Izgubljena godina za ljudska prava – tako na Međunarodni dan ljudskih prava predstavnici civilnog društva u Srbiji ocenjuju učinak države u ovoj oblasti. Pored već tradicionalno teškog položaja marginalizovanih i manjinskih grupa, ove se godine posebno ukazuje i na sve veće ugrožavanje osnovnih prava poput slobode govora.
Dosta strahovlade! - poruka je koju su performasnom u Beogradu nadležnima poslali aktivisti i aktivistkinje organizacija „Žene u crnom“ i „Rekonstrukcija“. Na improvizovanu jelku okačili su poruke poput: "Strah me je da me ne prebiju fašisti", "Strah me je jer sam Romkinja", "Strah me je da ću biti izolovana".
„Novogodišnju jelku, koja bi trebalo da predstavlja neku vrstu ispunjenja želja, okitili smo strahovima, realnim strahovima u kojima svakodnevno živimo. Stahu od načina života gde smo stalno u razmišljanju da li ćemo dobiti otkaz, šta se dešava u našim životima ako na primer ostanemo u drugom stanju, šta se dešava sa slobodnom mišlju u smislu skučavanja slobode govora, i sami znate pod kojom cenzurom živimo danas. Mi nećemo da pristanemo na strah“, kaže aktivistkinja Zoja Gudović.
U skladu sa tim, transparenti sa jelke su na kraju performansa iscepani i zamenjeni porukama: "I dalje ću se boriti protiv radne eksploatacije", "I dalje ću biti lezbejka" i "I dalje ću slobodno i javno misliti i delovati".
Za razliku od predstavnika države koji smatraju da je ostvaren “značajan napredak u zaštiti ljudskih prava”, ali i da predstoji još izazova u toj oblasti, koja je, kako će neizostavno dodati - veoma važna u procesu evrointegracija, branitelji ljudskih prava ovu godinu vide kao izgubljenu.
(FOTOGALERIJA: Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava u Srbiji)
Međunarodni dan ljudskih prava
Manjinske zajednice i marginalizovane grupe - svake godine isti upozoravajući izveštaji. Na zabrinjavajuće brojke ukazuje i Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centara, koja govori o porastu žrtvava porodičnog nasilja.
“U Srbiji su 2013. u porodičnom nasilju ubijene 43 žene, u 2014. godini 22 žene. U proseku, na svakih deset dana biva ubijena jedna žena samo zato što je žena. Institucije sistema u manje od deset posto slučajeva pokreću postupke za mere zaštite. Iako se vode kao hitni, samo dvadeset posto ovih postupaka se završi u roku od mesec dana, sve ostalo traje po šest meseci. U 63 posto slučajeva policija pri intervenciji izriče samo opomenu, pa tako šesnaest puta opomene istog nasilnika i ne preduzima ništa dalje. Pre neki dan ministar pravde kaže da je nasilje prema ženama jedan od najtežih oblika kršenja ljudskog prava. Ono što bih mu ja poručila jeste da bi bilo u redu da sistem prati ovu rečenicu”, rekla je Bobana Macanović.
Među najugroženijima ostaju Romi. Uz život u ekstremnom siromaštvu i segregaciju u svim oblastima, Jovana Vuković iz Regionalnog centra za manjine podvlači i porast nasilja prema ovim ljudima, koje ostaje nevidljivo.
“Romi su uplašeni, oni ne prijavljuju ove slučajeve. Naravno da su uplašeni kada se vrlo često kada žele da prijave slučajeve u policiji susreću sa tretmanom i šikaniranjem koje nijedno ljudsko biće ne zalužuje. Onda imamo situacije da ni tužilaštvo ne reaguje, a sudovi, ako uopšte ikada ovi slučajevi dođu do suda, izriču kazne koje su zaista uvredljive i vrlo često oko ili ispod zakonskog minimuma, koje onda podstiču počinioce da dalje to rade”, navodi Jovana Vuković.
Stanje nepromenjeno ili gore i kada su u pitanju LGBT osobe. Uz život u društvu duboko ukorenjene homofobije, Dragoslava Barzut iz Labrisa takođe ukazuje na porast nasilja.
“O tome niko ne govori. LGBT osobe žive u Srbiji u veliko strahu i potpuno su nevidljive, naročito trans osobe i zato se slučajevi nasilja u većoj meri ne prijavljuju”, rekla je ona.
Ni položaj drugih manjinskih zajednica nije se promenio, a predsednik Odbora za ljudska prava iz Preševa Beljgzim Kamberi ocenjuje da je 2014. po pitanju prava Albanaca na jugu Srbije mnogo lošija od prethodne.
Uz ovo, trebalo bi podvući i ugrožavanje prava radnika, rasprostranjenu mržnju i nasilje nad azilantima, ali i braniteljima ljudskih prava. Sonja Biserko iz Helsinškog odbora ocenjuje da je stanje gore nego što je to bilo pre desetak godina.
“Srbija, odnosno politička elita kontinuirano teži etničkoj homogenizaciji što pogoduje porastu konzervatizma i autoritarnosti, a nacionalizam je još uvek dominirajuća ideologija”, kaže Sonja Biserko.
Da se lista ne završava, ukazali su predstavnici Inicijative mladih za ljudska pravam koji su akcijom deljenja replika ličnih karata, zdravstvenih knjižica i glasačkih listića ukazali na one koji su pravno nevidiljivi za sistem.
Iako je pohvalio rad institucija na unapređenju ljudskih prava, šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport poručio je da Unija pažljivo posmatra sve što se dešava u ovoj oblasti.
