Baš je tužno za demokratiju, ovakav parlament nije mogao proizvesti ni Slobodan Milošević, reči su šefa poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA Sandžaka Šaipa Kamberija (Shaip Kamberi) tokom obraćanja u parlamentu 28. oktobra, koje su izazvale burne reakcije predstavnika vlasti u Srbiji, ali i na društvenim mrežama.
„Aleksandar Vučić i Dačić su se pokazali efikasniji od svojih političkih očeva“, istakao je tokom svog govora Kamberi.
Sonja Biserko, predsednica nevladine organizacije Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, ocenjuje Kamberijeve reči kao hrabar iskaz.
„To je jedan vrlo jak glas predstavnika albanske manjine, koja do sada jeste bila u parlamentu, ali nije bila ovako eksplicitna i to je mislim jedan hrabar iskaz neophodan za srpsku skupštinu“, rekla je u četvrtak za Radio Slobodna Evropa (RSE) Biserko.
Politikolog iz Prištine, Ramuš (Ramush) Tahiri, ocenio je za RSE da je govor poslanika Šaipa Kamberija u Skupštini Srbije, povodom inauguracije nove vlade Srbije, bio sadržajan, politički korektan i izgrađen na građanskom principu.
„Ceo govor je opisan sa evropskom orijentacijom Srbije, sa pravcem da bude domokratija, da se poštuju sve razlike, kao i sa kritikama o recidivima aktuelne vlade, a i aktuelne politike predsednika Aleksandra Vučića koja ide ka autokratiji, potiskivanjem svakog opozicionog glasa“, rekao je Tahiri.
Šta je rekao Kamberi?
Kamberi je tokom obraćanja na sednici Skupštine na kojoj se birala nova Vlada Srbije ocenio da među ukupno 250 poslanika opoziciju predstavlja samo šest poslanika manjinskih stranaka i izjavio da ta poslanička grupa, koju čini šest poslanika, neće podržati novu Vladu Srbije. Kao razlog za takvu odluku, Kamberi je naveo da ni prethodna Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, nije uradila ništa na integrisanju Albanaca koji žive na jugu Srbije.
"Ja ne predstavljam ni žute ni plave, ni crvene ni crne, već diskriminisane Albance u Srbiji", rekao je Kamberi.
On je ukazao i da iz redova ministara nema nikoga iz redova manjina.
„Koalicija sastavljena od navodno levog i desnog centra proizvela je kao nikad u Srbiji totalitarnu vlast, naravno preko izbornog procesa. Jedina istina u paroli 'Srbija je Evropa' je 'Srbija je Belorusija', iako tamo ima opozicije bar na ulici“, rekao je Kamberi.
Kamberi je naveo da u Srbiji postoji "svakodnevni jezik mržnje, seksizam i ocrnjavanje opozicije". On je ocenio i da cveta ksenofobija, kao i etiketiranje uvredljivim nazivima koji su ušli u "svakodnevni žargon".
Kamberi je ocenio i da od Srbije ne može da se očekuje da reši ubistvo braće Bitići kad, između ostalog, nije rešeno ubistvo novinara (vlasnika i glavnog urednika dnevnika “Dnevni telegraf”), Slavka Ćuruvije.
Njegova izjava odnosila se na slučaj ubistva trojice braće Bitići - Ilija, Agrona i Mehmeta, koji su uhapšeni 1999. godine na ulasku u Srbiju zbog, kako su tvrdili tadašnje vlasti Srbije, nelegalnog prelaska granice, da bi po odsluženju kazne bili pušteni iz zatvora, a potom ubijeni.
Njihova tela su otkrivena jula 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, u istočnoj Srbiji. Zahtev za rasvetljavanje ovog slučaja Srbiji je u nekoliko navrata stigao od najviših svetskih instanci, uključujući i Vašington.
"Ja sam predsednik Partije za demokratsko delovanje koja se od 90-tih godina institucionalno zalaže za prava Albanaca, imam srpski pasoš", ali "u današnjoj Srbiji nema važnost državljanstvo i građanstvo, kako onda očekivati slobodu i jednakost", rekao je Kamberi u nastavku svog izlaganja.
On je naveo da su ranije "ljudi bežali zbog ratova, a danas beže zbog autoritarizma", i da "Srbija ima svog gospodara od koga zavisi sudbina svakog od nas, pa i Vlade", aludirajući na predsednika Srpske napredne stranke (SNS) i Srbije Aleksandra Vučića.
Kamberi je pozvao mandatarku Brnabić da zajedno posete Batajnicu, Perućac, Petrovo selo i Rudnište, gde se sumnja da su u masovnim grobnicama pokopani Albanci s Kosova ubijeni tokom sukoba krajem 90-tih godina, navodeći da su to počinile "organizovane državne strukture", države koju ona sada predstavlja.
"Ovi ratni zločini naređeni su i sprovedeni od zvaničnika Srbije. Nema prosperiteta bez pomirenja, nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću", kazao je Kamberi.
Usledile oštre reakcije
Prvi je, još u toku govora, reagovao novoizabrani predsednik parlamenta Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, čiji je osnivač i predsednik od 1990. do smrti 2006. bio Slobodan Milošević.
Dačić je upozorio Kamberija tokom sednice da "koristi rečnik koji je primeren Narodnoj skupštini da ne bi morao da preduzima mere", uz ocenu da je Kamberijevo izlaganje "provociranje".
"Nema niko predrasude zbog vašeg identiteta, već zbog onoga što govorite. Optužbe su bez ikakvog osnova i lažne slike da postoji neka neravnopravnost manjina", rekao je Dačić.
Mandatarka za sastav nove vlade, koju je Skupština nekoliko sati kasnije i izglasala za premijerku, Ana Brnabić je navela da nije tačno da su Albanci koji žive u opštinama na jugu Srbije diskriminisani, pitajući Kamberija "šta je on uradio za njih" s obzirom na to da je u politici duže od većine prisutnih u Skupštini.
Na Kamberijevo izlaganje reagovao je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je rekao istog dana tokom konferencije za novinare sa direktorima kovid bolnica, da Kamberi nema mnogo osnova da zamera vlastima u Srbiji totalitarizam i nepoštovanje prava manjina jer, kako je rekao, u Bujanovcu živi 42 odsto Srba, a njihovi predstavnici, aludirajući na lokalne odbornike Srpske napredne stranke (SNS), su u potpunosti izbačeni iz vlasti.
"O ugroženosti manjinskih zajednica govori neko ko je iz vlasti u Bujanovcu izbacio 42 odsto Srba. Oni traže ministarsko mesto sa 0,5 odsto stanovništva u centralnoj Srbiji i Vojvodini, a onima koji imaju 42 odsto ne daju da učestvuju u vlasti. Toliko o totalitarizmu i nepoštovanju prava manjina. Mi se nismo žalili ali nema previše smisla da oni nekome ukazuju na te probleme", rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je srećan što Albanci u Srbiji mogu tako otvoreno da govore o tim problemima, i to pred milionskim auditorijumom.
"A smeju li neki drugi da to govore u Prištini, Tirani ili na drugom mestu? Oni se žale da nisu dobili ministarsko mesto. Mi smo nudili zamenika, ali izgleda da je bila dobra procena da ne zauzme mesto ministra neko ko tako govori o svojoj zemlji", rekao je Vučić.
Artikulisanje budućnosti
„Mislim da prvi put imamo glas u parlamentu, pogotovo u ovakvom parlamentu koji je jednopartijski ili jednoumni, glas koji je po prvi put u skupštini izneo neke činjenice koje su vrlo važne za Srbiju i za njeno suočavanje sa prošlošću“, navodi u razgovoru za RSE Sonja Biserko, predsednica nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Bez toga, kako kaže, Srbija „ne može da artikuliše svoju budućnost, pogotovo svoje odnose u regionu“.
Biserko navodi da bi na isti način trebalo da govore i predstavnici srpskog naroda zato što Srbiji , kako je rekla, predstoji značajan proces suočavanja i normalizacije odnosa u regionu.
Glas predstavnika albanske manjinske zajednice važan je, prema njenim rečima i u kontekstu dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
„Mislim da je važan taj glas zato što u ovom dijalogu Beograd-Priština albanska manjina u Srbiji nikada nije imala mesto, niti reprezentaciju, niti se uzimala u obzir situacija Albanaca na jugu Srbije“, rekla je Biserko.
Građanska i demokratska Srbija
Prema rečima politikologa iz Prištine Ramuša Tahirija, Kamberijev govor nije bio glas opozicije, već objedinjujući i glas onoga što je poznato kao građanska i demokratska Srbija.
Podršku koju je Kamberijev govor dobio u javnosti Srbije, Tahiri vidi kao otvaranje vizije, kao podršku kritičnom razmišljanju i prevazilaženje partijskih, etničkih i verskih podela.
„Reč Šaipa Kamberija je bila građanska reč koja prevaizilazi svaku razliku i bila je iskrena reč o tome kako on vidi sadašnjost i posebno budućnost Srbije. Ova podrška, u svakom delu govora, verujem da će se jos proširiti i biće kritično mišljenje a i stav opozicije, posebno intelektualne elite u Srbiji, jer argumenti su argumenti i oni su prihvatljivi za bilo koji deo istorije o kojoj je govorio, ali i za bilo koji koncept o budućnosti Srbije“, rekao je Tahiri.
Tahiri kaže da bi takav govor „bio čast bilo kom parlamentu u zemljama Zapadnog Balkana i to je opredeljenje da se argumentovano grade politički odnosi u državi pa i u samoj Skupštini Srbije“.
On je naglasio da je dobro što je takav govor, koji je poslanik Kamberi izneo u Skupštini Srbije, primljen dobro od intelektualaca i elite u Srbiji i nije tretiran kao govor Albanca, već kao govor građanina Srbije koji, kako je rekao Tahiri „želi najbolje Srbiji kao državi i kao demokratskom društvu“, kao i za ceo region.
Optužbe i etikete
Direktor nevladine organizacije Centar za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov za RSE navodi da je ono što je Kamberi izgovorio u skupštini mogao da izgovori bilo koji drugi opozicioni poslanik.
„Faktički ništa ne bi rekao što nije istina. Da je to u govoru rekao neko iz opozicije Srbije, da ona postoji uopšte u parlamentu, a ne postoji, onda bi stigla druga vrsta optužbe – da je reč o tajkunima, dobili bi razne druge etikete“, navodi Popov.
Prema njegovim rečima, jedina razlika je u tom što je to rekao čovek koji je Albanac po nacionalnosti, pa onda to ima drugačiju konotaciju.
„Ako pripadnici manjine ne uživaju prava i ako se ne osećaju dobro, onda bi po pravilu trebalo da se ni pripadnici većine ne osećaju dobro, jer onda znači da ovde nema vladavine prava i nema građanskih sloboda u pravom smislu te reči“, kazao je Popov i dodao:
„Ukoliko bilo koji građanin bez obzira kojoj naciji ili veri pripadao nije bezbedan, niko nije bezbedan u takvoj državi.“
Reakcije i na društvenim mrežama
Kamberijevo izlaganje je izazvalo i veliki broj reakcija na društvenim mrežama.
Osnivačica i bivša direktora Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić napisala je na svojem Tviter nalogu da sve što je u Skupštini rekao Kamberi "potrebno nam je kao vazduh".
"Već danas lakše dišem", navela je ona.
Njen tvit, međutim, izazvao je i negativne reakcije.
Političarka i predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova, Rada Trajković, nazvala je u svojem tvitu Kamberija novim vođom opozicije.
"Šaip Kamberi je pokazao čemu služi govornica i mesto u Skupštini. Ne sedi se tamo s naprednjacima, već nasuprot njih", naveo je jedan od tviteraša.
Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa napisala je da je Šaip Kamberi ostao kao "jedina autentična i dosledna opozicija u parlamentu".
U nekim od negativnih komentara, Šaip Kamberi se optužuje za zalaganje da se Preševska dolina pripoji Kosovu.
Manjine u novom sazivu parlamenta
Uz Srpsku naprednu stranku (SNS), čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, novu Vladu čini i njihov dosadašnji partner Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića i Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića, koji je do sada bio u opoziciji.
Takođe, prema ranijim najavama Aleksandra Vučića, u radu Vlade će učestvovati i neke od stranaka manjina, ali bez preciziranja o kojim se radi. Cenzus su prešle četiri manjinske partije - Savez vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora (SVM), koalicija albanskih stranaka Ujedinjena dolina i dve bošnjačke liste - Stranka pravde i pomirenja Moamera Zukorlića i Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina.
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara i deo poslanika Stranke pravde i pomirenja podržali su izbor Ivice Dačića za predsednika parlamenta. Te dve manjinske liste su u prethodnom sazivu Vlade bile činioci vlasti.
Skupština Srbije ima ukupno 250 poslanika. Stranka pravde i pomirenja ima četiri poslanika, a SVM devet.
Četiri albanske partije sa juga Srbije, iz opština Preševo i Bujanovac, izašle su na zajedničkoj listi pod nazivom Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina na parlamentarne izbore u Srbiji 21. juna. Osvojile su šest poslaničkih mandata.
Socijaldemokratska partija Srbije, na čijem je čelu donedavni ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić u parlamentu ima osam poslanika. Ljajić je ministarsku funkciju u različitim resorima i vladama obavljao od 2008. do 2020. Ljajićeva partija je na prethodnim izborima bila na listi sa SNS.
Popis ne odražava stvarni broj
Prema popisu stanovništva koji je u Srbiji poslednji put sproveden 2011. godine, Albanci čine 0,09 odsto stanovništva. Udeo Bošnjaka je tada bio 2,02 odsto, dok je Mađara bilo 3,53 odsto. Romi čine 2,05 odsto ukupnog stanovništva.
Ipak, sam popis ne odražava stvarno stanje, jer su Albanci iz Preševske doline bojkotovali popis.
Prema procenama međunarodne zajednice, u Srbiji živi oko 60 hiljada pripadnika albanske nacionalne manjine, najviše u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije.
Nov popis, predviđen za april sledeće godine, pomeren je za nekoliko meseci kasnije i održaće se u oktobru 2012. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) 16. oktobra.
Facebook Forum