Kako je 2020. bila izborna godina i u Srbiji i u Češkoj, ono što ove dve zemlje čini značajno različitim je kontrola trošenja novca tokom izbornih kampanja, u čemu prednjači češka zakonska regulativa, pokazuju podaci uporedne analize transparentnosti finansiranja izbornih kampanja, koju su zajednički sproveli Transparentnost Srbija i Transparency International Češka.

Iako je od oktobarskih regionalnih izbora u Češkoj, na kojima je pobedu odnela vladajuća stranka ANO češkog premijera Andreja Babiša, prošlo skoro dva meseca, građani Češke ne moraju da čekaju da bi saznali kako su i na šta stranke u kampanjama trošile novac, jer oni to mogu da prate sve vreme javno, transparentno, i to od samog početka kampanje.

Ovaj podatak izneo je Ondržej Cakl iz Transparency International Češka, na online konferenciji održanoj 21. decembra. On je objasnio i da u Češkoj postoje četiri zakonska principa kontrolisanja finansiranja političkih partija, koji se primenjuju u okviru monitoringa trošenja novca tokom kampanja.

Sva četiri principa su, prema njegovim rečima, u skladu sa preporukama Evropske unije, a pored toga što svaka partija mora da ima javnosti pristupačan bankovni račun, kako bi svako mogao da prati prihode i rashode od početka kampanje, svi donatori moraju biti javni i prijavljeni i postoji jasno ograničenje koliko novca sme da potroši svaka partija na izborima.

• TS: Skupa kampanja o trošku građana, Vučiću najviše TV prostora

"U Češkoj postoji zakonski limit u donacijama tokom kampanja, i vrlo često privatne kompanije doniraju novac strankama, ali se ograničenje sastoji u tome što ne postoji mogućnost da jedno fizičko lice osnuje više kompanija preko kojih donira jednu stranku. Takođe, što je još važniji princip, postoji limit u trošenju novca. Tipično za izbore u Češkoj je da svaka partija sme da potroši 3.6 miliona evra", rekao je Cakl.

Kako je objasnio, u Češkoj postoji specijalan Biro za nadzor političkog finansiranja kampanja, čiji je jedini posao da se stara o poštovanju pravila političkih kampanja i njihovog finansiranja.

Srbiji ističe rok za izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

Sa druge strane, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) naveo je da ovakvi propisi i ograničenja trošenja novca u Srbiji zakonski uopšte ne postoje. On je objasnio da javnost u Srbiji troškove političkih kampanja može saznati tek mesec i po dana nakon izbora, te da je neophodno da se pronađe način za zakonsku implementaciju evropskih principa ograničenja trošenja novca tokom kampanja.

U tom smislu jako je važan Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, istakao je Nenadić, posebno imajući u vidu da su neophodnost izmena ovog zakona istakli i posmatrači Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), u svom izveštaju praćenja junskih izbora u Srbiji.

Pročitajte i ovo: Istraživanje Fridrih Ebert: Najsporniji izbori u Srbiji u poslednjih 20 godina

"Srbija je makar deklarativno na putu evropskih integracija, i u tom smislu imamo na snazi Akcioni plan za poglavlje 23. U tom planu se upravo ističe i Zakon o finansiranju politčkih aktivnosti. Rok ističe za deset dana, što očigledno neće biti urađeno, a to samo znači da će ceo taj proces opet biti odložen", rekao je on.

Koliko je uvođenje zakonskih ograničenja rashoda izbornih kampanja važno za Srbiju pokazuje podatak da, dok u Češkoj partije ne smeju da potroše više od 3.6 miliona evra u kampanji, u Srbiji u toku junskih izbora, najskuplja kampanja koštala je skoro 2 miliona evra više, odnosno 5,8 miliona evra, rekao je Nenadić.

"U Srbiji uopšte nije popularno da se vidi kako se partije finansiraju. Na poslednjim izborima samo dve od 21 liste su uopšte prijavile da su imale priloge od pravnih lica. Kontrole finansiranja izveštaja o troškovima kampanje nikada do sada nisu bile dovoljno efikasne da nam osvetle sve tokove novca i da razreše sve slučajeve gde su postojale sumnje u nelegalno finansiranje", rekao je Nenadić.

Možda vas interesuje TS: Funkcionerska kampanja zasenila predstavljanje izbornih lista

Koliko je ko novca trošio na izborima?

Poslednji parlamentarni izbori u Češkoj održani su 2017. godine, a prema rečima Ondržeja Cakla, u toku te izborne kampanje partije su potrošile ukupno 23 miliona evra.

Pritom, postoji velika razlika u novcu utrošenom za jedan mandat u češkom parlamentu koji ima ukupno 200 mesta.

"Dok je, recimo, Češka piratska stranka na pomenutim izborima po mandatu potrošila 21 hiljadu evra, sa druge strane najuspešnija partija ANO, češkog premijera, za jedno mesto u parlamentu potrošila je 40 hiljada evra", rekao je Cakl i napomenuo da su ovogodišnji regionalni izbori bili dosta jeftiniji jer se u češkoj javnosti vode kao "manje važni".

Sa druge strane učesnici kampanje za junske parlamentarne izbore u Srbiji, prijavili su troškove od ukupno 10.4 miliona evra, što je za oko 30 odsto manje nego u kampanji iz 2016. godine, pokazala je analiza Transparentnosti Srbije.

Kako je za Radio Slobodna Evropa objasnio Nemanja Nenadić iz TS, vladajuća Sprska napredna stranka (SNS) po mandatu je potrošila u proseku 31 hiljada evra, a drugoplasirana koalicija SPS-JS čak 56 hiljade evra po mandatu u parlamentu Srbije, koji ukupno ima 250 mesta.

Dok su u Češkoj političke stranke najviše novca trošile za konsultantske aktivnosti, u Srbiji se najviše novca tokom kampanje trošilo za promociju na televiziji.

Ne propustite da pročitate Transparentnost: Pandemija dodatno oslabila antikorupcijske mehanizme

Transparentnost ne mora da zavisi od zakona

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. juna učestvovala je 21 izborna lista, i sve su u okviru monitoringa transparentnosti dobile niske ocene između jedan ili dva, osim Pokreta obnove Kraljevine Srbije, koji je ocenjen sa 2,5, jer su imali objavljenu planiranu strukturu troškova, rekao je na konferenciji Zlatko Minić, saradnik u TS.

"Koristili smo iste metode kao i kolege iz Češke, i podatke o trošenju novca u kampanji tražili smo od samih partija, tražili smo podatke na njihovim sajtovima, u medijima i na internetu. Ali to je teško kada ne postoji zakonska obaveza da se objavljuju podaci o izvorima prihoda i o troškovima kampanje dok ona traje", rekao je Minić.

Ondrej Cakl sa druge strane smatra da nije nužno da se transparentnost zasniva isključivo na zakonskim okvirima.

"Partije treba da budu transparentnije nego što to zakon zahteva, jer birači imaju pravo da znaju informacije o trošenju novca partija", rekao je on i napomenuo da su tokom čeških parlamenatrnih izbora iz 2017. četiri od 13 izbornih lista kada je reč o transparentnosti.

Pročitajte više Ovog puta posmatrači na izborima u Srbiji posebno su bitni

Opšti izbori u Srbiji, prvobitno zakazani za 26. april, zbog izbijanja pandemije korona virusa i uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, održani su 21. juna, a na njima je ubedljivu pobedu, sa osvojenih preko 60 odsto glasova odnela vladajuća SNS. Uz nju u parlament, uz manjinske liste, su ušle još samo dve liste SPS-JS Ivice Dačića i SPAS Aleksandra Šapića.

Izbore su bojkotovale stranke okupljene u opozicionom bloku Savez za Srbiju (SzS) u kojem su, između ostalih, Demokratska stranka (DS), Stranka slobode i pravde, desničarski pokret Dveri, te Narodna stranka, čiji lider je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u periodu od 2007. do 2012. godine.

• CRTA: U finišu kampanje funkcioneri Srbije utrostručili aktivnosti

Ovaj deo opozicije smatrao je da u Srbiji nije postojao minimum uslova za održavanje fer i demokratskih izbora, te da se učestvovanjem u ovoj trci daje legitimitet vlasti čiji je stožer Srpska napredna stranka.

Osim posmatračke misije Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), izbore u Srbiji pratili su i domaći posmatrači CRTA i CESID, posmatrači Agencije za borbu protiv korupcije, a po prvi put se za praćenje izbora prijavio i ENEMO (Evropska mreža organizacija za nadgledanje izbora).

Pročitajte i ovo: Izveštaj ODIHR o izborima u Srbiji: Sprečiti pritisak na birače

OEBS-ova ambasadorka Urszula Gacek, koja je bila na čelu specijalne misije za praćenje izbora, izjavila je 22. juna da je pandemija preusmerila tok kampanje na medije, te da su "glavne televizijske i novinske kuće promovisale politiku vladajuće većine, dok neznatan medija koji je pružao alternativnu sliku nije imao veliku pokrivenost i zato nije bilo moguće da se uspostavi protivteža".

U konačnom izveštaju OEBS-a, objavljenom 7. oktobra, ODIHR je pozvala vlasti u Srbiji da spreče zloupotrebe državnih resursa tokom predizborne kampanje i pritisak na birače, i da revidiraju birački spisak i povećaju transparentnost finansiranja predizbornih kampanja.

• REM: Lista koju predvodi Vučić najzastupljenija u medijima

Agencija za borbu protiv korupcije, nezavisno telo čiji odbor bira Skupština Srbije, objavila je u avgustu troškove kampanje ovogodišnjih parlamentarnih izbora.

Međutim, Transparentnost Srbija uočila je pojedine nepravilnosti, pa se tako u izveštajima kao zbirni troškovi kampanje navode znatno manji iznosi nego što su iznosi utrošenih sredstava navedeni u stavci "Prihodi".

Takođe, u zbiru pojedinih kategorija troškova, kao što su troškovi TV oglašavanja (što inače predstavlja i najveći deo troškova) izostavljeni su značajni iznosi, navela je Transparentnost.

Transparentnost Srbija ukazala je Agenciji na nelogičnosti u pojedinim objavljenim izveštajima, nakon čega se ona javno izvinila i navela da je došlo do tehničkih problema u prikazivanju izveštaja. Agencija je objasnila da je problem nastao u aplikaciji, a problemi su naknadno ispravljeni.