Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) iz Beograda, za Facebook stranicu ‘Zašto?‘ objašnjava zbog čega je Srbija stavljena na listu za nadzor rizičnih zemalja međunarodne Radne grupe za finansijsko djelovanje (FATF) koja koordinira borbu protiv pranja novca, što je premijerka Ana Brnabić ocijenila kao politički motivisanu odluku.
- Kartel
To što kaže premijerka je potpuno neutemeljeno ali to je jedan klasičan način kako se brane naš političari, kad god nešto loše ispadne oni kažu i tvrde da je neki spoljni faktor kriv za to što nam se dešava i potežu za tim nekim teorijama zavere.
Takva njena izjava je i bila nekako očekivana ali suština priče je da sa stanovišta pranja novca mi jesmo zemlja koja nema dobru praksu zaustavljanja i borbe protiv pranja novca.
Jedini veliki slučaj gde se nekoj grupi sudi za pranje novca je slučaj suđenja ekipi Darka Šarića, narko kartela, i to je jedini slučaj koji znamo da je tako veliki.
- Operacije
Mi nemamo dobru praksu, čak ni mehanizme koji to zaustavljaju, iako zakonski, da, kao što premijerka kaže, usvojili smo set zakona koji se bavi time.
Mi -- novinari istraživači -- vidimo u praksi da to ne funkcioniše.
Jednostavno, svi ti zakoni, te institucije koje su osnovane očigledno se ne bore protiv pranja novca na pravi način i Srbija je jednostavno prilično bezbedna zemlja da se izvrše operacije pranja novca.
- Firma
Imamo čak i neke primere da se sumnja da su neki od ljudi iz vrha vlasti bili uključeni u takve akcije.
Nedavno smo upravo objavili bili izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca o gradonačelniku Beograda Siniši Malom gde se pojavljuje jedan slučaj u koji je on umešan i koji po svim stručnjacima sa kojima smo pričali jednostavno predstavlja jedan od klasičnih knjiških primera takve operacije.
On je, naime, na svoj račun u banci u Srbiji uplatio pola miliona evra sa računa ofšor firme koju on kontrolisao kako bi uplatio sam sebi a sam taj posao koji je sklopljen da bi se sprovela ta transakcija je bio potpuno lažan.
Znači on je jednu bezvrijednu firmu prodao sam sebi za pola miliona evra i uplatio novac.
- Trag
To je jedna od stvari koje je banka prepoznala kao pranje novca i prijavila ga Upravi za sprečavanje pranja novca.
Uprava je sastavila izveštaj gde je pored tog ukazala na još neke primere koji su vezani za gradonačelnika i poslala Tužilaštvu.
Tužilaštvo je reklo da po njihovom stanovištu tu ne vide trag novca i obustavili su postupak.
Tako da vidimo ovaj mehanizam kako funkcioniše, uprkos uspostavljenim institucijama koje se bave time, zakonima, očigledno da sama borba protiv pranja novca ne funkcioniše.
- Kokain
Mi generalno kroz rad stalno nailazimo na slične slučajeve koji se nikad ne procesuiraju i mislim da je vrlo jednostavno u Srbiji oprati novac i izvući se.
Ono što je ključno što mi nalazimo kada je pranje novca u pitanju, to su dve velike priče u Srbiji.
Prva je definitivno organizovani kriminal i kriminalne grupe baš velike količine novca peru koje su uglavnom stečene prodajom droge.
Ako pričamo o švercu kokaina, danas je slučaj da kriminalci vrše velika ulaganja tog novca u Srbiju.
- Privatizacije
Mi pratimo te grupe i vidimo da ljudi koji su povezani sa njima otvaraju firme, imaju jako velike transakcije koje su stigle u zemlju, kupuju nekretnine i tako dalje.
Druga stvar je pranje novca, i to je osetljiviji deo priče, praktično ukradenog novca iz Srbiji koji se onda pere i vraća nazad.
Tu su često političari umešani, novac koji je ukraden iz budžeta, preko tendera ili zloupotrebama u privatizacijama koje su se do sada vršile i onda praktično izlazi iz zemlje i onda se vraća ulaganje nazad u Srbiju.
Tako da su to dva ključna polja u Srbiji – pranje novca od droge i pranje novca koji je u stvari ukraden iz budžeta, iz države raznim zloupotrebama.
