Festival savremenih umetnika sa Kosova „Mirëdita, dobar dan!“ otvoren je u Beogradu u četvrtak uveče, uprkos protestu više stotina desničara koji su se okupili nedaleko od mesta otvaranja manifestacije.
Njih su jake policijske snage u kordonima zaustavile nedaleko od Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u kome se festival iz godine u godinu, uprkos otporima desnice i ekstremista, održava.
Okupljeni su mahali zastavama Srbije i pokreta 'Zavetnici', podizali transparente sa fotografijama srpskih manastira na Kosovu i uzvikivali parole o Kosovu, ali i uvrede učesnicima festivala.
Jake policijske snage ranije tokom dana su, zbog najavljenih protesta, blokirale taj deo centra glavnog grada Srbije. Takođe, učesnici festivala sa Kosova su na lice mesta došli pod policijskom pratnjom.
Incident tokom otvaranja festivala
Manji incident ipak se dogodio i u samom dvorištu CZKD-a, tokom otvaranja festivala, kada je jedan muškarac priveden nakon što je na kratko prekinuo uvodno obraćanje.
On je uzviknuo "Vratite me na Kosovo" i odgurnuo mikrofon, nakon čega ga je policija odvela.
Okupljeni su, u jednom trenutku, bacili i upaljenu baklju preko kordona policije, koja se brzo ugasila.
Ko su učesnici protesta?
Nekoliko stotina ljudi, predvođenih predsednicom desničarske Srpske stranke Zavetnici Milicom Đurđević Stamenkovski, došlo je pred samo otvaranje festivala, oko 18 časova, do kordona policije koji ih je zaustavio desetak metara od ulaza u CZKD.
Među onima koji su demonstrirali ispred CZKD-a protiv festivala bio je i predsednik organizacije "Srpska desnica" Miša Vacić.
Pre samo nekoliko dana, 9. oktobra, Vacić je bio akter incidenta u CZKD-u gde je sa svojim pristalicama uzeo mikrofon na otvaranju izložbe posvećene ratnim događajima u Tuzli i negirao granatiranje tuzlanske Kapije, u kom je 1995. godine, ubijen 71 građanin Tuzle.
Vacić je, zajedno sa Milicom Đurđević Stamenkovski, prošao pored kordona policije i novinarima rekao da su došli sa namerom da mirno protestuju. Oni su festival nazvali provokacijom i naveli kako je njegova namera "članstvo Kosova u UNESCO".
Inače, prostor festivala, CZKD, ranije tokom dana je bio meta desničara koji su ga oblepili plakatima i porukama poput "Mirdita, laku noć".
Na protest je preko društvenih mreža, uoči otvaranja festivala pozivao i Damnjan Knežević, vođa neregistrovane inicijative „Nema predaje Kosova i Metohije“, koji je početkom godine predvodio i takozvane „narodne patrole“ koje su presretale i pretile migrantima u Beogradu, zbog čega je i saslušavan u policiji.
Saopštenjem se nekoliko dana kasnije oglasila i Srpska radikalna stranka (SRS) haškog osuđenika Vojislava Šešelja. Oni su 21. oktobra na svom sajtu naveli da "nijedna ozbiljna država ne bi dozvolila održavanje festivala Mirdita - dobar dan jer se radi o antidržavnoj propagandi i promociji lažne države Kosovo".
Festival ipak otvoren
“Bez saradnje i dijaloga ljudi iz Beograda i Prištine, ostajemo na vetrometini mržnje i nacionalizma”, poruka je kojom je otvoren festival savremenih umetnika sa Kosova „Mirëdita, dobar dan!“.
Festival, koji se ovog puta organizuje uz poštovanje mera zaštite od korona virusa, se održava od 2014. godine i svaki put je praćen protestima desničara, na šta je podsetio i programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), organizatori festivala, Ivan Đurić:
"Ona je postala simbol saradnje između srpskog i kosovskog društva i svi oni koji se tome protive osećaju se pozvanim da napadnu", rekao je Đurić i dodao da je reč o snagama kojima je jedini interes da nikad ne dođe do stvarnog pomirenja između srpskog i kosovskog društva.
Fiona Jelići, takođe iz Incijative madih za ljudska prava, organizacije koja je organizator festivala, rekla je da je "mladima ostavljen teret da mire ono što su ranije generacije posvađale" i da je Mirdita samo jedan od načina da se svi kao društvo približimo tom cilju.
“Mi želimo da budemo ti koji će poslati poruku mira u svet, tako što ćemo sesti za isti sto sa mladima sa Kosova i sa njima razmeniti mišljenja, kulturu. Misija festivala je oduvek bila spajanje ljudi iz Beograda i Prištine, a u doba zatvorenih granica i socijalne distance - mi smo i dalje mesto okupljanja umetnika, ali i novinara”, rekla je Jelići na otvaranju.
Prvog dana festivala koji traje do 24. oktobra, pred publikom je izvedena pozorišna predstava „Ja sam sebi žena“, Kuštrima Kolićija u kojoj Adrian Morina, jedini glumac na sceni, glumi više od 30 likova i donosi priču o životu transrodne osobe - Nemice Šarlot fon Mahlsforf (Charlotte von Mahlsdorf), koja je preživela nacistički režim.
O narednim danima festivala
Tokom tri dana ovogodišnjeg festivala debatovaće se o pregovaračkom procesu između Beograda i Prištine, o članstvu Kosova u Organizaciji za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO), kao i o saradnji između mladih srpskog i albanskog društva.
Cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, saopštili su organizatori.
Drugog dana festivala, 23. oktobra, biće održana debata „Kosovo – nasleđe sećanja“, uz istoimenu izložbu.
Poslednjeg dana festivala održaće se debata o pitanjima tranzicione pravde na Kosovu, a festival će zatvoriti glumac Tristan Halilaj, čitanjem odlomaka iz svoje knjige „Ričard Gir je bio ovde“ koja je originalno objavljena i na srpskom jeziku.
Publika će moći da odgleda i film „Agina kuća“, pogled na život pet žena kroz oči devetogodišnjeg dečaka koji traga za svojim ocem.
