U kojoj je meri ekonomski partner Srbije Rusija, a u kojoj su to države Evropske unije?
Ako građane Srbije pitate ko su njeni najveći donatori, najviše ispitanika reći će – Rusija. To potvrđuje i istraživanje javnog mnjenja, koje je za EU krajem prošle godine sprovela agencije Medium Galup.
Ako međutim pogledamo činjenice, pravo stanje stvari je potpuno drugačije. EU je i po donacijama i po investicijama i po robnoj razmeni na samom vrhu.
Oko dve trećine spoljnotrgovinske razmene Srbije, odvija se sa zemljama EU
“Otprilike, dve trećine spoljnotrgovinske razmene Srbije, odvija se sa zemljama EU i to ne računajući susedne zemlje. Ako bi se one dodale, to je još i više. Spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom, mislim da ukupno učestvuje sa oko 10-ak odsto”, rekao nam je ekonomski novinar Mijat Lakićević.
Takođe, podaci državne Kancelarije za evropske integracije i Informacionog sistema za koordinaciju razvojne pomoći u Srbiji, pokazuju naime da je, sa gotovo tri milijarde evra bespovratne, razvojne pomoći, Evropska unija, kao zajednica država, od pada režima Slobodana Miloševića 2000. pa do 2015. godine, najveći donator Srbije.
Slede je Sjedinjene Američke Države koje su u istom periodu donirale skoro 680 miliona, a zatim pojedinačne zemlje članice EU - na prvom mestu Nemačka sa nešto više od 350 miliona evra. Rusije na ovoj listi nema.
„Ako se upoređuje EU sa Rusijom, onda su ekonomski odnosi sa Unijom, daleko intenzivniji nego sa Rusijom“, ocenjuje za naš program stručnjak za strana ulaganja, ekonomista Milan Kovačević.
„Kada se pogledaju investicije, one su takođe daleko veće iz EU. Kada se gledaju donacije daleko su veće iz EU. Po svim parametrima smo više povezani sa EU“, ukazuje Kovačević.
Reči našeg sagovornika, potvrđuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, a prema kojima je od 2000. godine i najviše investicija u Srbiju došlo upravo iz EU – u čemu, među državama članicama prednjače Austrija, Nemačka, Italija i Slovenija. Slede Rusija i SAD.
Preciznije, prema podacima koje je 2014. godine iznela potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, samo kompanije iz Austrije su u Srbiji uložile oko tri milijarde – isto koliko je prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Rusija uložila od 2003. do njegove posete Beogradu krajem 2014. godine.
U analizi novinara Mijata Lakićevića međutim, navodi se da su ukupne ruske investicije u Srbiji i manje, te da se procenjuju na milijardu i 100 miliona evra - 900 miliona Gaspromnjeft u NIS i 200 miliona Lukojl u Beopetrol.
„Investicije, u velikoj meri dolaze iz zemalja EU. Inevsticije Rusije su tu tek na četvtom ili petom mestu, i to isključivo u energetiku".
Što se uvoza i izvoza tiče, na sajtu delegacije Evropske komisije u Srbiji, navodi se da Evropska unija, od 2013. do 2015. godine, ima udeo od preko 63 odsto u ukupnom izvozu i uvozu Srbije, dok je, prema dostupnim podacima, najveći trgovinski partner Nemačka.
Istovremeno, podaci, koje je nedavno izneo Vladimir Gligorov, stručnjak bečkog Instituta za uporedne studije, pokazuju da je, kao posledica recesije u Rusiji, trgovinska razmena Srbije sa tom zemljom u padu, te da je prošlogodišnji srpski izvoz u Rusiju bio manji za oko 30 odsto u dolarima, odnosno oko 15 odsto u evrima u odnosu na prethodnu godinu. To, istina, nije izuzetak, jer pad beleži i američki i kineski izvoz.
Bez obzira na trenutni situaciju, ekonomista Milan Kovačević smatra da se u Srbiji i ne može računati na značajniju trgovinsku saradnju sa Rusijom.
Prosto se ne može zamisliti na koji bi mi način mogli opstati kada bi, recimo, došlo do nekih oteževanja ekonosmkih odnosa sa važnijim partnerima u EU
„Rusija se, inače, teritorijalno, velikim delom nalazi u azijskom delu, tako da je prosto nemoguće i zamisliti neke intenzivne veze istočnog dela sa Srbijom“, kaže Kovačević i istovremeno dodaje da se „prosto ne može zamisliti na koji bi mi način mogli opstati kada bi, recimo, došlo do nekih oteževanja ekonosmkih odnosa sa Italijom, Nemačkom, Austrijom, znači važnijim partnerima u EU“
I Mijat Lakićević ističe da su ekonosmke veze Srbije sa EU, nedvosmisleno jače nego sa Rusijom.
Ipak, među građanima, sudeći prema istraživanjima, ostaje uvražen mit o Rusiji kao moćnom ekonomskom partneru, a podgrevaju ga i pojedine političke strukture.
„Svaka iracionalnost je po svakog čoveka opasna, jer ako čovek ne kontroliše svoje postupke, onda najčešće radi loše po samog sebe. Tako je i po Srbiju, jer mi onda ne vidimo svoje interese, ne vidi se ineteres države, interes naroda, već uskih političkih ili nekih drugih grupa koje na tome profitiraju“, ističe Lakićević.
Istovremeno, dosta dobre trgovniske partnere, Srbija ima i u državama regiona, ukazuje na kraju Milan Kovačević. „Mi imamo jako razvijene ekonomske odnose sa našim susedima BiH, Crnom Gorom... Tu imamo čak i najpozitivnije odnose u trgovini.“
