U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome dokle će se Srbija zaklinjati i u evropski put i u prijateljstvo sa Rusijom. Sagovornici su bili Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, i Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Bilo je reči o tome kakve je poruke doneo nemački premijer Olaf Scholz prilikom nedavne posete Beogradu, šta je predsednika Srbije Aleksandra Vučića ohrabrilo da otvoreno odbije Scholzov zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, da li Vučić računa da se Zapad ni u kom slučaju ne može odreći Srbije zato je Srbija ključni faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu, koliko na geostratešku poziciju Srbije utiče činjenica što je okružena članicama NATO pakta, zašto je Srbija potrebna Rusiji i da li je njen značaj porastao u očima Moskve zbog rata u Ukrajini.
Razgovaralo se i o tome da li Vučić odlaže odluku nadajući se da će se rat završiti, pa neće morati da uvodi sankcije Rusiji, u kom slučaju bi Rusija oprostila Srbiji uvođenje sankcija, koliko dugo je Zapad spreman da toleriše dvostruku igru Aleksandra Vučića, da li bi došlo do povlačenja nemačkih investicija iz Srbije ukoliko bi Beograd definitivno odbio da uvede sankcije Rusiji i kako bi to pogodilo privredu, kao i o tome da li će se Vučić, kada bude morao da donese konačnu odluku, rukovoditi pre svega time koja mu opcija obezbeđuje duži ostanak na vlasti - ruska ili zapadna.
Omer Karabeg: Da li je pozicija Srbije jasnija nakon nedavne posete nemačkog premijera Olafa Scholza Beogradu? Scholzovom dolasku prethodilo je otkazivanje posete Srbiji ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova zato što susedne zemlje, članice NATO pakta, nisu dozvolile prelet Lavrovljevog aviona preko svoje teritorije.
Jelica Minić: Pozicija Srbije je svakako jasnija u smislu da je sve izolovanija u okruženju, a to okruženje su članice NATO alijanse i Evropske unije. One kompletno okružuju naš region, a Srbiju dodatno i Crna Gora, Severna Makedonija i indirektno Albanija koje su članice NATO pakta. Ta pozicija je odavno bila jasna, ali sada je mnogo očiglednija.
Đorđe Pavićević: Pozicija Srbija je i dalje nejasna, posebno nakon nedavnih najava predsednika države o veoma dubokoj krizi koju ćemo imati tokom zime i u energetskom i svakom drugom smislu.
Geopolitički adut
Omer Karabeg: Vučić je bio vrlo direktan u odbijanju Scholzovog zahteva da uvede sankcije Rusiji. Mediji, i to ne samo režimski, pisali su da je on odbrusio nemačkom premijeru. Ranije nije bilo toliko otvoren i oštar u odbijanju uvođenja sankcija. Šta ga je ohrabrilo da tako postupi?
Jelica Minić: Vučić je pod velikim teretom očekivanja njegovog biračkog tela. Tome treba dodati i dešavanja unutar njegove partije - Srpske napredne stranke, zatim osećaj ugroženosti i na kraju i njegovu impulsivnost. Sve je to delovalo da njegov odgovor gospodinu Scholzu - bar prema onome što smo mogli da vidimo na konferenciji za štampu - bude oštar. Ali i nastup gospodina Scholza je takođe bio oštar. Tako da je sve to zajedno verovatno uticalo da Vučić tako nastupi pre svega pred domaćom publikom.
Đorđe Pavićević: Ne bih previše ozbiljno uzimao njegove izjave i nastupe na konferencijama za štampu. Pretpostavljam da nije postignut neki konkretan dogovor sa nemačkim premijerom koji bi mu omogućio da se nečim pohvali pred domaćom publikom i pred svojima biračima. Inače, Vučić voli da se javno predstavlja kao neko ko se suprotstavlja velikim igračima i brani interese Srbije.
Omer Karabeg: Da li je glavni Vučićev adut geostrateški? Zapad smatra Srbiju ključnom zemljom Zapadnog Balkana od koje zavisi stabilnost regiona jer Vučić kontroliše Srbe u okolnim državama - Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Kosovu. Zbog toga Zapad ne želi da izgubi Srbiju, pa toleriše Vučićevu dvostruku igru.
Jelica Minić: To može da ide do određene granice. Posle toga sledi destabilizacija Srbije i rušenje Vučića. Setimo se samo kako je prošao kosovski premijer Albin Kurti kada je odbio da ukine stopostotne takse za srpske proizvode u trenutku kada se pripremao Vašingtonski sporazum. Tada je on jednostavno sklonjen s vlasti. Naravno ne i sa političke scene, brzo se vratio, opet kao premijer. Radikalne mere bi se mogle preduzeti i protiv Srbija ukoliko ona bude faktor destabilizacije Evropske unije i ukupne evropske zajednice u kontekstu rata u Ukrajini.
Đorđe Pavićević: Srbija više nije toliko važna koliko neki, uključujući i Vučića, kalkulišu. Njen geopolitički značaj je dosta umanjen okruženjem u kome dominiraju članice NATO pakta. Problem bi nastao ukoliko bi Srbija postala ostrvo na kome bi kineske investicije i ruske službe mogle da nesmetano funkcionišu.
Saveti gospođe Zaharove
Omer Karabeg: Zašto je Srbija potrebna Rusiji? Koliko je njen značaj porastao u očima Moskve nakon izbijanja ukrajinskog rata?
Jelica Minić: Sadašnje srpske vlasti nisu visoko cenjene u Rusiji. Mi smo Rusiji korisni jedino kao potencijalno krizno žarišta u srcu Evrope, kako su sad počeli da govore u Evropskoj uniji. Svojevremeno smo bili dvorište, pa unutrašnje dvorište, pa meki trbuh, a sada smo srce Evrope. To je, pre svega, interes Rusije. Oni nemaju neke ozbiljne ekonomske interese ni u Srbiji, ni na celom Zapadnom Balkanu, ali ulaze u region na razne načina. Možemo samo da budemo srećni što se direktno ne graničimo sa Rusijom, inače bi oni mnogo šta učinili za “naše dobro”. Skoro svakodnevno imamo prilike da na Sputniku slušamo gospođu Zaharovu koja deli savete šta bi Srbija trebalo da radi u spoljnoj politici.
Đorđe Pavićević: Značaj Srbije u očima Moskve svakako je porastao zbog toga što su se sve druge evropske zemlje distancirale od Rusije. Važno je pokazati da imate nekakve saveznike mimo Azije, Južne Amerike i Afrike koji prihvataju va argumentaciju za agresiju na Ukrajinu. Inače, ekonomski interesi Rusije u Srbiji nisu veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji, čak su možda i manji. Srbija za Rusiju ima politički značaj jer je to teritorija sa koje mogu da utiču na prilike u regionu.
Omer Karabeg: Da li Vučić u stvari kupuje vreme čekajući da se završi rat, pa da Zapad ublaži sankcije? Da li je to glavni razlog što ni nakon dva i po meseca od izbora nije formirana nova vlada, a po svemu sudeći neće biti formirana ni do oktobra.
Jelica Minić: Sigurno da postoji taj faktor iščekivanja da se rat završi u nekom doglednom periodu što ne mora da se desi. Mnogi analitičari smatraju da bi ovaj rat mogao da potraje. U svakom slučaju odlaganje neće moći da bude beskonačno. Peščani sat curi i odbrojava vreme.
U međuvremenu se stalno daju izjave da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji što može biti ozbiljna zamka. Jer ako se takvo uverenje proizvede u javnosti, onda će biti mnogo teže napraviti zaokret nego kada bi se javnost postepeno pripremala za ono što je neizbežno, a to je da se Srbija priključi svim ostalim evropskim zemljama u politici prema Rusiji. Što ne znači da ne treba ostaviti neka otvorena vrata prema Moskvi. Jer rat će se završiti, Evropska unija će morati da nađe rešenje za suživot sa Rusijom kao što ga je svojevremeno našla za suživot sa Nemačkom posle Drugog svetskog rata. To je nešto što nas očekuje. Međutim, što se tiče sankcija - sat otkucava.
Đorđe Pavićević: Svakako da Vučić kupuje vreme. Ni izbori, koji su održani pre dva i po meseca, još nisu završeni a kamoli da su formirani Narodna skupština i Vlada koja bi trebalo da donese odluku o sankcijama. Ja bih rekao da Vučić, ne samo očekuje da se završi rat, nego se i nada da bi Srbija zbog svojih veza sa Rusijom mogla biti iskorišćena u nekim potencijalnim pregovorima o Ukrajini.
Vučić u ovom trenutku izbegava da se opredeli između tri vatre, a to su Rusija, domaće biračko telo i Zapad. To se može videti i po retorici. U poslednje vreme predstavnici vlasti više ne govore o sankcijama već o restriktivnim merama. A to je termin koji nema konotaciju koju ima reč sankcija u Srbiji.
Prorusko raspoloženje
Omer Karabeg: Gospodin Pavićević je pomenuo treći faktor - biračko telo. U Srbiji je jako prorusko raspoloženje. Da li to sprečava Vučića da uvede sankcije Rusiji jer bi mu takav potez mogao da ugrozi vlast?
Jelica Minić: Takva odluka bi mogla da mu ugrozi vlast ukoliko ne bude pripremljena. Čak i jedan deo građana koji su za Evropsku uniju pokoleban je proruskom propagandom koja je od početka devedesetih trajala deset godina, a traje i otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast. To ostavlja traga na biračkom telu. Da li će sankcije biti prihvaćene zavisi od toga kako će se to izvesti - da li će se to izvesti fazno, korak po korak. Čini mi se da bi u tom slučaju bilo mnogo manje otpora.
Đorđe Pavićević: Ne bih precenjivao značaj većinskog proruskog raspoloženja zato što se podaci o tome menjaju u zavisnosti od istraživanja i trenutne političke situacije u zemlji i svetu. Ali uvođenje sankcija bi u svakom slučaju imalo političke posledice po Vučića. On više ne bi mogao da zauzima središnju poziciju između levih, prozapadnih i desnih, proruskih partija. I ne bi više mogao da uzima birače i od jednih i od drugih. Uvođenje sankcija ne bi mu možda ugrozilo vlast, ali bi je svakako oslabilo i prinudilo ga da deli vlast sa drugima što on ne voli.
Omer Karabeg: Govori se da će glavni pokazatelj kako će se Srbija ponašati prema Rusiji biti sastav nove vlade. Pojedini analitičari misle da ako značajnu funkciju dobije Ivica Dačić, za koga se smatra da je ruski čovek, od sankcije nema ništa.
Jelica Minić: Sastav nove vlade će sigurno biti veoma važna poruka i Evropljanima, i Amerikancima, i Rusima. Otuda toliko odugovlačenje sa formiranjem vlade. Treba imati u vidu da i u samoj Srpskoj naprednoj stranci postoje podele na proevropski i proruski deo i da se toplo preporučuju delovi opozicije koji su više proruski orijentisani nego vladajuća stranka. Došlo je do talasanja na političkoj sceni Srbije mada ono nije previše vidljivo.
Đorđe Pavićević: Ne bih odbijanje da se uvedu sankcije Rusiji vezivao za Ivicu Dačića. To bi važilo da je on neki principijelan političar, ali on je do sada imao velikih obrta u svojoj karijeri. On će biti za uvođenje sankcija ako bi mu to koristilo. Ali svakako će sastav vlade biti znak u kom pravcu će Srbija ići. Za neke svakako ne bi trebalo da bude mesta u novoj vladi. Recimo, za Vulina i još neke političare koji direktno podržavaju Rusiju u njenom sadašnjem pohodu.
Crvene linije
Omer Karabeg: Koja je crvena linija Rusije? Da li bi Moskva oprostila Vučiću uvođenje sankcija kao što mu je oprostila glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za osudu ruske agresije na Ukrajinu?
Jelica Minić: Ako bi se sankcije uvele en bloc, onako kako ih je Evropska unija sukcesivno uvodila u šest paketa, reakcija Rusije bi mogla da bude vrlo oštra. Rusija ima poluge kako da utiče na situaciju i u Srbiji i u regionu. Ona bi mogla izazvati ozbiljnu destabilizaciju Srbije, mogla bi raditi na rušenju sadašnje vlasti i dovođenju na vlast političara iz opozicije koji su izrazito proruski orijentisani.
U Srbiji je vrlo solidna ponuda onih koji bi želeli da zamene Vučića i zadovolje ruske aspiracije. Međutim, ukoliko bi uvođenje sankcija bilo fazno, možda bi Rusija bila spremna da pokaže izvesno razumevanje prema Srbiji uz istovremeno veoma agresivno informaciono i komunikaciono nastupanje na srpskoj sceni što se već uveliko odigrava.
Đorđe Pavićević: Mali je manevarski prostor Rusije. Ostala je bez mnogo saveznika i ne verujem da bi se u slučaju uvođenja sankcija dešavalo nešto značajanije osim oštre retorike. Došlo bi do osuda i pretnji što smo uostalom videli i u slučaju Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore.
Ja mislim da bi nešto drugo mnogo više moglo da ugrozi odnose Rusije i Srbije, a to je zatvaranje takozvanog ruskog humanitarnog centra u Nišu koji ima i druge dimenzije. To bi dovelo do mnogo ozbiljnijeg prekida saradnje sa Rusijom. A ne znamo ni kakva bi u tom slučaju bila sudbina Naftne industrije Srbije. Te dve stvari bi mnogo više mogle da ugroze odnose Rusije i Srbije nego same sankcije.
Omer Karabeg: Koja je crvena linija Zapada? Dokle može trpeti Vučićevu dvostruku igru?
Jelica Minić: Rezolucija Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, koja formalno treba da bude usvojena na plenarnoj sednici u julu i u kojoj se traži hitno uvođenje sankcija Rusiji, vrlo je jasna poruka. I iz SAD stižu najave mogućih mera prema Srbiji, ako ne uvede sankcije Rusiji, tako da se prostor sve više sužava i sve je manje razumevanja za odlaganje odluke. Srbija bi mogla da teško bude pogođena ukoliko evropski investitori počnu da se povlače.
Vidimo šta se dešava sa Fiatom u Kragujevcu i šta desilo sa Geoksom u Vranju kad hiljade ljudi gubi posao, kad se dovodi u pitanje gola egzistencija. Evropska unija ima čime da pritisne Srbiju. Ako se sve odvija na nivou politike, ljubavi i emocija, lako se je gađati frazama i ratobornošću. Međutim, kada se sve svede na egzistencijalni nivo, onda je to druga priča. Osim toga, takve mere Evropske unije dovele bi Srbiju, koja se danas predstavlja kao najsnažnija zemlja regiona, u tešku ekonomsku situaciju.
Đorđe Pavićević: Ne verujem da će biti oštrih mera prema Srbiji, biće to postupno davljenje. Srbija već plaća određenu cenu neuvođenja sankcija. Neće biti otvoren nijedan klaster, jača pritisak u vezi sa Kosovom, a visoki zvaničnici Evropske unije izgovaraju rečenice koje do sada nisu izgovarali. Srbija neće biti u dobroj poziciji ukoliko bude odugovlačila sa uvođenjem sankcija, ako bude čekala da se formira vlada, pa će onda toj vladi biti potrebno još nekoliko meseci da donese odluku o sankcijama - i, eto, već nove godine. A do tada se mogu dogoditi razne stvari.
Hod po žici
Omer Karabeg: Da li su u pravu oni koji tvrde da će se Vučić, kad bude morao da donese konačnu odluku, rukovoditi pre svega time koja mu opcija obezbeđuje duži ostanak na vlasti - ruska ili zapadna?
Jelica Minić: Predsednik Vučić je pragmatičan političar. Bije ga glas da je vešt šahista. Pretpostavljam da pažljivo odmerava sve faktore koji mu obezbeđuje što duži ostanak na vlasti. Kad je došao na vlast, on je govorio da želi da ima istorijsku misiju i da podigne Srbiju. Vučić je u domenu ekonomije imao rezultata.
Možemo da diskutujemo o tome kolika je cena tih rezultata, ali je neosporno da ih ima. Pred njim je dilema da li da se veže za Evropsku uniju ili za Rusiju, izolovanu zemlju čija budućnost na međunarodnoj sceni sigurno neće biti blistava. Mislim da će prevladati njegov pragmatizam i da će, kad više ne bude prostora za odlaganje, morati da donese tešku odluku. Ali dobro bi bilo da u međuvremenu za to pripremi domaću javnost.
Đorđe Pavićević: Teško da ruska strana može Vučiću da obezbedi garancije za opstanak na vlasti. Naravno, osim uvođenja otvorene diktature što nije održiva opcija. Međutim, Zapad ne traži samo uvođenje sankcija Rusiji nego i vladavinu prava i slobodu medija čime bi on izgubio poluge koje ga sada drže na vlasti. Meni se čini da će Vučić, da bi uveo sankcije Rusiji, tražiti da od Zapada dobije neku vrstu saglasnosti da može da nastavi da vlada na način kako sada vlada. Mislim da je to trenutno najvažnija stavka u njegovoj kalkulaciji.
Omer Karabeg: I na kraju, dokle Srbija može hodati po žici između Rusije i Zapada?
Jelica Minić: Rekli smo da vreme ističe, da su pritisci ogromni i da se odluka mora doneti. Srbija ne može da se isključi iz onoga što se sada dešava u Evropi, a to je infrastrukturno povezivanje posebno u energetici. Sve to zahteva od Srbije da donese jasnu odluku.
Đorđe Pavićević: Ne može se dugo hodati po žici između Rusije i Zapada, ali se može dugo biti u magli u kojoj smo sada.
Facebook Forum