Više od trećine mladih u Srbiji ne podržava ulazak u Evropsku uniju, dok samo 40 odsto jeste za članstvo u toj zajednici, pokazalo je istraživanje beogradskog Fakulteta političkih nauka i Evropskog pokreta. Najveće iznenađenje ovog ispitivanja je da većina anketiranih, starosti od 15 do 29 godina, veruje da je za Srbiju najbolja vladavina „čvrstom rukom“.
„Dve trećine mladih smatra da Srbiji odgovara autoritarni sistem. Meni je to poražavajuće, iako tako nešto često čujemo i od starijih. Da mladi, kao neko ko bi trebalo da se bori za svoja prava i slobode, da bude motivisan, buntovan i da traži poštovanje sebe kao građanina, da ne vidi demokratski sistem kao nešto što bi trebalo da izgradimo,“ kaže Maja Bobić, iz Evropskog pokreta, uz opasku da se i u zemljama Evropske unije beleži opadanje poverenja u demokratske institucije.
Kontradiktornosti u razmišljanju mlađe generacije o Evropi beleže se i podatkom da bi 65 odsto njih živelo u EU, prvenstveno u potrazi za boljim životom jer polovina njih ovde nema posao, ali da je jedva 40 odsto za članstvo.
„To znači da oni generalno imaju pozitivnu asocijaciju na sistem i ekonomiju zemalja članica EU, ali da ne veruju da je takvo uređenje moguće ostvariti u našoj zemlji,“ rekla je Bobić na predstavljanju rezultata ovog istraživanja, kom su prisustvovali i studenti FPN-a.
Među njima su bile i Danica Lazović i Milijana Vasiljević, koje su za RSE objasnile šta je za njih najvažnije.
„Smatram da Srbija ne treba da pristupi Evropskoj uniji ukoliko uslov za to bude priznavanje Kosova i Metohije. Jer to bi predstavljalo jedan od uslova koji ne može da se postavi nijednoj suverenoj državi. Dakle, to je nešto što nijedna druga država ne bi prihvatila“, rekla je Lazović.
„Iskreno, nekako sam za Evropsku uniju. Deluje mi kao da imamo više šanse da kao zemlja napredujemo ukoliko ćemo biti u njenom članstvu. Jedino ne bi pristala da uđemo u EU ako bi nam tražili da se odreknemo Kosova ili nečeg tako bitnog kao što je Kosovo“, kaže Vasiljević.
Mladi su generalno neinformisani o Evropskoj uniji. Neki od ključnih razloga za to su nemaština, da su generacija devedesetih koja je odrastala u teškom periodu srpskog društva, i činjenica da većina njih nikada nije putovala van zemlje.
Sve to, zaključila je Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, današnje mlade čini vrlo zbunjenim.
“I onda, na žalost, imamo rezultate na osnovu stereotipa. Na primer, da su Evropljani hladni ljudi. A pri tom ih ne poznajemo, sa njima nemamo kontakte, ali opet zaključujemo da su hladni.”
Zanimljivo je i da veliki broj mladih veruje da bi Srbija najviše trebalo da se oslanja na Rusiju, pa tek onda na EU.
Studenti Milan Varda i Aleksa Ralević veruju da izbor “Rusija ili EU” nije prava dilema.
“To je više neka vrsta medijske igre nego pravi problem. Upravo zbog politizovanja te dileme kako bi različite političke grupacije uspevale, ili sa jednom ili sa drugom pričom, da dobiju vlast. Ako je Tito uspevao da pomiri Ameriku i Sovjetski Savez možemo mi Rusiju i Evropsku uniju,” smatra Varda.
“Mislim da bi nekako trebalo balansirati. Sa ispravnom spoljnom politikom i pravim ljudima koji će da je vode moguće je naći ravnotežu. Svaki odlazak na jednu stranu, u današnjem svetu, automatski isključuje drugu. A takvo rešenje svakako bi bilo loše”, kaže Ralević.
I krize koje pogađaju Evropsku uniju, od finansijske, preko terorističkih napada, do migrantske, dobrim delom su uticale i na stavove mladih u Srbiji. Danas je, za razliku od prethodnih generacija, mnogi ne vide kao perspektivu, pa je jedna od rečenica koju u vezi sa tim najčešće izgovaraju “Evropska unija će se uskoro raspasti."
Facebook Forum