Fondacija Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung) ocenila je u sredu da su prethodni izbori u Srbiji najsporniji od demokratskih promena pre dvadeset godina.
U analizi izbornog procesa u Srbiji, koju je ta nemačka fondacija sprovela u saradnji sa nevladinom organizacijom iz Srbije, Centar savremene politike, navodi se i da posredovanje Evropskog parlamenta nije bilo uspešno, budući da je mesecima vođen dijalog pod medijacijom Evropskog parlamenta u kojem se vlast obavezala na unapređenje izbornih uslova, a da su i pored toga, kako se ističe, izbori sadržali rekordne nepravilnosti i kontroverze.
„Na kraju smo dobili izbore sa rekordnim brojem nepravilnosti, kao i izborne rezultate koji sami po sebi postavljaju pitanje o demokratskoj prirodi političkog sistema Srbije“, stoji u istraživanju pod nazivom “Izbori u Srbiji 2020: Urušavanje poverenja u demokratski proces“.
U istraživanju se navodi da gotovo sve pobrojane manjkavosti nisu bile proizvod tehničkih grešaka ili nesavršenosti izbornog procesa, već „očigledan rezultat manjka političke volje za održavanjem fer i poštenih izbora”.
Medijska neravnoteža, pritisci na glasače, funkcionerske kampanje i zloupotreba javnih resursa, samo su neki od problema izborne kampanje i izbornog dana, pokazali su rezultati Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Transparentnosti Srbija, BIRODI-ja i drugih organizacija, na koje se Fondacija poziva u svojoj analizi.
Upravo su se neke od ovih oblasti našle na pomenutim pregovorima vlasti i dela opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta krajem 2019, kada je usvojen set mera koje se vlast obavezala da će ispuniti, ističe Fondacija u analizi.
“Sve ili gotovo sve mere formalno su sprovedene, izuzeti su pritisci na glasače i funkcionerska kampanja, i sve se svelo na izmene relevantnih akata i usvajanje preporuka, a ne i njihovu primenu”, stoji u izveštaju.
U zaključku se dodaje da će „manjak poverenja u izborni proces, manipulacija zvaničnim statistikama u vezi sa pandemijom korona virusa radi sticanja političke dobiti, kao i nereprezentativnost novog saziva parlamenta, čiji sastav ne odgovara realnom odnosu političkih snaga u društvu, uticati na produbljivanje političke krize, s obzirom na to da nezadovoljstvo neće biti kanalisano kroz političke institucije“.
Među preporukama izveštaja nalazi se i poziv da se dijalog pod posredstvom Evropske unije (EU) nastavi, ali tako da uključi sve relevantne aktere i da se odnosi na fundamentalna pitanja od važnosti za održavanje fer i slobodnih izbora, uz strogo praćenje primene.
Stranska slobode i pravde: Fridrih Ebert potvrdio naše sumnje
Opoziciona Stranka slobode i pravde, koju predvodi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, reagovala je na ovo istraživanje i navela da je Fondacija Fridrih Ebert „praktično potvrdila sve ono što su oni govorili pre i posle izbornog procesa.
„Stranka slobode i pravde se zalaže za dijalog svih političkih aktera pod pokroviteljstvom EU, koji treba da dovede do sveobuhvatnog sporazuma, koji određuje uslove za normalan izborni proces po ugledu na Pržinski sporazum u Severnoj Makedoniji. Sporazum treba da obezbedi otvaranje Javnog servisa za drugačije mišljenje i opoziciju, kao i precizan model zaštite birača od pritisaka i ucena kojim su izloženi“ piše u saopštenju SSP.
Na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. juna ubedljivu pobedu odnela je Srpska napredna stranka, a uz nju u parlament, uz manjinske liste, ulaze još samo dve liste SPS-JS Ivice Dačića i SPAS Aleksandra Šapića.
Izbore su bojkotovale stranke okupljene u opozicionom bloku Savez za Srbiju (SzS) u kojem su, između ostalih, Demokratska stranka (DS), Stranka slobode i pravde, desničarski pokret Dveri, te Narodna stranka, čiji lider je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u periodu od 2007. do 2012. godine.
Ovaj deo opozicije smatrao je da u Srbiji nije postojao minimum uslova za održavanje fer i demokratskih izbora, te da se učestvovanjem u ovoj trci daje legitimitet vlasti čiji je stožer Srpska napredna stranka.
Prvobitno zakazani za 26. april, izbori su zbog izbijanja pandemije virusa korona i uvođenja vanrednog stanja u Srbiji otkazani, a potom pomereni za 21. jun. Izbori su se održali u trenutku kada je dnevni broj novoinficiranih korona virusom u Srbiji danima bio u naglom usponu.
Srpska napredna stranka nije komentarisala analizu Fondacije Fridrih Ebert, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio optužbe. On je u gostovanju na RTS 2. jula rekao da održani izbori „nikada nisu bili demokratskiji“ i ocenio da su mediji bili naklonjeni opoziciji.
