Predstavnici pravnog tima Srbije predali su danas Međunarodnom sudu pravde u Hagu kontratužbu protiv Hrvatske za genocid tokom rata od 1991. do 1995. godine, potvrđeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Sagovornici RSE procenjuju da je genocid nemoguće dokazati, a da će postupak obe strane koštati čak nekoliko miliona evra.
Srbija predala kontratužbu protiv Hrvatske
Odluka za podnošenje tužbe, kako je saopšteno, doneta posle konsultacija predsednika Srbije Borisa Tadića sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom
Cvetkovićem.
U dokumentu koji je predat međunarodnom sudu pravde naći će se podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija Bljesak i Oluja.
Sudu će biti predočeni i podaci o žrtvama i to ne samo onim koje su stradale u sukobima do 1995. godine, nego i onima koji su stradali posle ratnih okršaja ili u pokušajima da se vrate iz izbeglištva.
ZAVISI OD PUNO STVARI
Žarko Puhovski, profesor političke filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu u izjavi za RSE procenjuje da se priča o tužbi i kontratužbi u političkom smislu neće pomeriti s trenutne pozicije sve dok se u Hrvatskoj ne razreši izbor predsednika i vlade.
„Obije tužbe otkrvaju strašne stvari, teške zločine, ali ni na jednoj strani se neće moći dokazati genocid, što oni koji tu tužbu podižu veoma dobro znaju i zato se u osnovi radi o političkim, a ne o pravnim događajima“, ocenjuje Puhovski.
Na pitanje da li je ipak moguć politički dogovor između dve zemlje, Puhovski smatra da je „ideja svega očigledno i bila da jedna strana drugu pritisne i natera na politički dogovor“.
„Za sada to ne ide, ovisi od puno stvari. Sada možemo očekivati novog predsjednika, a za nekoliko meseci novu vladu. To bi značilo da narednih meseci nitko neće moći odlučivati. Čovek koji ima ima velike šanse da postane predsednik Hrvatske je ujedno i autor te tužbe (Ivo Josipović, prim.RSE) i verovatno je doživljava kao svoje dete i neće lako pristati da se ukoni. Zato nisam preterano optimističan“, objašnjava Puhovski i ujedno predviđa zastoj u celoj priči od nekoliko meseci do godinu dana.
NEDOKAZIVO?
Profesor međunarodnog prava u Beogradu dr Radosav Stojanović u izjavi za RSE procenjuje da bi pravni postupak podnošenja tužbe uz poštovanje svih pojedinačnih stavki, odgovora, repliKa… moći da se oduži i na naredne dve godine.
Prema rečima Stojanovića ovi sporovi koštaće svaku državu pojedinačno nekoliko miliona evra. Na pitanje RSE da li je moguće da se taj trošak izbegne, a da umesto toga bude političkog dogovora, Stojanović je u tom smislu optimista.
“Lično mislim da postoje uslovi za politički dogovor, koji podrazumeva povlačenje tužbe, najpre Hrvatske, a potom i srpske. Onda bi bilo moguće da se pokrene razrešenje spora drugim sredstvima”, objašnjava sagovornik RSE.
Poput Puhovskog i Stojanović tvrdi da je genocid nemoguće dokazati u oba slučaja.
“Izričito mogu da kažem da ne mogu da dokažu genocid. Genocida nema. Ima ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, ali nema zličina genocida. Mislim da i Ivo Josipović deli to mišljenje koliko god da je i sam učestvovao u sastavljanju te tužbe. Smatram da gencida nema i u odnosu Hrvata prema Srbima i Srba prema Hrvaskoj od 91 do 95.godine”, odlučno tvrdi Stojanović.
POLITIČKI KOMPROMIS (NE)MOGUĆ
Tužba protiv Hrvatske sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata. U tom kontekstu biće pomenuto i masovno stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac.
Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj traži da Srbija bude proglašena krivom za kršenje Konvencije o genocidu, kao i da sud naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Predsednik Srbije Boris Tadić najavljujući podnošenje kontratužbe, rekao je da je "Srbija smatrala i u prethodnim godinama, a smatra i dalje, da je uvek bolje da se svi konflikti iz ratova 90-ih godina rešavaju vansudskim procesima, mirnim putem, međutim, za takav pristup Srbije potrebni su i partneri sa druge strane".
Ovakav pristup Srbije, smatra predsednik Srbije, nikada nije podrazumevao da svi zločini ne treba da budu procesuirani, ali da zločini treba da budu procesuirani u redovnim sudskim procesima.
Predsednik Srbije je rekao da nema nikakve dileme "da ulazimo u jednu novu etapu odnosa, koja će podrazumevati i sudski proces pred Međunarodnim sudom pravde".
"Ali istovremeno želimo da verujemo da je moguće da hrvatske i srpske institucije u budućnosti sednu za sto i pokušaju da kroz jedan uporan i naporan proces uspostave eventualno vansudsko poravnanje i vansudsko rešenje koje zadovoljava i pravdu i princip pravičnosti, ali istovremeno vodi računa o žrtvama koje su apsolutno nesumnjive i koje su teška posledica ratnih zbivanja tokom 90-ih godina", rekao je Boris Tadić.
OBIMNA OPTUŽBA
Prethodno je Vlada Srbije saopštila da se "Republika Srbija odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine".
Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na obimnoj kontratužbi.
Srpska kontratužba je izuzetno obimna, kako navode zvaničnici, i u pet tomova sadrži i detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine, ali i obiman, istorijski, dodatak o periodu od 1941. do 1945. godine.
U hrvatskoj tužbi se tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida", zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske".
Navodi se da su zločini počinjeni posebno u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Prema tvrdnji Hrvatske, u tom periodu ubijeno je oko 10 hiljada osoba, dok je više od sedam hiljada bilo zatvoreno u logorima.
MSP je docnije odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnošno bivša Savezna Republika Jugoslavija, nije bila članica UN, a potom odredio rok do 22. marta 2010. godine da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.
ODGOVOR ZAGREBA
Već prvog januara, Hrvatska je odgovorila na odluku Beograda, a premijerka Jadranka Kosor izjavila je da je njena zemlja spremna za kontratužbu.
U pauzama najava i razmišljanja da li će Srbija podneti tužbu protiv Hrvatske ili izabrati opciju vansudskog rešavanja problema,odnosi dve države dodatno su se zaoštravali i na drugim frontovima. Odlazeći predsednik Stjepan Mesić prihvatio je odluku Prištine da u narednim danima zvanično bude proglašen počasnim građaninom Prištine.
Više o reakcijama iz Hrvatske na tužbu Srbije pročitajte OVDE.
Više o odnosima Srbije sa susedima pročitajte OVDE.