"Na Kosovu postoji svest svih naroda o očuvanju zajedničke kulturne baštine, a politika pokušava da je podeli na etničkoj osnovi i napravi još jednu demarkacionu liniju između Albanaca i Srba".
Ovo je poruka učesnika debate "Kosovo – Nasleđe sećanja" koja je 23. oktobra održana u okviru festivala kosovskih umetnika "Mirëdita, dobar dan" u Beogradu.
Uz publikaciju i prateću izložbu koja predstavlja džamije, katoličke i pravoslavne crkve na Kosovu, spomenike iz socijalističkog razdoblja, kao i one iz perioda mirnog otpora albanskog stanovništva represiji Beograda, te oružanog otpora tokom rata na Kosovu od 1998-1999. godine, autori su pozvali na dijalog o suprotstavljenim narativima albanskog i srpskog društva.
"Naši javni prostori su prepuni spomenika. Priča se o različitim ideologijama, o istorijama koje su često jednostrane i isključive. Pokušavamo da dođemo do činjenica i znanja koji će biti izazov za ovakve narative", rekao je Korab Krasnići (Krasniqi), menadžer projekta i publikacije iz nemačke organizacije Forum ZfD.
Prostor stapanja različitih religija
Krasnići je dodao da za njega neće biti problem ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski, ali da to treba da bude polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu.
"Treba da pronađemo način kako da o tome pričamo, kako da umesto priča o mitovima, približimo ljude", dodao je on.
Kosovo je prostor gde se stapaju različite religije i reč je o baštini svih ljudi koji su tamo živeli i danas žive, rekao je Durim Abdulahu (Abdullahu), asistent na Filozofskom fakultetu u Prištini.
"Ne postoji u kosovskom društvu tendencija da se nešto uništini. To je prostor na kojem su živeli Srbi i Albanci i isti ti narodi i danas odlaze i obilaze te objekte. Zato bi to trebalo da bude zajednička baština i svi treba da imaju pristup njima", rekao je Abdulahu.
Kulturno nasleđe u rukama političara
Iako nastavak političkog dijaloga Srbije i Kosova otvara prostor za pokretanje važnih tema, od pitanja nestalih do problema kulturnog nasleđa, i ovu temu karakterišu podele, insistiranje na identitetu i pokušaji da se na nju polaže ekskluzivno pravo, ukazali su učesnici tribine.
Srbija, uz članstvo u drugim međunarodnim institucijama, blokira članstvo Kosova i u Organizaciji za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO), čiji je cilj negovanje baštine i promocija kulture.
Učesnici tribine su naveli da bi o ovom pitanju, umesto iza zatvorenih vrata briselskih kancelarija, trebalo da razgovaraju dva društva.
"Treba podsećati na primere koji pokazuju da su momenti zajedništva mogući. Imamo veliki broj slučajeva gde su se spomenici čuvali. Komšija Srbin je čuvao komšijama Albancima, posle toga su Albanci čuvali Srbima. Mislim da postoji prirodna svest o očuvanju manastira, džamija, svejedno. Ljudi sve ovo gledaju na ravnopravan način", rekao je Abdulahu.
Različite interpretacije
Povodom sporenja Beograda i Prištine oko pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu, Krasnići je rekao da različite interpretacije otvaraju postor dijalogu.
"Sve dok postoje dva suprotna narativa, biće teško da pronađemo sredinu. Prvi korak treba da bude da naša društva započnu dijalog koji će biti fokusiran na činjenicama i istraživanjima, a ne na političkim podelama", rekao je Krasnići.
On je ukazao na to da je jednodimenzionalna kultura sećanja preuzela i sistem obrazovanja.
"Ako sada pogledamo knjige iz kojih uče naša deca na Kosovu i u Srbiji, i one su potpuno različite", dodao je Krasnići.
U cilju pokretanja dijaloga, publikacija "Kosovo – Nasleđe sećanja" ima za cilj da uspostavi kulturu sećanja koja se zasniva na dokazima, a ne na političkoj propagandi, naveli su autori.
Za većinu spomenika kulture na Kosovu, koji su i deo izložbe u Beogradu, bilo je lako naći materijale, pogotovo kada se radi o džamijama koje se restauriraju uglavnom uz podršku organizacije TIKA iz Turske, ali i o pravoslavnim crkvama o kojima se uglavnom stara Srbija, piše publikaciji.
Spomenici iz socijalističkog doba su nakon pada komunizma, a pogotovo posle rata rata na Kosovu ostali zapostavljeni, u nekim slučajevima i uništeni, uglavnom zato što simbolizuju bratstvo i jedinstvo između Srba i Albanaca, napisao je u uvodu autor publikacije Skeljzen Gaši (Shkelzen Gashi), dodajući da su danas albanski i srpski spomenici radikalno odvojeni.
Policija obezbeđuje "Mirëditu'
Policija je i tokom tribine o kulturnom nasleđu obezbeđivala prostor beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, u kom se održavala.
Za razliku od otvaranja festivala "Mirëdita, dobar dan", dan ranije, 22. oktobra, kada su kordoni sprečavali desničare da priđu mestu skupa, incidenata i protesta nije bilo.
Festival traje do 24. oktobra, a poslednjeg dana biće održana debata o pitanjima tranzicione pravde na Kosovu. Festival će zatvoriti glumac Tristan Halilaj čitanjem odlomaka iz svoje knjige "Ričard Gir je bio ovde", zbirke priča koja je originalno objavljena na srpskom jeziku.
Cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje.
