Zvaničnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i oni sa Kosova i iz Srbije, u više navrata su izjavljivali kako je neophodan “bolni kompromis”, da bi dve strane postigle sporazum o normalizaciji odnosa.
Upravo to je ponovio i specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak u četvrtak na Beogradskom bezbednosnom forumu, koji je održan u online formatu uz učešće premijera Kosova Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Peter Stano, portparol Evropske unije (EU) nadležan za spoljnu politiku, je podvukao da se nikad ne tumače “izolovane rečenice” evropskih zvaničnika koji su govorili na događajima.
“On (Lajčak) je govorio u širem kontekstu i rekao je mnogo više od ove jedne rečenice, tako da nije potrebno nikakvo tumačenje niti objašnjenje”, izjavio je Stano za RSE.
Međutim, zvaničnici EU pod uslovima anonimnosti su objasnili da je na tom događaju Miroslav Lajčak “izneo ono što je očigledno”, što prema njima podrazumeva moguće priznanje kosovske nezavisnosti od srpske strane, ali i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) od strane Kosova.
Evropski zvaničnici podsećaju da je predsednik Srbije, u nekoliko navrata u svojim javnim nastupima ili intervjuima rekao da Srbija treba da bude spremna za bolan kompromis, što znači, kako su objasnili “prihvatanje i eventualno priznanje da Kosovo više neće biti deo Srbije - i zbog toga je potrebna kompenzacija (nadoknada)”.
Ovi zvaničnici podvlače da su i kosovski političari u nekoliko navrata poručili da je potreban kompromis koji nikada nije lak “i uključuje odstupanje od nekih zahteva”. U tom sklopu, evropski zvaničnici, koji su uključeni u dijalog smatraju da bi dogovor o formiranju ZSO “mogao da se vidi kao bolan kompromis”.
“Teške teme su na stolu gde će se testirati volja za kompromisom, a kompromis će verovatno biti težak za jednu ili drugu stranu u svetlu njihovih unutrašnjih političkih pritisaka”, poručuju evropski zvaničnici dodajući da ipak vredi činiti kompromise budući da će konačni rezultat biti normalizacija i na kraju integracija u EU.
Vlada Kosova ćuti, opozicija ne pristaje na 'bolni kompromis'
Iz Vlade u Prištini RSE nije uspeo da dobije komentar dokle je Kosovo spremno da ide po pitanju postizanja “bolnog kompromisa” u dijalogu sa Srbijom.
Fitore (Pacolli) Pacoli iz redova opozicionog Pokreta Samoopredejenje navodi u izjavi za RSE da je Kosovo načinilo dovoljno kompromisa kada je u pitanju dijalog sa Srbijom i podvlači da sada ne treba da pristaje na “bolne kompromise, koji će doneti samo štetu”.
“Sada se nalazimo u jednoj situaciji da Kosovo nije u stanju da napravi kompromise jer će oni ugroziti državu, osporiće nam pravo na budućnost”, smatra Pacoli i ponavlja da Kosovo više “nema šta da pruži Srbiji”.
Kako kaže, Kosovo je bilo blokirano da se razvija kao država zbog uplitanja Srbije, “koja u ni jednom trenutku nije prihvatila krivicu za zločine koje je počinila”.
Sada bi, navodi ona, najbolje rešenje bilo da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
“Sada je vreme da Srbija prihvati svoju krivicu, da zatraži izvinjenje za počinjene zločine na Kosovu, da vrati tela nestalih osoba, da plati ratnu odštetu i da potom prizna Kosovo kao nezavisnu državu jer je Srbija toliku štetu nanela Kosovu da sada nema prava da išta traži od Kosova”, zaključuje Pacoli.
Pacoli podvlači da Kosovo i Srbija treba da idu ka EU kao dve nezavisne države, zajedno sa ostalim zemljama u regionu.
Analitičari ocenjuju da nije definisano značenje 'bolnog kompromisa'
Naim Rašiti, direktor Istraživačke grupe za Balkansku politiku, u izjavi za RSE ukazuje da je jasno šta žele Kosovo i Srbija, odnosno zvanična Priština traži međusobno priznanje i uklanjanje barijera na putu ka učlanjenju u međunarodnim organizacijama dok Beograd pokušava da reši pitanje Kosova kako joj taj problem ne bi stajao na putu ka učlanjenju u EU.
Rašiti smatra da bi Kosovo u narednom periodu moglo da se suoči sa pitanjem formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom kako bi dobilo priznanje od Srbije. Sa druge strane, Srbija traži kompromis u vidu teritorije ili proširenog statusa za Srbe na Kosovu i Srpsku pravoslavnu crkvu.
„Sada je problem u posredniku. Lajčak je opisao proces dijaloga kao 'bolan kompromis' da bi se zatvorila sva otvorena pitanja i uklonile sve prepreke napretka Kosova ka EU. Ali, nije rekao šta je to. Države članice EU, posebno Nemačka, govore o uzajamnom priznanju. Mora da se pođe od priznanja između dve zemlje, mora se naći kompromis o tome kako će se ove dve zemlje prilagoditi ovom političkom procesu“, kaže on.
Donika Emini, izvršna direktorka platforme CiviKos za RSE kaže da su Kosovo i Srbija nakon svake runde dijaloga govorili da su korak ispred druge strane. Onda je u javnost izašlo da je za postizanje sporazuma potreban “bolan kompromis”.
„Prvo, Lajčakova izjava da će (kompromis) biti bolan, a da će oni koji potpišu (sporazum), biti na pravoj strani istorije, pomalo je apsurdna. To je pokazalo da možda ni EU ne zna jasno šta je taj 'bolni kompromis'. Međutim, to može da se posmatra kao strategija, da se dve strane bar pripreme za sporazum, u kome neće biti samo pobednika nego i gubitnika. Međutim, EU nikada nije bila jasna u slanju takvih poruka“, smatra Emini.
Rašiti dodaje i da je teško definisati kompromisno rešenje koje bi okončalo spor između Kosova i Srbije.
„Međunarodni faktor je izgubio težinu kada pominje kompromis. Više nije pitanje šta je kompromis, posebno iz perspektive Kosova, već kako će se taj proces završiti“, kaže Rašiti.
Sa druge strane, Emini ocenjuje da politička elita na Kosovu i u Srbiji nije spremna za kraj dijaloga. Dodaje da Kosovo nema predstavu kako bi trebala da izgleda pobeda a kako kompromis. Podseća i da Srbija stalno ponavlja da neće priznati Kosovo:
“Premijer Hoti tvrdi da su crvene linije razgovori o Zajednici. Međutim, vidi se jasan trend koji će nas vratiti na ovo pitanje. Crvene linije na Kosovu nisu bile tako jasne kao u Srbiji”.
Kosovo i Srbija još od 2011. godine vode dijalog u Briselu posredstvom EU.
Iako je prvobitno najavljeno da će Kosovo i Srbija voditi tehnički dijalog, koji će voditi radne grupe dve zemlje, krajem 2012. je započet i politički dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Do sada su u okviru dijaloga Kosova i Srbije postignuta preko 23 sporazuma na tehničkom i političkom nivou.
*Saradnja na tekstu Gjeraqina Tuhina
