Izjednačavanje homoseksualnosti i pedofilije, upoređvanje istopolne seksualne orijentacije sa silovanjem i zlostavljanjem žena – ovo je samo mali deo spornih sadržaja u udžbenicima iz kojih uče srednjoškolci u Srbiji. Iako su poverenica za zaštitu ravnopravnosti i LGBT organizacije u više navrata tražile da se diskriminatorni sadržaji izbace ili usklade sa definicijama Svetske zdravstvene organizacije, do toga još nije došlo. Da li je anahroni nastavni materijal uzrok ogromne netrpeljivosti koju, kako pokazuju istraživanja, srednjoškolci imaju prema LGBT vršnjacima?
Snežana Miljković već čitavu deceniju predaje građansko vaspitanje u jednoj beogradskoj gimnaziji. Jedna od tema o kojoj sa učenicima diskutuje na nastavi je i odnos prema seksualnim manjinama. Dominantni stav srednjoškolaca o ovom pitanju naša sagovornica sažima u jednoj rečenici:
„Najčešće ne prave razliku između pedofilije i homoseksualnosti.“
No, mnogo pogubnije je što takvu razliku ne prave ni odrasli, i to oni koji su zaduženi da učenicima predstave činjenice. Tako u udžbeniku „Neuropsihijatrija“, iz kojeg uče srenjoškolci trećeg razreda medicinske škole, čitamo da se u posebne oblike seksualnog ponašanja ubrajaju „silovanje, zlostavljanje žena, kao i već opisani incest i homoseksualnost”.
To je jedan od dvadesetak primera diskriminatorskog sadržaja u devet srednjoškolskih udžbenika, koje je lezbejska organizacija Labris pronašla u svojoj analizi prošle godine.
Aleksandra Gavrilović, koordinatorka ovog udruženja, podeća i na druge primere.
„Ne pravi se razlika između seksualne orijentacije i seksualne prakse. Sama seksualna orijentacija smatra se rizikom za dobijanje hepatitisa ili HIV-a, a ne ukazuje se na to da se zapravo radi o rizičnom seksualnom ponašanju, a ne o orijentaciji. Takođe se potpuno briše postojanje istopolne seksualne orijentacije, kao jedne od varijacija seksualne orijentacije. Dakle, tamo gde se govori o seksualnoj orijentaciji, govori se kao da jedino postoji heteroseksualnost“, podseća Gavrilović.
Problem počinje od porodice
Za sada je od autora spornih tekstova jedino reagovao psiholog Žarko Trebješanin. Njemu je u analizi upućena sugestija da izmeni rečenicu u kojoj navodi da seksualno sazrevanje u adolescenciji „prati razvoj snažnog interesovanja za suprotni pol i pojava erotske strasti".
Profesor Trebješanin je u intervjuu za Tanjug odgovorio da bi unošenjem preporuke „zbunio učenike i doveo ih u zabludu“.
“Da se razumemo, to interesovanje se ne dešava kod većine, postoji ono što se zove biološka norma”, rekao je Trebješanin.
Ništa sporno ne vidi ni resorni ministar prosvete Srđan Verbić koji je nedavno, na pitanje ambasadora Kraljevine Holandije Lorana Luisa Stokvisa da li u udžbenicima postoji diskriminatorski sadržaj, odgovorio odrečno, te dodao da su oni usklađeni sa zakonom i definicijom Svetske zdravstvene organizacije.
No, iz Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti, su još 2011. Ministarstvu prosvete uputili preporuku da se sporni sadržaji izbace i usklade sa današnjim vremenom, podseća poverenica Nevena Petrušić:
“Nažalost, do sada se ništa po tom pitanju nije ozbiljno učinilo. Ono što budi nadu da će se u nekom doglednom vremenu zaista započeti sa ozbiljnom analizom tih sadržaja – da se oni prepoznaju i eliminišu – je Nacrt novog zakona o udžbenicima koji, pored ostalog, propisuje šta ne sme da se nađe u udžbenicima”, navodi Petrušić.
Za našu sagovornicu Snežanu Miljković, međutim, problem odnosa mladih prema LGBT zajednici je mnogo dublji i počinje od porodice. Ona dodaje da se za deset godina, koliko predaje građansko vaspitanje, malo toga promenilo.
„Deca reaguju isto, čak iz generacije u generaciju imaju isto pitanje – kako bih ja reagovala kada bi mi moj sin saopštio da je homoseksualac. To je njima strašno, ali ne zato što oni to tako misle, nego zato što su to čuli i usvojili najpre u svojoj porodici“, smatra Snežana Miljković.
Podsetimo, rezultati istraživanja koje je sproveo UNICEF pokazuju da više od dve trećine đaka u Srbiji smatra da je u redu fizički napadati homoseksualce. Nevena Petrušić zaključuje da je sadašnji obrazovni sistem velikim delom odgovoran za takvo stanje.
“Zaista naša škola i materijali koji se tamo koriste podstiču na neki način diskriminaciju, umesto da ih obrazuju i pripremaju za život u jednoj demokratskoj, otvorenoj, tolerantnoj zajednici”, zaključuje poverenica.
