Protiv sam održavanja zamrznutog konflikta i pokušavamo da napravimo kompromis sa Albancima, izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, u Beogradu.
Na otvaranju trećeg dijaloga o pitanju Kosova sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji, koji okuplja 700 organizacija civilnog društva, Vučić je rekao da je najvažnije očuvati mir i stabilnost u regionu.
„Slučaj Jermenije i Azerbejdžana pokazao nam je kako su opasni takozvani zamrznuti konflikti. Jer jednog dana sve što je zamrznuto neko će da odmrzne“, ocenio je Vučić u uvodnom delu sastanka u Palati Srbija.
Govoreći u kontekstu kosovskog problema, Vučić je ocenio da je mlaka bila reakcija međunarodne zajednice na obnavljanje konflikta u Nagorno-Karabahu i da to može Srbiji da posluži za nauk.
„Da dobro znamo da su se vremena u svetu promenila, da postoji više snažnih partikularnih interesa u odnosu na manje grupnih interesa kakvi su postojali nekada, i da dobro znamo da u svakom trenutku moramo biti spremni da sačuvamo svoju zemlju“, naveo je Vučić.
Krajem septembra 2020. Jermenija i Azerbejdžan obnovili su sukob u oblasti Nagorno-Karabah za koju obe strane tvrde da je njihova teritorija i za koju su se vojno borile i krajem osamdesetih XX veka u vreme Sovjetskog Saveza.
On je istakao da će Srbija uraditi sve da ni na koji način ne doprinese, kako je rekao, razbuktavanju strasti u Bosni i Hercegovini.
„A ne mogu da kažem da nisam zabrinut zbog situacije i poruka koje dobijamo i sa te strane reke Drine“, naveo je Vučić.
Predsednik Srbije rekao je da njena kompletna spoljna politika ima dva osnovna cilja – prvi je pozicioniranje zemlje i očuvanje političke stabilnosti i mira u regionu, a drugi je ekonomski napredak države.
Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, rekla je da je cilj sastanka sa predsednikom države da se ponovo pokrene dijalog o rešavanju pitanja Kosova i da se analizira spoljna politika Srbije.
“Jedino što je danas neupitno je nužnost dijaloga”, izjavila je Dragojlović.
Ona je rekla da Konvent od predsednika Srbije traži odgovore na pitanja strategije države i postignutim rezultatima njegovih spoljnopolitičkih aktivnosti.
“Želimo da znamo troškove i dobiti najnovijih sporazuma i inicijativa. Čak i vrsnim stručnjacima teško je da izvedu zaključak, što stvara konfuziju i zabrinutost javnosti, osećaj neizvesnosti, nesigurnosti i brigu za posledice koje bi mogle da nastupe”, izjavila je Nataša Dragojlović.
Po njenim rečima, Vašingtonski sporazum, nastavak Briselskog dijaloga, brojni Vučićevi bilateralni susreti sa državnicima širom sveta ostavljaju utisak da se velike svetske sile pre svega zanimaju za rešavanje pitanja Kosova.
“Čini se da je to pitanje svih pitanja, da ono u potpunosti određuje odnose Srbije sa svetom, sa Evropskom unijom, odnose u regionu, odnose sa starim i novim susedima. Trebalo bi onda da se zapitamo i kako će izgledati naši odnosi sa svima njima jednom kada se pitanje Kosova reši”, navela je Dragojlović.
Ona je zaključila da je cij debate da se definišu interesi Srbije, da se jasno odredi kako ih ostvariti, uz pomoć kojih saveznika, i kako doprineti da drugi u okruženju takođe mogu da se razvijaju.
Konvent: Konstruktivan razgovor o Kosovu
Dragojlović je u izjavi nakon sastanka sa Vučićem rekla da je zadovoljna rezultatima diskusije i otvorenošću sagovornika. “Ovo nam je treći put da sa predsednikom razgovaramo o mogućim rešenjima kosovskog pitanja i aktuelnoj situaciji kada je reč o pregovorima. Posebno su nas zanimale praktične posledice primene nedavno potpisanog Vašingtonskog sporazuma, kao i Briselskog sporazuma uz posredovanje EU. Brojna pitanja smo postavili i izneli konkretne predloge”, navela je Dragojlović.
Ona je zaključila da se ovim razgovorom unutrašnji dijalog o pitanju Kosova nastavlja i izrazila nadu da će takva praksa biti i po formiranju nove Vlade.
Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za poglavlje 35 – odnosi Srbije sa Prištinom Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE), da je dijalog sa predsednikom Srbije bio konstruktivan.
“Sastanak je bio izuzetno otvoren. Iznete su jasne kritike od strane pojedinih predstavnika civilnog sektora u vezi dijaloga sa Kosovom i spoljnom politikom. Takođe, jasno su predložena neka nova rešenja za te oblasti. U pojedinim momentima tio nije bio baš prijatan razgovor ali svakako je dobro da imamo ovakav dijalog za koji se nadam da će biti uzet u obzir kada se budu donosile nove politike”, naveo je Mijačić za RSE.
On nije mogao da iznese detalje, pa ni da govori o tome šta je Aleksandar Vučić rekao na zahteve predstavnika Konventa da razjasni Vašingtonski sporazum, jer je razgovor vođen po pravilu Četam haus (Chatham House) po kom učesnici mogu da koriste informacije ali bez otkrivanja identiteta govornika.
“Ovi razgovori do sada su organizovani jednom u godinu dana, a sada postoje i zahtevi organizacija Konventa da to ubuduće bude na polugodišnjem nivou. Od predsednika smo tražili da imamo i susrete sa Vladom Srbije i transparentnu i institucionalnu diskusiju u smislu veće involviranosti organizacija civilnog društva u proces dijaloga između Beograda i Prištine”, rekao je Mijačić.
Ovaj sastanak Nacionalnog konventa sa predsednikom Srbije, na temu Poglavlja 35 u pristupanju Evropskoj uniji i rešavanja pitanja Kosova u kontekstu evropskih integracija treći je od 2018. godine. Poslednji put predsednik Srbije razgovarao je sa predstavnicima tog tela u julu 2019, nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije.
Tekući razgovor, kako je saopštio Konvent, deo je strateškog dijaloga koji ima za cilj da omogući debatu predstavnika civilnog društva sa najvišim zvaničnicima Srbije o ključnim aspektima pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Teme na agendi sastanka zvanično su formulisane kao “Spoljna politika Srbije” i “Perspektive dijaloga Beograda i Prištine”.
