Srbija ne prekida fakultetsku saradnju sa Rusijom nakon apela iz Ukrajine

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije nije davalo preporuke o prekidanju saradnje sa visokoškolskim ustanovama iz drugih država, navode u tom ministarstvu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Pitanje saradnje srpskih obrazovnih insitucija sa onima u inostranstvu, pre svega sa Rusijom došla je u fokus nakon smene dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislava Ristivojevića.

Nedavna poseta grupe studenata te visokoškolske ustanove Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu bila je uvod u njegovo razrešenje sa funkcije, koje se potom pretvorilo u političko pitanje.

"Radi se o sankcionisanju Rusije, uprkos tome što joj Srbija nije uvela sankcije. Neko tamo pokušava da bude veći katolik od pape, tako što suprotno državnoj politici hoće da spreči studentsku razmenu i saradnju", rekao je za RSE Miloš Jovanović, predsednik desno orijentisane političke Nove demokratske stranke Srbije (NDSS), čiji funkcioner je smenjeni dekan Ristivojević.

Miloš Jovanović, lider Nove demokratske stranke Srbije (DSS), partije u kojoj je i Branislav Ristivojević, razrešeni dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Srbija do danas nije donela odluku da se pridruži sankcijama međunarodne zajednice Rusiji zbog invazije na Ukrajinu niti, po izjavama najviših zvaničnika, to ima u planu.

Uz navode da nije bilo preporuka da se obustavi saradnja sa Rusijom, u Ministarstvu prosvete naglašavaju da uvažavaju autonomiju univerziteta, koju garantuje Ustav Srbije.

"Visokoškolske ustanove su autonomne u donošenju odluka o uspostavljanju i ostvarivanju međuuniverzitetske i međunarodne saradnje", dodaju u Ministarstvu.

Smenjeni profesor Ristivojević, inače i funkcioner Novog DSS-a, za RSE nije želeo da govori o smeni.

Za list Danas rekao je da ga je Savet Pravnog fakulteta razrešio jer je zainteresovane studente poslao da se raspitaju za stipendije Ruske Federacije.

"Zameraju mi što sam to odobrio u osetljivom političkom trenutku, ali ne znam kakve to veze ima sa stipendijama", kazao je Ristivojević.

Više razloga za smenu dekana

Sa druge strane, novosadski Pravni fakultet, između ostalog, saopštio je da je Ristivojević bez odluke nadležnog Naučno-nastavnog veća samostalno organizovao odlazak studenata u rusku ambasadu, suprotno fakultetskom Statutu, te da nije podneo izveštaj o bilo kom vidu saradnje.

"Netačni su i politizovani navodi koji se tiču navodnog uvođenja sankcija Rusiji. Kao i uvek, otvoreni smo za naučnu i stručnu saradnju sa svima, pa i naravno i sa institucijama iz Ruske Federacije", naveo je Pravni fakultet.

Kao neke od razloga za razrešenje Ristivojevića 7. jula ta visokoškolska ustanova navela je i samovoljno postupanje van nadležnosti dekana i njegove narušene odnose sa tri od četiri prodekana čime je, dodala je, doveden u pitanje nesmetan rad Fakulteta.

Ambasada Rusije u Srbiji saopštila je, kako je preneo Tanjug, da su iznenađeni smenom Ristivojevića i da redovni kontakti ruskih diplomata sa predstavnicima srpskih obrazovnih institucija svih nivoa nemaju skrivenu agendu.

"Saradnja akademskih zajednica Srbije i Rusije u potpunosti je u interesu obe zemlje i njena politizacija je neprihvatljiva", navela je između ostalog Ambasada Rusije.

Pravni fakultet u Novom Sadu, kako stoji na njegovom sajtu, ima saradnju sa visokoškolskim ustanovama iz Rusije, Ukrajine, kao i sa velikim brojem fakulteta iz drugih država, od Kine do Sjedinjenih Američkih Država.

'Pritisci' iz inostranstva

Nakon smene profesora Ristivojevića, Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu za međunarodnu saradnju, javno je rekao da je od početka rusko-ukrajinskog rata lično primio više pisama u kojima se traži da Srbija obustavi obrazovnu saradnju sa ruskim univerzitetima.

"Bilo je pritisaka iz Ukrajine, od Univerziteta Ivan Franko stigao je zahtev da se ukine Ruski centar na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od nekolicine kolega iz Zapadne Evrope stigle su mi sugestije, pa i otvoreni zahtevi, da suspendujemo saradnju sa ruskim univerzitetima", izjavio je Ristić za RSE.

Zgrada Univerziteta Ivan Franko u Lvivu, Ukrajina. U tom univerzitetu potvrđeno je 12. jula za RSE da su u martu u pismu tražili od Beogradskog univerziteta gašenje Ruskog centra na jednom od fakulteta u Beogradu.

Ristić je rekao da Univerzitet neće prekidati međunarodnu saradnju.

"Naš stav je bio da postupamo po potpisanim protokolima i memorandumima o razumevanju. Nećemo mešati ono što je domen univerzitetskih aktivnosti sa nekim drugim dešavanjima".

Šta stoji u pismu ukrajinskog univerziteta?

Ukrajinski Univerzitet "Ivan Franko" potvrdio je za RSE da je 10. marta 2022. poslao pismo Beogradskom univerzitetu koje potpisuje rektor Volodimir Melnik.

"Znamo da na Vašem univerzitetu postoji Ruski centar i uvereni smo da je važno da se zaustavi aktivnost takvih centara jer su oni vrlo često u službi ruske propagande", navodi se između ostalog u tom pismu.

Dodaje se da, ukoliko Ruski centar u Srbiji nastavi sa radom, saradnja Univerziteta Ivan Franko i Univerziteta u Beogradu nije moguća.

Po podacima Univerziteta u Beogradu, aktuelna su 23 ugovora potpisana sa univerzitetima iz Ruske Federacije.

• Rat u Ukrajini

'Delikatan trenutak' za posetu ruskoj ambasadi

Sociolog Ratko Božović kaže za RSE da je Ristivojevićeva inicijativa učinjena u delikatnom trenutku, u kom se proruska atmosfera koju prave pojedini političari prelila na obrazovanje.

"Ovde će dekan biti primer da se kazni jedan, a da se pritom oni mnogo bitniji iz redova politike na neki način zabašure", zaključuje Božović.

Za Zorana Stojiljkovića, profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smena Ristivojevića je sporna.

"U ovom slučaju trebalo bi videti koliko je to stvar uobičajene prakse ili izlazi iz protokola. Posete stranih ambasadora fakultetima i njihova predavanja su legitimna praksa na univerzitetu", dodao je Stojiljković.

On podseća da je značajan broj profesora na fakultetima u Srbiji politički aktivan, kao i da članovi saveta fakulteta neretko dolaze iz politike.

"U savetima nažalost imamo veći broj predstavnika takozvane šire zajednice, koje biraju političke institucije, nego predstavnika samih kolektiva i studenata", zaključio je Stojiljković.

Ko je Branislav Ristivojević?

Profesor Branislav Ristivojević, čije delovanje je izazvalo lančane političke reakcije, na izborima u aprilu bio je na listi koalicije NADA koju je činila i Demokratska stranka Srbije, iz koje je kasnije proistekao Novi DSS, nacionalno-konzervativna partija koja se protivi uvođenju sankcija Rusiji i zalaže se za jačanje saradnju Moskvom.

Ristivojević je danas poslanik u Skupštini Vojvodine.

On je u svojim javnim nastupima iznosio kvalifikacije na račun žena i pripadnika LGBT zajednice, zbog čega se našao na sudu po tužbi poverenice za rodnu ravnopravnost Brankice Stanković.

U autorskom tekstu je porast nasilja dovodio u vezu sa organizovanjem Parade ponosa u Srbiji i iznosio uvrede na račun pripadnika LGBT zajednice.

Govoreći o porodičnom nasilju naveo je da je zabluda da su za nasilje krivi "nasilnici" i deo odgovornosti prebacio na žene.

I dok ga je Višu sud osudio za govor mržnje i diskriminaciju, što je u Srbiji krivično delo, a Apelacioni sud zauzeo drugačiji stav, slučaj je završio na Vrhovnom kasacionom sudu koji je u avgustu 2020. oslobodio Ristivojevića optužbi.

Za vreme mandata Branislava Ristivojevića Pravni fakultet na čijem je čelu našao se pred nekoliko sudskih procesa i zbog optužbe da ta institucija diskriminiše buduće studente mađarske nacionalnosti.

Naime, ta visoko obrazovna institucija je u nekoliko navrata odbila, ili je odredila dodatne uslove, za polaganje prijemnog ispita na maternjem jeziku, koji je prema pravnim aktima osnivača, odnosno Autonomne pokrajine Vojvodine, zapravo obaveza fakulteta.

Proces protiv Pravnog fakulteta pokrenut je još 2015. godine na inicijativu Saveza mađarskih učenika Vojvodine ali ni posle sedam godina, situacija nije jasna, jer su različiti nivoi sudstva, na različite načine interpretirali mere Pravnog fakulteta, pa samim tim, prijemnog ispita na maternjim jezicima manjina nema na tom fakultetu.