Po prvi put u istoriji Srbije jedan državni zvaničnik uputio je izvinjenje zbog dovođenja u pitanje prava transrodnih osoba. Naime, ministar odbrane Bratislav Gašić javno se izvinio zbog dela obrazloženja o penzionisanju pripadnika Vojske i transrodne osobe u kome se navodi da bi njen rodni identitet mogao štetiti ugledu vojske.
Pitanje o diskriminaciji u Vojsci Srbije otvorio je slučaj penzionisanja njenog pripadnika - transrodne osobe u čijem rešenju o umirovljenju je, između ostalog, navedeno "da ustanovljena dijagnoza može uzrokovati štetne posledice po ugled Vojske Srbije".
Prestanku službe i odlasku u penziju intendantskog majora sa dvadesetogodišnjim iskustvom, a danas Helene, prethodio je predlog načelnika Ljubiše Dikovića.
Međutim, ovaj slučaj obeležio je neobičan obrt: Bratislav Gašić, ministar odbrane javno se izvinio penzionisanom majoru zbog sporne formulacije u rešenju, ponudivši objašnjenje da se u dokumentu našla gruba administrativna greška.
“Želim da naglasim da je jedini razlog zbog koga se to dogodilo činjenica da je navršio 20 godina radnog staža i da su potrebe službe zahtevale njegov prestanak. U Vojsci nema diskriminacije ni po jednom osnovu. Nije je bilo neće je ni biti. Na žalost administrativnom greškom u mom rešenju našla se formulacija koja ne odgovora stvarnim razlozima, pa se našem pripadniku izvinjavam zbog toga. Koliko već sutra pozvaću ga da mu se lično izvinim zbog greške nastale u rešenju”, rekao je Gašić.
Sa svojim problemom Helena se obratila zaštitnicima ljudskih prava, nevladinoj organizaciji Egal specijalizovanoj za pomoć transrodnim osobama. Zvaničnicima vojske je, sa druge strane, ogorčeno poručila.
"Iako mi je Vojnomedicinska akademija rekla da sam sposobna za vojnu službu, neko u Ministarstvu odbrane tvrdi da štetim ugledu vojske. Navela bih samo primer Ajle Holdom, transrodne osobe koja je pilot Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Velike Britanije, kao i njene američke koleginice vojnog pilota Lorin Skot", prenelo je njene reči udruženje Egal koje je Poverenici za zaštitu ravnopravnosti podnelo pritužbu. Razloge pojašnjava njihova predstavnica Tamara Trikić.
“Smatramo da je rečenicom u naredbi o Heleninom penzionisanju kojom se tvrdi da krši ugled vojske Srbije iako je tim VMA proglasio sposobnom za profesionalnu vojnu službu, prekršen član Ustava i da je to oblik teške diskriminacije. Ovo jeste Helenina priča na kojoj radimo, ali ovo može da bude bilo ko od nas i zbog toga smo spremne da se svim pravnim sredstvima borimo do kraja, da postoji neko zadovoljenje pravde i da ovaj slučaj bude procesuiran”, kaže Tamara Trikić.
Izvinjenje najvišeg zvaničnika resora odbrane mali je pomak imajući u vidu netrpeljivost kojoj su seksualne manjine u Srbiji i dalje izložene. Održavanje jesenje Parade ponosa u Beogradu pratile su izuzetne mere bezbednosti i višečasovna policijska blokada centra grada, što još jednom podsetilo na visok stepen homofobije izražene prema čitavoj LGBT populaciji.
To potvrđuju i reči Štefice, koja je pre nešto više od četiri godine spoznala da je transrodna osoba.
“U društvu se još uvek krećem kao muškarac, iako se osećam drugačije. Na prvom mestu zbog straha jer smatram da bi, kada bih ušao u prevoz sređen kao žena ili se šetao po gradu, pogledi bili dugačiji. Na poslu nisam imao problema zato što generalno još uvek radim u sklopu trans zajednice, ali naravno da postoji strah od zaposlenja u nekom drugom okruženju jer smatram da bih doživela diskriminaciju, psihičku i fizičku”, svakodnevica je koju proživljava Štefica.
Podudara se sa problemima mnogih transosoba koje su se obraćale za pomoć grupama podrške ili na sos telefone. U suočavanju sa diskriminacijom ili nasiljem pomaže im Milan Đurić, član Saveta za rodnu ravnopravnost zaštitnika građana.
“I dalje je veliki broj poziva ljudi koji su u jako teškom položaju, psihološkom i društvenom. Nisu u mogućnosti ili da pohađaju školu, da pronađu posao, trpe zlostavljanje sredine… Da li je u pitanju porodica ili društvo u kome žive i kreću. Načinjeni su neki pozitivni koraci ali zaista mislim da nam predstoji dug put. Da se prava transosoba prepoznaju u vidu adekvatnih zakonskih rešenja i podizanju svesti društva da su to ljudi koji su često izloženi ogromnom nasilju, diskriminaciji. Da ih treba u potpunosti poštovati i učiniti sve da ih zaštite”, zaključuje Milan Đurić.
