U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome koliki je ruski uticaj na području bivše Jugoslavije, posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Sagovornici su bili Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Moskvi, i Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. Bilo je reči o tome koliko je Rusija prisutna u Srbiji, a koliko u Bosni i Hercegovini, da li je najvažniji cilj njenog angažmana na tim područjima da spreči da Srbija i Bosna i Hercegovina uđu u NATO pakt, zašto se predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvoreno ponaša kao ruski čovek, zašto Moskva hvali Vojislava Šešelja, kakav je odnos Rusije prema Aleksandru Vučiću, zašto Rusija snažno podržava Milorada Dodika, kao i o tome da li Moskva ohrabruje Dodika u njegovim nastojanjima da Republiku Srpsku izdvoji iz Bosne i Hercegovine.
Omer Karabeg: Nakon raspada Sovjetskog Saveza Rusija dugo godina nije bila previše zainteresovana za područje bivše Jugoslavije. Poslednjih pet-šest godina se to promenilo, pa je Rusija sada itekako prisutna na tom delu Balkana. Može li se reći da je danas to područje od geostrateške važnosti za Rusiju?
Jelica Kurjak: Područje Balkana, pre svega Srbija, bilo je uvek u fokusu ruskih geostrateških interesa. Ne bih rekla da je danas Rusija agresivnija nego što je bila ranije, nego je njen uticaj vidljiviji. Kada Srbija ima problema u procesu svojih eurointegracija, onda je prisustvo Rusije pojačano i nešto vidljivije.
Nerzuk Ćurak: Mislim da je interes Rusije za ovo područje još uvijek na nešto nižem nivou koji ne bismo mogli nazvati geostrateškim, ali da se Rusija vratila na postjugoslovenski Balkan - to je očito. Ona se vratila s ciljem da ovo područje svijeta, u kojem ima svoje prijatelje i saveznike, postane neka vrsta
Rusija na području postjugoslovenskog Balkana vježba neke svoje scenarije koji bi joj omogućili povratak na svjetsku scenu u punom kapacitetu globalne sile
stilske vježbe za njenu globalnu geopolitiku. U trenutku kada je izgubila značajne saveznike na Zapadu Rusija na ovom području, u kome se nalazi Srbija kao neka vrsta njenog trajnog prijatelja, vježba neke svoje scenarije koji bi joj omogućili povratak na svjetsku scenu u punom kapacitetu globalne sile, a ne samo regionalne, koja je upućena samo na svoje bliže susjedstvo. Mislim da Rusija još uvijek nema potencijal da u ovom dijelu svijeta iskaže onu vrstu moći koju iskazuje u Ukrajini, ali koristi to što ovdje ima neku vrstu podrške za svoje intenzivnije prisustvo.
Omer Karabeg: Da li Rusija vidi područje bivše Jugoslavije, posebno Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, kao slabu tačku Zapada - što otvara prostor za njen veći uticaj?
Jelica Kurjak: Svakako da su Srbija i Bosna i Hercegovina, pa i Makedonija, zemlje koje su, da tako kažem, najneopredeljenije prema evroatlantskim integracijama. One su nominalno za te integracije, ali taj proces ide veoma sporo i uz velike probleme, pa smo trenutno svedoci pada popularnosti evrointegracija u tim zemljama. Kad je reč o Srbiji - tu je, naravno, prisutna i komponenta večitog, istorijskog prijateljstva između srpskog stanovništva na Balkanu i Rusije, odnosno srpske države i Rusije. Kada Srbija ima problema sa Zapadom, ona se više okreće Rusiji, a to isto radi i Rusija kada su njeni odnosi sa Zapadom u krizi - tada za nju Balkan ponovo postaje aktuelan. Uostalom, istorijski gledano Rusija je preko Balkana i Srbije ostvarivala dosta značajan uticaj u jugoistočnoj Evropi.
Omer Karabeg: Da li je glavni cilj angažmana Rusije na području bivše Jugoslavije da spreči ulazak Srbije i Bosne i Hercegovine u NATO pakt?
Nerzuk Ćurak: Mogli bismo pretpostaviti da je to jedan od ključnih strateških razloga koji nema veze samo sa Balkanom, nego općenito sa odnosom Rusije prema Zapadu i predstavom ruskog vojnog i političkog establišmenta o poziciji Rusije u svijetu. Mislim da je pitanje širenja NATO pakta jedan od važnih razloga reaktivacije Rusije u onim dijelovima svijeta gdje ima saveznike. A u Srbiji postoji snažni sentiment prema Rusiji, neka vrsta geopolitike emocija, iako je Rusija uvijek više koristila Srbiju, nego što joj je pomagala. S tim,
naprosto, moramo računati. Ovih dana je beogradski Centar za evroatlantske studije objavio analizu o prisustvu ruske meke moći u Srbiji i ustanovio da postoji značajan broj nevladinih organizacija i portala koje intenzivnije nego ikada do sada pokušavaju da ojačaju rusko-srpsku vezu. Rusija, dakle, pokušava da se zapadnim izumom - preko nevladinog sektora i civilnog društva - etablira kao neka, ja bih je nazvao, geokulturna moć, koja bi trebala postati osnova njene snažnije političke moći u Srbiji. U tome prednjači časopis Geopolitika koji snažno afirmira fobiju prema transatlantskom svijetu i zagovara neke panslavenske, geosakralne, proruske koncepte. Takvim djelovanjem Rusija želi da neutralizira proevropski i protransatlantski sentiment i ojača svoju poziciju u ovom dijelu svijeta.
Jelica Kurjak: Tačno je da je Rusija u poslednje vreme u značajnoj meri popunila nevladin sektor svojim organizacijama, na kraju pre više od godinu dana u Srbiji je počela da radi i agencija Sputnjik koja je veoma aktivna. Naravno, najviše se radi preko Srpske pravoslavne crkve. I u privredi se oseća veća prisutnost Rusije. Ne u smislu nekih velikih ulaganja, ali ruski građani, kao svojevremeno u Crnoj Gori, itekako su zainteresovani da kupuju nekretnine u
Činjenica je da se u Srbiji trećina građana - možda nešto manje ili više, to je teško reći - izjašnjava za približavanje Rusiji
Srbiji. Činjenica je da se u Srbiji trećina građana - možda nešto manje ili više, to je teško reći - izjašnjava za približavanje Rusiji, a protiv Evropske unije i naročito protiv evroatlanstkih struktura. To su pokazali i nedavni izbori na kojima su evroskeptične i antievropske stranke, koje se zalažu za približavanje Rusiji, ušle u parlament. To, doduše, nisu neki veliki procenti, ali je činjenica da te stranke imaju svoje predstavnike u parlamentu. Na kraju - i sadašnja vladajuća struktura u Srbiji, iako se izjašnjava proevropski, nikada nije negirala da želi da ima izvanredne odnose sa Rusijom. Mit o Rusiji negovan je kroz istoriju i on je neuništiv. On u nekim fazama više dolazi do izražaja, a u nekim manje. Ovo sada je period kada se prorusko raspoloženje podgreva i kada Rusija, s obzirom na krizu svojih odnosa sa Zapadom, želi da pokaže da je faktor na Balkanu, a Srbija je zemlja koja joj to omogućava. Pogotovo kada se radi o evroatlantskim integracijama. Rusija kaže da nema ništa protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju, pa ni protiv njene saradnje sa NATO paktom, ali se žestoko protivi ulasku Srbije u taj pakt, jer je Srbija poslednja slovenska zemlja sa kojom Rusija ima dobre odnose. Nema spora, Rusija pojačava svoj uticaj u Srbiji, ali mislim da je i proevropsko raspoloženje još uvek jako, mada moram priznati da je nekako splasnulo, jer se ništa ne dešava u odnosima sa Evropskom unijom. Samo reči, reči i reči.
Omer Karabeg: Na koji način je Rusija prisutna u Bosni i Hercegovini?
Nerzuk Ćurak: Rekao bih da je u Bosni i Hercegovini Rusija najprisutnija u retoričkoj sferi, u sferi jednog političkog igrokaza, gdje rukovodstvo Republike Srpske, predvođeno Miloradom Dodikom, insistira na snažnom linku između Moskve i Banjaluke. To se radi da bi se ojačala pozicija Republike Srpske, a najviše, ja bih rekao, zbog nastojanja predsjednika Dodika da ojača svoju vlastitu poziciju u utakmici sa Zapadom, pokazujući da uvijek ima rezervnu varijantu. Tu se Rusija zaista i pojavljuje kao njegova rezervna varijanta, najviše u pragmatičnom smislu. U ime neke vrste panslavenske ideologije Dodik radi ekonomske poslove koji su mu jako bitni, naročito u trenutku kada je kasa Republike Srpske prazna. Ja bih rekao da u Bosni i Hercegovini imamo šizofrenu situaciju. S jedne strane, imamo insistiranje na Evropskoj uniji i nastojanje da se ispune uvjeti za ulazak u tu zajednicu, a s druge strane jača pravoslavni link sa Rusijom. Sve to zbunjuje običnog građanina, kao što ga zbunjuje i Vučić svojom navodnom eurofilijom, dok su istovremeno on, a naročito predsjednik Nikolić, skloni nekoj vrsti pristajanja na rusku doktrinu
Imam dojam da bi predsjednik Nikolić sutra pristao da Rusija doktrinom ograničenog suvereniteta vlada Srbijom
ograničenog suvereniteta. Imam dojam da bi predsjednik Nikolić sutra pristao da Rusija doktrinom ograničenog suvereniteta vlada Srbijom. Zbunjen sam ulogom Zapada, kako se Zapad ponaša prema ovom području. Čini mi se da mu je najvažnija stabilnost, a ne da li će Srbija i Bosna i Hercegovina postati dio transatlantskog svijeta. Moramo razmišljati i o tome da je moguće da se za koju deceniju probudimo u nekom novom svijetu, u kome ćemo imati novi geopolitički raspored - u kome bi se moglo desiti da Bosna i Hercegovina i Srbija budu dio pravoslavno-islamske civilizacije i orijentalnoga svijeta, a da druge zemlje bivše Jugoslavije budu dio zapadnog svijeta.
Omer Karabeg: Gospođo Kurjak, kako tumačite to što se predsednik Nikolić otvoreno ponaša kao ruski čovek? Nikada se nije odrekao svoje nekadašnje izjave da bi voleo da je Srbija ruska gubernija, a ovih dana je rekao: “Kad mu nije dobro, Srbin zove majku, a Srbija, kada joj nije dobro, zove Rusiju“.
Jelica Kurjak: Ne znam da li je to gospodin govorio u svoje ime ili kao predsednik države. Ta izjava je malo čudna i emocionalno obojena. Da li je to samo za unutrašnju upotrebu ili ne - to ne bih mogla da komentarišem.
Omer Karabeg: Rusija snažno podržava Milorada Dodika. Stoji maltene iza svakog njegovog poteza, pa se stiče utisak da je Dodik mnogo lojalniji Moskvi od Vučića.
Nerzuk Ćurak: Mislim da je pozicija Milorada Dodika precjenjena. To je jedan lokalni igrač koji koristi nedorečenost Bosne i Hercegovine kao političke strukture da bi non-stop bio prisutan u medijima i davao bombastične izjave. Skandalozno je da uopće nije bilo reakcija na činjenicu da je on među prvima poslao čestitku kandidatu krajnje desnice za austrijskog predsjednika koji je dobio najviše glasova u prvom krugu izbora. Njemu je, kao što sam već rekao, Moskva rezervna varijanta, mada je po svom političkom i ekonomskom profilu mnogo bliži neoliberalnom konceptu nego tradicijskim vrijednostima Rusije.
Dodik će u Rusiji potražiti ključnog saveznika ako procijeni da će mu to pomoći da ostvari svoj glavni cilj - sprečavanje konstituisanja Bosne i Hercegovine kao uspješne i samoodržive zajednice
Dodik će u Rusiji potražiti ključnog saveznika ako procijeni da će mu to pomoći da ostvari svoj glavni cilj - sprečavanje konstituisanja Bosne i Hercegovine kao uspješne i samoodržive zajednice. Što se tiče Vučića, ja mislim da nije velika sreća što takav političar dobija 50 posto glasova u Srbiji. On je zaustavio proces suočavanja srpskog društva sa onim što se dešavalo devedesetih godina i na vrlo bezobrazan način ključni faktor nestabilnosti proglašava faktorom stabilnosti. To je jedna vrlo opskurna obavještajna igra garnirana navodnom odbranom nacionalnih interesa. Sve je to meni krajnje sumnjivo. Sumnjivo mi je njegovo insistiranje na Evropskoj uniji na način na koji on to radi. U Vučićevom načinu vladanja ima dosta autoritarnosti, suvišne patetike i potrebe da sve kontroliše. Mislim da vrijednosti Zapada nisu one vrijednosti do kojih on zbiljski drži, ali on je pokrenuo jedan proces pa - dokle dogura. Njegova stranka, koja istorijski pripada regresivnoj, rigidnoj, konzervativnoj ideologiji, prelazi na pozitivni, progresivni pol. Ja smatram da je to velika laž i da je Vučić u ideološkom smislu bliži Moskvi nego Dodik.
Omer Karabeg: Međutim, gospodine Ćurak, zar ne izgleda da je Moskva nezadovoljna Vučićem. Jer, ako pogledamo kako je ruska štampa pisala o poslednjim izborima, ona je podržavala Šešelja i hvalila činjenicu da su proruske stranke ušle u parlament, a prema Vučiću je bila uzdržana, na momente čak i kritična.
Nerzuk Ćurak: Ono što je bitno - očima je često nevidljivo. Hajde da vidimo da li je Srpska napredna stanka, koja je kao Srpska radikalna stranka svoj program zasnivala na snažnim vezama sa Rusijom, promijenila paradigmu. Vučić je relevantan političar, iza njega je ozbiljno biračko tijelo, a proruske stranke su samo ukras. Zbog toga je razumljivo što Rusija igra upravo tako kako igra. Proizvodnja nestabilnosti i osnaživanje malih proruskih stranaka cijelu stvar izvodi na čistinu. Vidjećemo koliko sam u pravu ili u krivu sa svojom ocjenom.
Omer Karabeg: Gospođo Kurjak, zašto je ruska štampa toliko pohvalno pisala o činjenici da je Vojislav Šešelj na poslednjim izborima ušao u srpski parlament? Uostalom, njega podržava i uticajni potpredsednik ruske vlade Dimitrij Rogozin, koji se s njim sastaje kada dođe u Beograd. Šta će Rusima Šeselj?
Jelica Kurjak: Šešelj je tradicionalno ruski prijatelj, on je uvek bio veza sa Rusijom, pogotovo što ima dobre lične odnose sa Rogozinom. To nije ništa novo. Oni ga podržavaju jer je za njih Šešeljeva oslobađajuća presuda i njegov povratak iz Haga pobeda onih snaga koje smatraju da Haški tribunal uopšte nije
Šešelj je tradicionalno ruski prijatelj, on je uvek bio veza sa Rusijom
potreban, a kamo li da pravedno sudi. Rusija je uvek govorila da je Haški tribunal osnovan pre svega zato da sudi Srbima. Inače, ruska podrška Šešelju datira još od devedesetih godina, jer je on uvek govorio njihovim rečnikom i branio njihove interese. Sve u svemu, on je njihov čovek. Zbog toga je Moskva pozdravila njegov ulazak u parlament. Drugo je pitanje da li oni iskreno smatraju da je Šešelj opcija koja bi sutra mogla biti i njihova. Tek ćemo da vidimo da li će nastaviti da ga toliko podržavaju i da li će on biti džoker s kojim će da igraju.
Omer Karabeg: Kakav je odnos Moskve prema Vučiću?
Jelica Kurjak: Vučić je mlađa generacija političara i mislim da Moskva nikada nije s njim imala tako prisan odnos kao sa Šešeljem, pogotovo u vreme kada je na početku svog premijerskog mandata intenzivno govorio proevropskim rečnikom. To Moskva nije baš oberučke prihvatala. Tada je Vučić u ruskim sredstvima javnog informisanja bio dosta kritikovan. U Srpskoj naprednoj stranci postoji i drugo lice, a to je aktuelni predsednik države, čiji je rečnik uvek bio bliži Moskvi. Treba reći da Srpska napredna stranka i njeni lideri nikada nisu negativno govorili o Rusiji, ali da je jedan njen deo uvek bio okrenut prema Zapadu, a drugi prema Rusiji. Moskva sve to posmatra i reaguje kada oceni da to treba da učini.
Nerzuk Ćurak: Mislim da je ambicija Rusije da osovina Nikolić-Vučić pretegne na njenu stanu. Moskva bi bila vrlo zadovoljna kada bi Vučić zaustavio napredovanje Srbije prije svega prema NATO paktu. Približavanje Srbije Evropskoj uniji je za Rusiju manje relevantno, jer mi ne znamo može li se desiti da Evropska unija u nekom novom slijedu događaja postane saveznik Rusije.
Mislim da je ambicija Rusije da osovina Nikolić-Vučić pretegne na njenu stanu
To ne možemo tako lako prekrižiti, naročito imajući u vidu intenzitet geoekonomskih odnosa Berlina i Moskve. S druge strane, mislim da se svaki političar koji se zalaže za ulazak svoje zemlje u Evropsku uniju, ali ne i u NATO pakt, nalazi u janusovskoj poziciji. Jer, kada pogledate članice Evropske unije i članice NATO pakta, jasno je da to jedno s drugim uglavnom ide. Srbija ima neki povijesni kompleks više vrijednosti. Ona sebe vidi kao nekakvu kvazi imperijalnu silu i misli da u međunarodnim odnosima može igrati ulogu koja prevazilazi njenu objektivnu poziciju. Ona misli da na neki način može da baštini ono što je sjajno radio Josip Broz, a ja mislim da je Srbija jedna unesrećena i uneređena zemlja, koja sebe precjenjuje ako misli da može ostati neutralna u velikoj geopolitičkoj utakmici koja se danas igra u svijetu.
Omer Karabeg: Da li Rusija ohrabruje Dodika u njegovim nastojanjima da Republiku Srpsku izdvoji iz Bosne i Hercegovine?
Nerzuk Ćurak: Zvanična retorika Moskve je da su oni za Dejtonski mirovni ugovor. Vrlo je zanimljivo da ta retorika uvijek razumijeva Dejtonski ugovor više u secesijskom nego u integracijskom ključu. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najviše krši Dejtonski ugovor i u isto vrijeme se na njega najviše poziva. Moskva ga uvijek podržava kada se poziva na Dejtonski ugovor, a kada ga ruši, onda kaže da to nije rušenje. Mislim da je Rusiji bitno da ima Dodika kao mali remetilački faktor koji će sprečavati daljnje širenje NATO pakta na Balkanu.
Jelica Kurjak: Mislim da je Rusiji sasvim dovoljno da podržava Dejtonski sporazum i uopšte dejtonski način postojanja Bosne i Hercegovine i da tamo
Čini mi se da Rusija ne želi da ide tako daleko da bi podržala Dodika u njegovom nastojanju da Republiku Srpsku izdvoji iz Bosne i Hercegovine
ima svog čoveka. Trenutno je to tako, a da li je tendencija da se Republika Srpska osamostali lokalnog karaktera, da li je to samo puka retorika - to ne mogu reći. Ipak, čini mi se da Rusija ne želi da ide tako daleko. To bi već bili neki lomovi međunarodnog sistema. Mislim da se Rusija trenutno zadovoljava da ima link u Bosni i Hercegovini.
Omer Karabeg: Mislite li da će jačati ruski uticaj u Srbiji i Bosni i Hercegovini?
Nerzuk Ćurak: U Srbiji neminovno jača. Ne možemo zatvarati oči. Jača na jedan vrlo zanimljiv način - preko resursa koji pripadaju instrumentariju zapadne demokracije, to jeste preko civilnog društva. Rusija, koja u svome dvorištu autokratski spriječava razvoj civilnog društva, preko instrumenata civilnog društva jača svoju poziciju u Srbiji. Vidjećemo u kom će to smjeru ići.
Rusija, koja u svome dvorištu autokratski spriječava razvoj civilnog društva, preko instrumenata civilnog društva jača svoju poziciju u Srbiji
Vidjećemo i u kom će smjeru ići famozni srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu. Što se tiče Bosne i Hercegovine, Banjaluka i Bosanska krajina su uvijek infrastrukturno, komunikacijski i ekonomski inklinirali ka Zapadu. Da li je moguće da se to višedecenijsko naslijeđe promijeni i da snažno ojača pozicija Moskve u tom dijelu Bosne i Hercegovine - skeptičan sam prema tome. Mislim da će to ostati na nivou koji neće biti dominirajući obrazac u Bosni i Hercegovni.
Jelica Kurjak: Trenutno Rusija ima problem sa sankcijama, sa rešenjem problema Krima i istočne Ukrajine i još neke druge probleme, ali ona jača svoju ulogu na postjugoslovenskom prostoru i nikako ne želi da dozvoli da Srbija uđe
Rusija nikako ne želi da dozvoli da Srbija uđe u NATO, iako je svesna da će Srbija biti okružena zemljama NATO pakta
u NATO, iako je svesna da će Srbija biti okružena zemljama NATO pakta. To je, međutim, trenutna situacija i ja to ne bih uopštavala i iz toga izvlačila neku geostratešku tendenciju zato što je na delu proces promene paradigme u međunarodnim odnosima koji ko zna šta sve može da donese. Mislim da sve treba posmatrati u širem kontekstu gde ovo područje moze samo snositi posledice velikih događanja, a nikako ne može biti njihov uzrok. Mnogo zavisi od toga šta se dešava oko nas i malo dalje od nas, a manje od nas samih.
