Države Zapadnog Balkana, kao ugovorne strane Energetske zajednice (EZ), regulatornog tela Evropske unije (EU) u oblasti energetike, postigle su napredak tokom 2019. u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos krizi izazvanoj pandemijom COVID-19, navodi se u Godišnjem izveštaju EZ o implementaciji.
Kako su naveli predstavnici Sekretarijata EZ na onlajn konferenciji za medije 23. novembra, prosečna ocena primene propisa EU na nivou regiona porasla je sa 48 na 53 odsto.
Crna Gora prednjači kada je reč o primeni regulative, dok su Severna Makedonija i Srbija, uprkos postignutom napretku u odnosu na prethodni period, pale na lestvici. U godišnjem izveštaju EZ navodi se da su Kosovo i Albanija takođe ostvarile napredak, dok je država Zapadnog Balkana sa zabeleženim najvećim brojem slučajeva kršenja regulative – Bosna i Hercegovina.
"Iako nema sumnje da treba učiniti više u oblasti smanjenja emisija, energetske efikasnosti, održivih obnovljivih izvora i istinske tržišne integracije da bi Energetska zajednica uspela u tranziciji čiste energije, čašu vidim kao dopola punu", izjavio je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.
Prioritet prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore
Dekarbonizacija, koja podrazumeva prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, jedan je od ključnih prioriteta za države Zapadnog Balkana, navodi zamenik direktora Sekretarijata EZ Dirk Bušle.
U izveštaju se navodi da se sve države koje koriste ugalj za proizvodnju energije bore da ostanu ispod graničnih nivoa emisija za najmanje jednog od tri zagađivača (sumpor-dioksid, azotni oksidi i prašina) utvrđene nacionalnim planovima za smanjenje emisija, u skladu sa direktivom EU.
"Ovo je zabrinjavajući trend, jer dozvoljeni nivoi postaju sve stroži kako vreme prolazi. Alarmantno je da Kosovo drugu godinu zaredom nije ispoštovalo granične nivoe vrednosti za sva tri zagađivača", navodi Bušle i dodaje da Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nisu uspele da zadovolje granične vrednosti za sumpor-dioksid i prašinu, a Srbija za sumpor-dioksid.
"Bosna i Hercegovina (BiH) ima veoma intenzivne subvencije za ugalj i ona je ujedno jedina država Zapadnog Balkana u kojoj se subvencije za ugalj, koje su ilegalne, povećavaju, umesto da se smanjuju", ukazao je direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač i dodao da ta država ima ozbiljne probleme u energetskoj tranziciji.
Kao jedan od problema istakao je izgradnju Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, zbog čega je EZ u više navrata iznela zamerke najavljujući 2019. prekršajnu proceduru.
U izgradnji projekta vrednog 722 miliona evra, u udelu od 15 odsto učestvuje Elektroprivreda BiH, dok je ostatak kredit kineske državne Export-Import banke (Exim).
Ključni razlog neslaganja Vlade Federacije BiH, odnosno Bosne i Hercegovine i Energetske zajednice, je u tome što je garancija za kineski kredit državna pomoć.
"Energija iz obnovljivih izvora je još jedna oblast u kojoj izveštaj potvrđuje istinski napredak, pokazujući porast od 19 odsto u državama u okviru EZ", naveo je Bušle, dodajući da se taj porast uglavnom odnosi na solarnu i energiju iz vetra.
"Nažalost, ovaj napredak u pojedinim slučajevima dolazi isuviše kasno, pa je gotovo izvesno da Severna Makedonije i Srbija neće ispuniti ciljeve za 2020. godinu", naveo je Bušle.
Kad je reč o malim hidroelektranama, Bušle je naveo da su potrebni "ozbiljni napori kako bi se obezbedila pravilna primena zakona o uticaju na životnu sredinu".
Gasovod kroz Srbiju – jačanje monopola 'Gasproma' i 'Srbijagasa'
Izgradnja novog gasovoda, kojim bi Srbija trebalo da se priključi gasovodu Turski tok dodatno će ojačati monopolski položaj ruskog „Gasproma“ i javnog preduzeća "Srbijagas" na gasnom tržištu Srbije u narednih najmanje 20 godina, naveo je Bušle.
Projekat izgradnje gasovoda nije usklađen sa regulativom EU, jer, između ostalog, ne omogućava konkurenciju, na šta je u više navrata ukazivala Energetska zajednica.
Razdvajanje delatnosti, veća transparentnost, diverzifikacija snabdevanja i omogućavanje konkurencije u sektoru energetike takođe su među prioritetima zacrtanim za države Zapadnog Balkana.
Energetska zajednica pozdravlja deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, koju su 10. novembra na samitu u Sofiji u Bugarskoj potpisale države regiona i kojom su se obavezale da će sprovoditi mere u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, mobilnosti i cirkularne ekonomije kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane.
Godišnji izveštaj o implementaciji Sekretarijata Energetske zajednice daje pregled usaglašenosti ugovornih strana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina) sa Ugovorom o Energetskoj zajednici i njihovom putu ka EU integracijama. Izveštaj obuhvata električnu energiju, gas, naftu, infrastrukturu, nacionalna regulatorna tela, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, životnu sredinu, klimu, konkurenciju, sajber bezbednost i statistiku.
Energetska zajednica je međunarodna organizacija koja okuplja Evropsku uniju i njene susede da bi stvorila integrisano panevropsko energetsko tržište.
