Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pozvala je vlasti u Srbiji da spreče zloupotrebe državnih resursa tokom predizborne kampanje i pritisak na birače, i da revidiraju birački spisak i povećaju transparentnost finansiranja predizbornih kampanja.
To se navodi u danas objavljenom, konačnom izveštaju Specijalne misije za procenu izbora koju je ODIHR uspostavio za posmatranje parlamentarnih izbora u Srbiji 21. juna.
Izveštaj donosi ukupno 29 preporuka čiji je cilj „poboljšanje sprovođenja izbora i povećanje transparentnosti i poverenja javnosti u izborni proces“.
Kao ključne preporuke, ODHIR je istakao reviziju pravnog okvira, uspostavljanje mera za sprečavanje zloupotrebe kancelarijskih i državnih resursa i obezbeđivanje efikasnog praćenja poštovanja propisa, uključujući i proporcionalne sankcije, sprečavanje prakse pritiska na birače osiguravajući da se slučajevi navodnog ograničenja detaljno istraže, uvođenje zahteva za izveštavanjem i obelodanjivanjem prihoda i rashoda kampanje pre samih izbora, stavljanje biračkih spiskova na uvid javnosti uz istovremeno obezbeđivanje privatnosti podataka, jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izričito definisanje njegovih odgovornosti tokom perioda kampanje, obezbeđivanje brzog objavljivanja svih skeniranih protokola i rezultata na biračkim mestima, uključujući one koji su ispravljeni kasnije tokom procesa ili koje su utvrđene na ponovljenim izborima.
U izveštaju ODHIR se pojašnjava da zakonske promene, u skladu s međunarodnim obavezama, treba da budu usvajane posle javnih rasprava, a da osnovni aspekti izbora ne treba da budu menjani u godini pre izbora. U izveštaju se podseća i da je Skupština Srbije pred izbore izmenila Zakon o izborima, "uključujući pitanja o kojima nije bilo javne rasprave" što je "suprotno međunarodnim obavezama i dobroj praksi".
Podseća se i da su, među izmenama, smanjivanje cenzusa za izborne liste i formula za bolje predstavljanje lista nacionalnih manjina.
Među osnovnim preporukama ODIHR-a stoji i da bitni propisi treba da budu uključeni prvenstveno u zakone koje usvaja parlament, a tehnička pitanja i detalji treba da budu regulisani podzakonskim aktima, uključujući instrukcije Republičke izborne komisije (RIK).
"Vlasti treba da preduzmu mere da spreči zloupotrebu položaja i državnih resursa. Praćenje usaglašenosti treba da bude efikasno, a sankcije proporcionalne", navodi se u izveštaju.
ODIHR je istakao da vlasti Srbije treba da spreče pritisak na birače, uključujući zaposlene u državnim institucijama i preduzećima i druge koji su povezani s državom. „Slučajevi navodne prinude moraju biti detaljno istraženi, a oni koji su odgovorni za to kažnjeni“, navodi se u izveštaju.
ODIHR je ocenio da regulatorni okvir za finansiranje kampanje i njegova primena ne obezbeđuju transparentnost, integritet, ni odgovornost za finansiranje kampanje.
Da bi se povećala transparentnost, ODIHR preporučuje izmenu zakona kako bi se izveštaj o prihodima i troškovima kampanje objavljivao pre dana izbora, a da zaključci Agencije za borbu protiv korupcije budu obavezni i potom objavljeni.
U izveštaju stoji i da birački spiskovi treba da budu dostupni javnosti Srbije i da zakoni o jedinstvenom biračkom spisu i zaštiti ličnih podataka budu usaglašeni.
"Da bi odgovorile na zabrinutost oko tačnosti biračkih spiskova, vlasti treba da urade reviziju Jedinstvenog biračkog spiska što je pre moguće", naveo je ODIHR.
Preporučuje se i da se rok za podnošenje žalbi i donošenje odluka RIK-a i Upravnog suda produži u cilju efikasnog rešavanja sporova.
"Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) treba da se poveća, a njegove odgovornosti tokom predizbornog perioda treba da budu eksplicitno definisane zakonom i proširene na sve aspekte medijskog izveštavanja o izborima", takođe je među preporukama ODIHR-a Srbiji.
U izveštaju stoji i da se preporučuje da se razmotri regulisanje medijskog izveštavanja o zvaničnicima koji su i kandidati na izborima. "Nezavisnost javnih servisa treba da bude povećana obezbeđivanjem dovoljnog i održivog finansiranja, čime će biti eliminisana zavisnost javnih servisa od državnog budžeta", navodi se u preporukama Srbiji.
U izveštaju piše da nije bilo jasnog razlikovanja uloga predsednika Srbije i lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, i da je "zamagljena linija" između kampanje Srpske napredne stranke (SNS) i medijskog izveštavanja o predsedniku i vladi, uključujući odgovor na krizu izazvanu pandemijom zarazne bolesti COVID-19.
"Većina televizijskih kanala s nacionalnom frekvencijom i većina listova promovisali su vladine politike. Nekoliko medija koji su nudili alternativne poglede, nisu dali efikasnu protivtežu, dovodeći u pitanje raznolikost stavova dostupnih biračima u tradicionalnim medijima", ocenio je ODIHR.
U izveštaju se konstatuje i da je autocenzura podstaknuta pretnjama, napadima i pritiskom na novinare i medije, zajedno s nedostatkom finansijske nezavisnosti.
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna. Još nije poznato ko će biti ministri u novoj Vladi Srbije, niti ko će biti eventualni koalicioni partneri SNS-a u Vladi koju je do sada činila i Socijalistička partija Srbije (SPS) Ivice Dačića.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao je 5. oktobra dosadašnju premijerku Anu Brnabić za mandatarku nove Vlade Srbije.
