Energetska zajednica, regulatorno telo Evropske unije, izrazila je žaljenje zbog toga što sa srpskom stranom nije došlo do pomaka u ključnim pitanjima koja se odnose na projekat izgradnje novog gasovoda, a kojim bi Srbija trebalo da se priključi na Turski tok.
Ta pitanja odnose se, pre svega, na omogućavanje konkurencije na novom gasovodu i restrukturiranje javnog preduzeća „Srbijagas“ koje drži monopolistički položaj na tržištu gasa u Srbiji.
„Nažalost, nije došlo do pomaka. Poslednji sastanak sa zvaničnicima Srbije i ’Srbijagasa’ održan je u Beogradu u aprilu 2019. Razmotreno je pitanje neusklađenosti sektora gasa u Srbiji sa pravnom tekovinom Energetske zajednice i napravljen je sveobuhvatni akcioni plan kako da se reši pitanje razdvajanja delatnosti (transporta i distribucije gasa, prim. red.) ’Srbijagasa’. Nažalost, ni taj plan se nije realizovao“, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Grujičić, šef Sektora za gas pri Sekretarijatu Energetske zajednice.
Nakon što su pojedini mediji u Srbiji i Bugarskoj preneli vest da je premijer Bugarske Bojko Borisov za 5. septembar najavio potpisivanje ugovora o izgradnji gasovoda od Turske, preko Bugarske, Srbije i Austrije, RSE je pitanja u vezi sa tim ko su potpisnici ugovora, na šta se ugovori odnose i gde će se potpisivanje održati, poslao Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije i direktoru javnog preduzeća „Srbijagasa“. Odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
O tom događaju nisu obavešteni ni u Energetskoj zajednici.
„Bugarska nas nije o tome obavestila, što nije ništa neobično. S obzirom na to da Bugarska nije ugovorna strana Ugovora o Energetskoj zajednici, već članica ugovorne strane (Evropske unije), nemamo čestu komunikaciju“, izjavio je Grujičić.
Kada je reč o stavu Energetske zajednice u vezi sa izgradnjom gasovoda u Bugarskoj i Mađarskoj koje su članice Evropske unije, Grujičić pojašnjava:
„Tokom procesa izrade nacrta mišljenja Energetske zajednice, komunicirali smo sa bugarskim i mađarskim regulatornim telima i/ili sa operatorima transportnog sistema. U Bugarskoj je izabran drugi regulatorni okvir, koji u potpunosti odražava postupak povećanja kapaciteta iz Pravilnika mreže o mehanizmima za raspodelu kapaciteta i očekuje se da će Mađarska slediti to“.
Trasu gasovoda u Srbiji gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće „Gastrans“, u kome javno preduzeće „Srbijagas“ ima 49% vlasničkog udela, dok 51% drži ruski „Gasprom“.
Projekat, onako kako se izvodi u Srbiji, izazvao je zabrinutost u Energetskoj zajednici, jer nije u skladu sa regulativom EU. Naime, Srbija je za taj gasovod zatražila izuzeće od pravila EU, po kojima jedna kompanija, u ovom slučaju ruski „Gasprom“ ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda.
U svom mišljenju od 1. februara 2019. Energetska zajednica je dala pozitivno mišljenje na projekat, između ostalog, uz uslov da se omogući konkurencija, tako da budućim gasovodom poteče i neki drugi gas, a ne samo gas iz Rusije. Jedan od uslova Energetske zajednice je bio i reskturiranje javnog preduzeća „Srbijagas“, što se do danas nije realizovalo.
Kada je reč o tržištu gasa u Srbiji, Energetska zajednica je godinama unazad upozoravala na monopolistički polžaj „Srbijagasa“ i „Gasproma“ i na zavisnost Srbije od ruskog gasa, imajući u vidu činjenicu da Srbija gas uvozi isključivo iz Rusije, što pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije.
