Srbija nije imala drugog izbora nego da na hrvatsku tužbu pred Međunarodnim sudom pravde odgovori istom merom. Takođe srpska tužba protiv Hrvatske ukazaće na kontekst događaja koji su doveli do rata u devedestim, a što podrazumeva i podsećanje na zločine iz vremena Nezavisne države Hrvatske. To nam je rekao šef diplomatije Vuk Jeremić, podvlačeći da je potez Srbije čista simetrija:
“Kada gledate kako je koncipirana hrvatska tužba za događaje iz devedestih ona naravno u svom delu ima objašnjenje konteksta, kako je u istorijskom smislu došlo do razvoja događaja koji su ’91. godine doveli do rata. I u tom smislu materijal Srbije će biti simetričan.”
Takvu strategiju tima koji će zastupati interese Srbije pred Sudom pravde pozdravili su u dokumentacionom centru “Veritas”, iz kog je i Savo Štrbac koji kaže da se istine o ratovima devedesetih ne mogu utvrditi bez “razgrtanja” onoga što se događalo od ’41. do ’45. godine. Samo tako je moguće dati odgovor na pitanje, navodi Štrbac, zbog čega su se Srbi ’91. godine podigli na ustanak:
“A odgovor je upravo u činjenici da je HDZ kao vodeća stranka na čelu sa Tuđmanom vratila u opticaj sva ustaška znamenja iz Drugog svetskog rata pod kojima su Srbi doživeli najveću tragediju.”
Dok je prisustvovao uručivanju stipendija Eurobanke od 1.000 evra najboljim studentima, Jeremić je podvukao da su stipendisti oni koji donose budućnost Srbiji. Po aktuelnim potezima Beograda i Zagreba ta budućnost gradiće se onda kada, makar i sa velikim zakašnjenjem, budu spoznate istine o prošlosti. Jeremić u tom smislu neprekidno podvlači, što je učinio i ovog puta u izjavi za naš program, da je potez Srbije pred Sudom u Hagu iznuđen:
“Mi odgovaramo na korak koji je napravila Hrvatska i koji nije bila spremna da povuče na moje lično veliko žaljenje. Nije bilo drugog izbora osim da se krene tim putem.”
Upravo zbog toga što tužba i protivtužba vraćaju rasprave o traumama koje nisu dobile svoj istorijski, naučni odgovor, spoljno-politički analitičar dnevnika “Politika” Boško Jakšić kaže kako se zbiva:
“Nesrećan razvoj događaja koji ne doprinosi i odlaže za budućnost jednu normalizaciju odnosa. A ona je neophodna pogotovu u ovim teškim finansijskim vremenima kada bi i politika i ekonomija trebalo da pomognu i Hrvatskoj i Srbiji.”
Za Vuka Jeremića, kada već nije bilo moguće postići dogovor sa Zagrebom:
“Možda je tako i bolje. Možda će političari, možda će biznismeni, možda će kulturni, naučni i svi drugi radnici biti u daleko boljoj situaciji da srađuju kada je to teško istorijsko i političko pitanje prebačeno na pravni teren.”
A istina koja bi na Sudu bila utvrđena mogla bi samo popraviti stanje u odnosima dve države uveren je Savo Štrbac. On je nedavno izjavio kako je tragično da više od šest decnija posle zločina ne postoji ni saglasnost o broju žrtava, pa se po hrvatskim izvorima govori o 72.000 ljudi ubijenih od ustaške ruke, dok se na srpskoj strani pominje i cifra od 700 000.
“Život treba da se nastavi. Ali pravosuđe, a posebno Međunarodni sud pravde kao najviša pravosudna ustanova Ujedinjenih nacija, neka da svoju ocenu. Ja mislim da to u konačnici može samo poboljšati odnose između i Srbije i Hrvatske, ali posebno između hrvatskog i srpskog naroda koji živi na području Hrvatske. A posebno zato što je još dve trećine srpskog naroda iz Hrvatske u izbeglištvu.”
Ipak, teško je poverovati da će se vladajuće strukture držati podalje od procesa koji bi mogao ponuditi neprijatne odgovore za obe strane, a time im nametnuti obaveze, pa i finansijske. Stoga ne bi trebalo zanemariti ni sumnje u mogućnost da se i ovog puta istoriji politički zloupotrebljava, ocenio je Boško Jakšić:
“Suviše često se poteže za istorijom kao argumentom saveremene politike. Bez obzira što se svaki put, kao i ovog puta, pokaže da je to loše i da od toga niko nema koristi.”
