Predstavnici opozicionih Demokratske stranke Srbije (DSS) i Dveri, te direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, u svojstvu predstavnika vladajućih naprednjaka, prisustvuju 15. Kongresu Jedinstvene Rusije Vladimira Putina u Moskvi.
Ukoliko je njihovo prisustvo na tom mestu simbolični gest koji jasno govori o tome ko su ruski partneri u Srbiji, mogu li se ove tri partije smatrati i snagama na koje Moskva istinski i podjednako računa?
DSS i Dveri profilisane su kao jasno desno i nacionalističke stranke, dok sama Srpska napredna stranka (SNS) aktuelnog tehničkog premijera Aleksandra Vučića, od kada je okrenula leđa Šešeljevom desnom ekstremizmu, zapravo i nema jasan ideološki okvir. Ipak bi je po mnogim pokazateljima mogli označiti kao partiju desnog centra.
Stoga se čini logičnim pitanje, da li njihovo prisustvo ovih partija u Moskvi govori da se Rusija nameće kao stožer desnih snaga Srbije.
“Ne bih ja to tako tvrdo ocenila”, rekla nam je nekadašnja ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak.
“Kao i svaka velika zemlja i Rusija naprosto u ovom regionu ima svoje interese. Pri tome se, kao i druge zemlje, oslanja na one snage koje su joj na neki način bliže. Naš je problem kako se mi ponašamo prema partneru koji pokazuje interes za nas. Upotrebiću staru floskulu, ponekad smo mi ‘veći katolici od pape’. Ali, to nije problem partnera sa one strane nego naš problem. Naš problem je dakle, na koga se mi oslanjamo i na koji način se oslanjamo. To je najvažnije.”
DSS još iz vremena kada je tu partiju predvodio Vojislav Koštunica ima sporazum o saradnji sa Putinovom strankom. Ovogodišnji predizborni savez samog DSS-a sa nekada radikalno desnim Dverima, učinio je da se i ovaj pokret direktno pronađe među takozvanim “prijateljima Rusije” na moskovskom Kongresu.
Dočekani su toplo, za šta su se postarali predsednik i potpredsednik ruske Dume Sergej Nariškin i Sergej Železnjak, koji su predstavniku Dveri Zoranu Radojčiću, lično čestitali ulazak u Skupštinu Srbije i poželeli uspeh njegovoj partiji, kako prenosi agencija Beta.
Zanimljivo je da su te želje upućene odmah pošto su potpredsednici naprednjaka Marko Đurić i Marija Obradović potpisali sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom. Dokument su svojim potpisima overili Železnjak i Đurić, koji je prethodno lično obavestio predsednika Vrhovnog saveta Jedinstvene Rusije Borisa Grizlova, kako je saopšteno, o onome što Beograd radi na povratku izbeglih sa Kosova, ali i o, naglašava se, izgradnji naselja "Sunčana dolina" na severu Kosova.
Đurić je još, kako se navodi, naglasio značaj pomoći Ruske pravoslavne crkve koja je izrazila spremnost da donira izgradnju crkve u tom naselju na delu Kosova koje je u fokusu procesa integrisanja svih insitucija pod vlast Prištine, a shodno Briselskom sporazumu.
Sam Đurić javnosti u Srbiji iz Moskve je pojasnio: “Sve to činimo u okviru jedne izbalansirane spoljne politike zbog toga što je politika Aleksandra Vučića, politika saradnje sa svima.”
Srpski politički balans o kom govori Marko Đurić remećen je sugestijama iz Brisela da se Srbija priključi evropskoj politici sankcija prema Rusiji, koje su preduzete nakon aneksije Krima. Međutim, ni jedan signal Evropske unije nije bio toliko nedvosmislen kao nedavni potez samog Vladimira Putina.
No prethodno, trebalo bi podsetiti, da se u vreme predizborne kampanje listi Vučićevih naprednjaka priključila se Srpska narodna partija Nenada Popovića. Njegove ruske poslovne veze jesu ono po čemu se najčešće spominje u javnosti, ali je nedavno tome pridodao i jaku političku konotaciju. Naime, u sred kampanje za aprilske vanredne parlamentarne izbore i on je potpisao sporazum o saradnji upravo sa “Jedinstvenom Rusijom”.
Tada su otvorene spekulacije da je Popović igrač broj jedan Vladimira Putina u Srbiji, možda čak značajniji od socijalista Ivice Dačića na koje su se ruski partneri do sada jasno oslanjali, prepuštajući im regulisanje njihovih poslovnih interesa najočiglednijih u polju gasnog biznisa, a zahvaljujući "Gaspromnjeftovom" vlasništvu nad nekadašnjom Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Taj splet novih i ranijih savezništva, pred sve je postavio dilemu, na koga je Putin tipovao kada je nedavno tokom neočekivane Vučićeve posete Moskvi sugerisao da u budućoj srpskoj Vladi očekuje “prijatelje Rusije”. To će se svakako donekle znati ukoliko, na primer, u Vladi koju Vučić upravo formira socijalista Aleksandar Antić ostane ministar energetike, odnosno ukoliko na to mesto ipak dođe sam Nenad Popović.
“Sigurno je da bi Rusima najviše odgovarao političar koji se preziva Popović”, kaže analitičar i profesor na Filozofskom Fakultetu u Beogradu Jovo Bakić.
Da li to znači da “ruski trenutak” za snage poput DSS-a i Dveri još nije stigao?
“Svakako u Rusiji vagaju, rade razne analize. U tom smislu oni svakako rade na tome da njihovi puleni u Srbiji mogu u budućnosti da računaju i na bolji rezultat. Ali do tog rezultata je dugačak put”, kaže Bakić.
Ostaje nesumnjivo da Moskva na snage poput DSS-a i Dveri može računati, te da upravo to budi zebnju ne toliko od mogućnosti da se Srbija okrene Moskvi, koliko od opasnosti da leđa zvanično proevropskim vladajućim snagama iz redova naprednjaka, socijalista i njihvih satelita, okrene sama Rusija:
“Sad je na Rusiji da bira ko je taj na koga oni mogu računati u budućnosti. Svakako da se na Dveri, DSS, naravno i Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja mogu više osloniti nego na SNS. Zato što je SNS nedvosmisleno rekla da je njen strateški cilj ulazak Srbije u Evropsku uniju, za razliku od ovih drugih”, zaključio je Jovo Bakić.
Facebook Forum