Dokumenti o eventualnim zločinima srpskih snaga tokom ratova devedesetih strogo su čuvana državna tajna, a svaki zahtev za uvidom u iste ugrožava nacionalnu bezbednost. Tako bi se mogla čitati rekacija Republičkog javnog tužilaštva na zahtev koji je Ministarstvu odbrane uputio poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Od vojske je, naime, tražio da Fondu za humanitarno pravo dostavi kopije dokumenata vezanih za angažovanje dvojice oficira Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.
Umesto odgovora, Upravnom sudu upućena je tužba "radi poništenja" Šabićevog rešenja, uz obrazloženje da "interesi Republike Srbije pretežu nad interesima za dobijanje informacija".
U Fondu za humanitarno pravo navode da je ovo primer kako Republičko tužilaštvo štiti pojedince i državne institucije od odgovornosti za zločine iz prošlosti. Podsećajući da je ova institucija reagovala na inicijativu Ministarstva odbrane koje tražene informacije nije dostavilo pozivajući se na tajnu, Milica Kostić iz Fonda podvlači da su tužbe napad na nezavisnu instituciju Poverenika.
Milica Kostić
"Ne može biti govora o tome da poverenik narušava državni interes. On je ovlašćen da procenjuje te stvari. I zakon o tajnosti podataka ovlašćuje poverenika da može da ukloni oznaku tajnosti sa određenog dokumenta. Državni organ ne može da zabrani uvid samim tim što će reći da je nešto proglašeno tajnom, već mora da dokaže, da objasni na koji način bi uvid u taj dokument prouzrokovao štetu. Republičko tužilaštvo i Ministarstvo odbrane smatraju da to nije uslov. U odgovoru vrlo bahato kažu da je to što se traži tajna - mi ne moramo da objašnjavamo, to se podrazumeva", navodi Milica Kostić.
Reč je dokumentima, odnosno informacijama koje je Fond za humanitarno pravo još 2014. godine tražio od Ministarstva odbrane i nikada ih nije dobio. U istraživanju ratnih zločina tokom rata na Kosovu, pokušali su da dođu do informacija o angažovanju dvojice oficira Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Mladena Ćirkovića i Gorana Jevtovića, i to - kada su imenovani na pozicije, do kada su se nalazili na tim pozicijama, koji su čin imali, kao i da li su i danas aktivni pripadnici Vojske.
"Jeftović je bio referent na isturenom komandnom mestu Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije u Đakovici, i to u vreme kada su u Đakovici počinjeni masovni zločini u okviru operacije ‘Reka’, a o čemu je Fond za humanitarno pravo objavio dosije. Mladen Ćirković je bio komandant 15. oklopne brigade Vojske Jugoslavije i njegova uloga se istraživala u okviru Fondovog rada na ’Dosijeu Rudnica’, ali i u vezi sa nekim drugim zločinima. Goran Jeftović je svedočio pred Haškim tribunalom, gde je izneo gomilu podataka koji se tiču njegovog angažovanja, što tokom rata na Kosovu, što tokom operacije ‘Reka’ tako da i u tom kontekstu Fondov zahtev ne može biti napad na državne interese i tajne", kaže Milica Kostić.
U odgovoru, odnosno tužbi, Republičko javno tužilaštvo navodi da tražene informacije nisu od javnog značaja "jer se radi o profesionalnim vojnim licima koja su u traženom periodu po ratnoj formaciji izvršavali svoje Ustavom i zakonom određene zadatke, a čijim bi odavanjem nastala šteta po interes Republike Srbije i Vojske Srbije (…), ugrozila bi se odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost".
"Nije mi jasno na koji način informacija o tome ko je pre 17 godina bio imenovan na neki položaj na Kosovu ugrožava bezbednost zemlje. Još uvek postoji jako mnogo toga što se dešavalo ‘98. i ‘99. na Kosovu što država želi da sakrije. Haški tribunal je istražio samo jedan deo zločina koji su tamo izvršeni", kaže novinar Dejan Anastasijević.
Dejan Anastasijević
Ovo nije prvo obraćanje Fonda za humanitarno pravo povereniku za informacije od javnog značaja.
"Poverenik je uputio Vladi na izvršenje novčane kazne za slučaj gde smo tražili identične informacije za dvoje pripadnika ondašnje Vojske Jugoslavije i današnje Vojske Srbije, koji su optuženi za ratne zločine u predmetu ‘Trnje’. Poslali smo zahtev za informacijom o tome - da li su oni, iako su optuženi za ratne zločine, i danas aktivni pripadnici Vojske Srbije. Ministarstvo odbrane skoro tri godine odbija da dostavi informacije", navodi Milica Kostić.
U prethodnih nekoliko godina, poverenik je doneo niz rešenja protiv Ministarstva odbrane, pa u Fondu očekuju još sličnih tužbi.
"Problem sa takvim temama je što se one stalno vraćaju. Ratni zločini ne zastarevaju i koliko god su se svojevremeno i oko zločina i u Hrvatskoj i u Bosni, vlasti u Srbiji trudile da se to zataška, pa su u Bosni i premeštali masovne grobnice, na kraju istina uvek izađe na videlo", kaže Dejan Anastasijević.
Navodeći da podaci o eventualnim krivičnim delima ne smeju biti poverljivi, sam poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da će odložiti svoj komentar do odluke Upravnog suda po podnetoj tužbi.
"U svakom slučaju, mislim da će u kontekstu pregovora o tek otvorenom Poglavlju 23 i generalno, mnogi i u zemlji i u inostranstvu, podnošenje ovakve tužbe primiti sa ozbiljnim nerazumevanjem", rekao je Šabić za ‘Danas’.
Evropski parlament je u rezolucijama o napretku Srbije za 2014. i 2015. godinu ukazao na potrebu za otvaranjem arhiva, kako bi se utvrdila istina o događajima iz prošlosti. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je u svom Izveštaju o poseti Srbiji iz prošle godine naglasio značaj otvaranja vojnih i policijskih arhiva u cilju potrage za nestalim osobama.