Putinove simpatije ne rešavaju Dodikove probleme

Autor: Julia Petrovskaja

Ruska štampa nije posvetila veliku pažnju političkim sukobima u Bosni i Hercegovini i referendumu u Republici Srpskoj, a ruske vlasti poslednjih dana su se uzdržavale od zvaničnih komentara tim povodom. Uglavnom, posmatrači u Moskvi ocenjuju da je glasanje 25. septembra povećalo napetost između međunarodne zajednice i predsednika RS-a Milorada Dodika i stavilo Rusiju u komplikovanu situaciju, s obzirom da je Moskva ipak indirektno podržala neustavni referendum.

S druge strane, posmatrači ukazuju i na to da je Balkan daleko od osnovnih spoljnopolitičkih prioriteta Kremlja. Na međunarodnom planu ruske vlasti su zaokupljene problemima Ukrajine i posebno Sirije u kontekstu novog zaoštravanja odnosa sa zemljama Zapada. Srednji istok je za sada mnogo važniji i u tom smislu sukob Milorada Dodika sa zapadnim svetom zbog simboličnih pitanja i negovi uporni koraci u pravcu samostalnosti stvaraju bespotrebnu nervozu.

Da poslednji događaji na Balkanu za rusku vlast nisu preterano važni potvrđuje i slab interes ruskih državnih medija za njih. U suprotnom, Dodikov referendum bi postao glavna tema televizijskih emisija i medijska pažnja bi bila mnogo veća.

Državna agencija RIA Novosti na dan glasanja u RS-u objavila je više izveštaja, uključujući stavove bosanskih Srba i političara u Sarajevu. A nakon referenduma objavljena je analaza sa izričitim akcentom na "kršenje prava Srba".

Provladin list "Izvestia" informisao je svoje čitaoce o razgovoru Milorada Dodika i Vladimira Putina 22.septembra u Moskvi sa kratkom zvaničnom potvrdom da je bilo reči "o situaciji na Balkanu i različitim pitanjima bilateralne saradnje". U članku se spominjuje izjava Dodika o mogućem odvajanju RS-a od BiH "u slučaju napada", ali nema izveštaja o referendumu.

Zvanične novine ruske vlade "Rossijskaja gazeta" pokušale su odgovoriti na pitanje – hoće li biti rata na Balkanu. U komentaru ovaj list ocenjuje da je Bosna i Hercegovina "veštačka tvorevina", u kojoj glavnu ulogu i dalje igra međunarodna zajednica. "Referendum je trebao da pokaže da Srbi nameravaju da brane svoju poziciju. Ali, malo je verovatno da će Dodik postaviti pitanje nezavisnosti Republike Srpske. Svaki pokušaj revidiranja statusa entiteta može pogoršati situaciju i izazvati nestabilnost i nasilje, tako da je vrlo važno da se izbegnu provokacije", smatra “Rossijskaja gazeta.

Srpska neposlušnost

Liberalni mediji ne samo da su reagovali na porast napetosti na Balkanu, nego su analizirali stav Rusije i njene mogućnosti podrške bosanskim Srbima.

U analizi Moskovskog Karnegi centra se navodi da su sva delovanja Rusije na Zapadnom Balkanu poslednjih godina pokazivala da je Moskva izgubila interes za taj region i da nema ništa protiv toga da Zapad konačno reši postjugoslovenske sukobe, makar i kroz ulazak tih zemalja u EU i NATO. S druge strane, Moskva nema nikakvu nameru da vrši pritisak na bosanske Srbe.

"Zarad čega bi Moskva pritiskivala bosanske Srbe, nagovarala ih da se potčinjavaju centralnim organima vlasti? Da bi BiH brže postala država s normalnim upravljanjem i ušla u NATO? Prirodno, Moskva preferira da odloži njen ulazak, tim pre nju to ništa ne košta, dovoljna je jednosatna poseta predsednika RS Moskvi", stoji u članku.

"Praznik srpske neposlušnosti" je naslov analize u novinama Gazeta. Ako međunarodna zajednica uvede Miloradu Dodiku strožije sankcije, novi referendum u RS-u je vrlo moguć. Rusija će i dalje pružati podršku vlastima Republike Srpske, ali ona će se umešati samo u slučaju oštre reakcije Zapada, smatraju autori tog članka. Gazeta podseća na sukobe u bivšoj Jugoslaviji i na zahtev bosanskih Srba da budu sa Srbijom u istoj državi.

Međunarodna zajednica se našla u komplikovanoj situaciji – stav je lista Kommersant. S jedne strane, ona ne može ignorisati referendum, koji je postao za nju neka vrsta šamara, a s druge strane, ozbiljna kazna za Dodika mogla bi samo povećati tenzije. Dakle, najrealnija opcija je pokušaj izolacije Dodika i podrška njegovim neradikalnim protivnicima unutar Republike Srpske.

Autor članka smatra da se u sukob međunarodne zajednice i predsednika RS mogu uvući Srbija i Rusija. Međutim, uoči referenduma premijer Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da Beograd ne podržava to glasanje. A Moskva izbegava da izrazi bezrezervnu podršku Dodikovoj akciji. Nakon sastanka u Moskvi Kremlj je izdao tek kratko saopštenje bez spominjanja referenduma ili podrške.

U svakom slučaju, simpatije Moskve, smatraju analitičari, ne rešavaju sve probleme Milorada Dodika. Bez jasne podrške iz Beograda, on se ne može osećati sigurno. Oslanjanje samo na Rusiju i nacionalističku opoziciju u Srbiji nije dovoljno za politički opstanak Dodika.

Mediji u Rusiji se ne bave vojnim analizama, za razliku od nekih novinara na Balkanu koji su zvaničnu uzdržanost Putina prokomentarisali kao signal da je Rusija spremna da zaštiti Srbe u slučaju bilo kakvih napada.

Takvim ocenama su doprinele i samouvjerene izjave samog Milorada Dodika koji je više puta ponovio novinarima da je dobio jasnu podršku iz Kremlja po pitanju referenduma,

Međutim, u zvaničnom saopštenju pres službe predsednika RS-a o razgovoru s Putinom ta vrsta podrške se ne spominje, tako da nije zapravo jasno šta je njemu bilo rečeno u Kremlju i da li mu je bilo dozvoljeno da tumači zvanični stav Ruske Federacije.