Evropska unija se nalazi na raskršću i rizikuje da se raspadne, ako se vlade država članica ubrzo ne dogovore o novom paketu pomoći koji je namenjen ekonomskom oporavku od pandemije korona virusa, poručio je evropski komesar za privredu Paolo Đentiloni.
“Zaista se nalazimo na raskrsnici. Ili ćemo imati snažan zajednički odgovor, čemo još uvek nismo ni blizu, ili rizikujemo da se ceo evropski projekat raspadne”, rekao je Đentiloni.
BLOG o korona virusu
On je pozvao na odobravanje fonda na jesen, koji bi služio da se umanje ekonomske posledice pandemije korona virusa i da se smanje nejednakosti između država članica.
Uprkos tome što je Evropska unija rekla da je zajednički odgovor na krizu neophodan, države članice imaju poteškoće da se dogovore oko načina na koji bi ekonomska pomoć bila omogućena.
Evropska komisija upozorila je da pandemija korona virusa ugrožava budućnost evrozone, stvaranjem velikih ekonomskih razlika između njenih 19 članica tokom, kako se očekuje, najveće recesije od Velike depresije.
Nemačka, Austrija, Hrvatska, Slovačka i Poljska su jedine članice Evropske Unije čije će se ekonomije, prema proceni Evropske komisije, vratiti krajem 2021. na isti nivo produktivnosti kao i 2019. godine, prenosi “Gardijan”.
Prema proceni Evropske komisije, Poljska će najbolje proći sa recesijom od 4,5 procenta.
Podsetimo, evropski lideri su već odobrili paket pomoći od 500 milijardi evra u cilju podrške najteže pogođenim članicama i sektorima privrede, ali su učestale kritike da nije učinjeno dovoljno.
Planira se i paket od 1,5 hiljada milijardi evra za podršku oporavku privrede koji će se sastojati od zajmova i bespovratne pomoći, ali su ostale razlike među članicama na koji način rasporediti taj teret.
Španija, Italija i još sedam zemalja (Belgija, Francuska, Luksemburg, Portugalija, Grčka, Slovenija i Republika Irska) zatražile su na početku pandemije izdavanje evroobveznica kako bi se zajednički podneo teret krize.
Međutim, Nemačka, Holandija, Austrija i još nekoliko bogatijih zemalja protive se tom principu uzajamnosti (mutualizaion of debt) i zalažu se za obezbeđivanje povoljnih zajmova.
No, francuski predsednik Emanuel Makron je upozorio u aprilu da bi to dodatno opteretilo ionako prezadužene članice EU na jugu starog kontinenta, naglašavajući važnost bespovratne pomoći.
