Piše: Iva Gajić
"Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i koja nije postala deo antiruske histerije", bila je poruka koju je 22. avgusta ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin preneo zvaničnicima Kremlja.
Ministar Vulin sastao se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim u Moskvi gde je poručio da Srbija "ne zaboravlja vekovno bratstvo".
Ruski ministar spoljnih poslova izjavio je tom prilikom, kako se navodi u saopštenju, da se predsednik Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin čuju telefonom, upoređuju pozicije i usklađuju korake.
U istom danu u Beogradu predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić sastao se sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan Harčenkom.
Srbija je, pored Turske, jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koja nije uvela sankcije Rusiji. Vazdušni saobraćaj između Beograda i Moskve ostao je otvoren, a izveštaji govore o desetinama hiljada građana Rusije koji su odlučili da se privremeno nasele u Srbiji.
Srbija je retka država u kojoj se održalo nekoliko skupova podrške invaziji na Ukrajinu. Organizovale su ih desno orijentisane grupacije, uz učešće hiljada ljudi.
Zvaničan Beograd se, zbog toga, suočava sa optužbama iz zemalja regije da služi kao "proksi Rusije".
Tako je u avgustu predsednica Kosova Vjosa Osmani u intervjuu za BBC izjavila da se Srbija uz pomoć Rusije navodno priprema za eskalaciju na Zapadnom Balkanu. Takve i slične tvrdnje zvaničnici u Beogradu odbacuju.
Pročitajte i ovo: Osmani: EU da bude glasnija protiv 'destabilizujućih namera Srbije'Međutim, o zainteresovanosti Rusije za događaje u Srbiji i zemljama okruženja govori i količina dezinformacija koja se širi internetom, kako na srpskom, tako i na ruskom jeziku. U isto vreme, desničarske snage u Srbiji, bliske Moskvi, mobilisale su snage protiv demokratskih tekovina, kao što je Parada ponosa.
Takođe, u medijima se pominje i namera Rusije da otvori vojnu bazu u Srbiji.
Slučaj Kosova
Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove sa sedištem u Beogradu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da u poslednjih nekoliko decenija Rusija kroz različite kanale - politiku, medije, ali i obrazovanje i zabavu, vrši ogroman uticaj u Srbiji.
Zvanični Beograd tradicionalno održava veoma bliske bilateralne odnose sa Kremljom. Te odnose pojačava i skoro stopostotna zavisnost Srbije od ruskog gasa.
Srbija računa na podršku Rusije kada je reč o blokiranju članstva bivše srpske pokrajine Kosova u međunarodnim institucijama.
Pročitajte i ovo: Tenzije na Kosovu ojačale rusko-srpsku sponuBeširi ocenjuje za RSE da je Rusija i pre invazije jasno stavila do znanja da je njen spoljnopolitički cilj zadržavanje statusa quo na Kosovu, odnosno u odnosima Srbije i Kosova.
"Drugim rečima, oni ne žele nikakav napredak u tim odnosima", dodao je Beširi.
On smatra da je Rusija spremna da preduzme i radikalnije poteze, kako prema vlastima na Kosovu, tako i u Beogradu, ukoliko se budu približavali nekom rešenju.
U danima kada su Srbija i Kosovo, uz posredstvo zapadnih država, pokušavali da smire tenzije na severu Kosova izazvanih barikadama lokalnih Srba nakon odluke zvanične Prištine da stavi na snagu odluke o registarskim tablicama i ulazno-izlaznim dokumentima, ruski i proruski kanali na Telegramu, koji su do tada bili fokusirani na rat u Ukrajini i opravdavali invaziju, zainteresovali su se za situaciju na severu Kosova.
U istovremenim objavama na srpskom i ruskom jeziku mreža tih kanala koja okuplja desetine hiljada pratilaca širila je dezinformacije o situaciji.
Pročitajte i ovo: Kako su proruski i ruski Telegram kanali širili dezinformacije o Kosovu"Rusija će se ozbiljno boriti da zadrži uticaj tako što će destabilizovati, ne samo Srbiju i Kosovo, već i Bosnu i Hercegovinu", navodi Beširi.
Nekoliko dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, EU je odlučila da skoro udvostruči veličinu svojih mirovnih snaga u BiH slanjem rezervi kako bi sprečila potencijalnu nestabilnost.
NATO je nekoliko puta upozorio na mogući štetan uticaj Rusije u BiH, od početka ruske invazije u Ukrajini.
Ambasada Rusije u Bosni i Hercegovini je 16. avgusta izjavila kako "izgleda da pojedine zapadne države, prije svega Sjedinjene Američke Države (SAD) i Velika Britanija, pripremaju teren za puzeću NATO-izaciju BiH".
Naim Leo Beširi je ocenio da može doći do toga da Rusija izazove sukobe u regionu, kako bi skrenula pažnju Evropske unije i zapadnih zemalja sa rata u Ukrajini.
Pročitajte i ovo: Kurti za RSE: Situacija na severu mogla je da eskalira u oružani sukobSlučaj Europrajda
U Beogradu bi, prema najavama organizatora, od 12. do 18. septembra trebalo da se održi Europrajd (Euro Pride). U pitanju je međunarodni događaj koji uključuje Paradu ponosa, čiji domaćin svake godine bude drugi evropski grad.
Prema izveštaju međunarodne organizacije koja prati stanje ljudskih prava u svetu Human Rights Watch (HRW) pripadnici LGBT+ zajednice u Srbiji i dalje su izloženi napadima i pretnjama koji ostaju nekažnjeni.
U jednom od poslednjih takvih incidenata, poruka mržnje je u noći između 16. i 17. avgusta ispisana na prozoru Pride info centra u Beogradu. Aktivisti su objavili da je to 15. put da je taj centar napadnut u prethodne tri godine.
Pročitajte i ovo: Poruka mržnje na Pride info centru u BeograduNekoliko dana ranije ulicama Beograda prošetala je kolona od nekoliko hiljada ljudi, protivnika Europrajda. Događaj je imao religiozni karakter i simboliku, a učesnici su potpisivali peticiju sa zahtevom da se Europrajd zabrani.
U tim danima izjave u kojima se traži zabrana skupljanja LGBT+ zajednice istakli su predstavnici desno orijentisanih stranaka u Srbiji, koje se protive uvođenju sankcija protiv Rusije, ali i predstavnici Srpske pravoslave crkve (SPC), koja tradicionalno ima bliske odnose sa Rusijom.
Pojedine izjave bile su ekstremne. Tako je episkop zadužen za okrug Banata na severu Srbije, Nikanor, naveo da bi upotrebio i oružje protiv, kako je naveo, propovedanja LGBT+ ideologije, da ga ima. Aktivisti su zbog te izjave podneli i krivičnu prijavu protiv Nikanora. Slučaj je još uvek u fazi postupanja.
Evropski parlament je Rezolucijom od 9. marta osudio napore Rusije da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu "u cilju rasplamsavanja sukoba i podele zajednica", što bi moglo dovesti do destabilizacije celog regiona.
U Rezoluciji se ukazuje i na zabrinutost evropskih zastupnika zbog "pokušaja Pravoslavne crkve da u zemljama kao što su Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, posebno u entitetu Republika Srpska, promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti i ojača odnose između države i Crkve".
SPC je u svojoj reakciji odbacila takve navode.
Pročitajte i ovo: Proveravamo: Neistine o Europrajdu u BeograduMarko Mihailović iz udruženja "Belgrade Pride" kaže da se desno orjentisane grupe i pojedinci u Srbiji često oslanjaju na ruski model zakona o zabrani LGBT+ propagande maloletnicima.
"Ruski model je jedan sraman zakon koji je značajno unazadio i nastavlja da unazađuje slobode u Rusiji, ljudska prava u Rusiji, kao i mogućnost normalnog života", smatra Mihailović u izjavi za RSE.
Ruski zakon protiv širenja informacija o takozvanim netradicionalnim stilovima života među maloletnicima na snazi je gotovo deceniju.
Human Rights Watch (HRW) ocenio je 2018. da je zakon povećao društvenu netrpeljivost koju su seksualne manjine dugo proživljavale u Rusiji, nazivajući zakon klasičnim primerom političke homofobije.
Ipak, Duma (donji dom parlamenta Rusije) je na leto 2022. u proceduru stavila amandmane na zakon iz 2013. koji bi u potpunosti zabranio "propagandu netradicionalnih seksualnih veza". Odobrio bi blokiranje izvora sa interneta koji pokrivaju LGBT+ teme i zabranio filmove koje Vlada tumači kao da sadrže takvu propagandu.
U predlogu, informacije o "netradicionalnom životnom stilu" ili "odbacivanje porodičnih vrednosti" bilo bi zakonski izjednačeno sa pornografijom, promovisanjem nasilja ili poticanjem rasne, etničke ili verske mržnje.
Marko Mihailović smatra da je cilj desničarskih grupa da se model ovog zakona usvoji i u Srbiji.
"Mislim da je strašno da u 2022. godini takve ideje koje na najbrutalniji način krše ljudska prava i guše slobodu izražavanja i direktno targetiraju i satanizuju manjinske grupe, imaju podršku određenih političkih pokreta u Srbiji", ističe Mihailović.
Desno orijentisani pokret Dveri, koji u Skupštini Srbije ima šest poslanika, saopštilo je u junu da će predložiti "Zakon o zabrani promocije homoseksualizma maloletnim licima" i preporuku Vladi Srbije o zabrani Parade ponosa u narednih 100 godina.
Pročitajte i ovo: Odbornici Dveri i POKS predali zahtev za otkazivanje 'EuroPrajda' u BeograduLider tog pokreta Boško Obradović naveo je da ne želi da Beograd u septembru bude "prestonica promocije homoseksualizma, pornografije i svih drugih vidova izopačenosti koje se mogu videti na masovnim gej paradama širom sveta".
Dveri su 20. avgusta poručile i da Srbija treba da zatraži pomoć od Rusije za pregovore oko Kosova u Briselu, jer su, kako smatra taj pokret, i Brisel i Vašington na strani Prištine.
Marko Mihailović iz organizacije "Belgrade Pride" ističe da ne želi da komentariše da li Rusija ima neku vrstu direktnog ili indirektnog uticaja na zahteve za zabranu Europrajda, jer za to nema dokaza.
"Mislim da nam je svima jasno koliki uticaj Rusija zapravo ima, ali mi je žao što ljudima nije jasno koliko je to zapravo loše za nas. Ne za nas kao LGBT+ osobe, nego za nas kao građane i građanke Srbije", naglasio je Mihailović.
U međuvremenu, poziv na nov protest protiv Europrajda deli se na proruskim i ruskim Telegram kanalima.
Slučaj baze
Kako je u avgustu preneo Lenta.ru, ruski portal koji je od 2020. u vlasništvu Sberbanke, u Srbiji bi se mogla pojaviti ruska vojna baza koja će obavljati različite izviđačke zadatke i nadgledati okolinu.
Portal je o tome citirao navode ruskog vojnog analitičara Borisa Julina. Portal je u istom tekstu citirao i ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocana Harčenka, koji je izjavio da je "stvaranje ruskih vojnih baza u Srbiji suverena stvar te države".
U svojoj reakciji na to predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. avgusta da Srbiji nisu potrebne bilo čije strane baze, ponovivši stav da je zemlja vojno neutralna.
Pročitajte i ovo: Gde Srbija izvozi oružje?Izvršni direktor nevladinog Saveta za strateške politike i bivši diplomata Nikola Lunić smatra da samo medijsko plasiranje vesti o mogućnosti da se u Srbiji otvori ruska vojna baza predstavlja grubo narušavanje suvereniteta zemlje, a u vojnom kontekstu "potpunu besmislicu".
Kako je rekao u izjavi za RSE, ta vest u sebi sadrži "višak neistina", a "manjak činjenica", a plasiranje teza nalik ovoj treba analizirati u kontekstu "aktuelnog hibridnog rata prema Srbiji sa ciljem ostvarivanja ruskih interesa".
"Nažalost, Moskva sprovodi celokupni spektar hibridnih dejstava prema Srbiji gde je plasiranje lažnih vesti samo mali deo. Sa takvim dejstvima, Moskva želi da doprinese daljoj destabilizaciji regiona sa inicijacijom eventualnog sukoba, a sve u cilju disperzije rata u Ukrajini", istakao je Lunić.
On ističe da bi hipotetičko otvaranje ruske vojne baze u Srbiji predstavljalo kraj svih evrointegracijskih ambicija Srbije, ali i narušavanje kredibiliteta zemlje u međunarodnoj zajednici.
"U regionu bi se podigao nivo nepoverenja, nacionalističke retorike i konfesionalne netolerancije što bi veoma lako moglo inicirati sukobe. O održivosti proklamovane vojne neutralnosti nema ni govora jer bi u takvom regionalnom okruženju predstavljalo utopijsku ideju", smatra Lunić.
Kako dodaje, ovakav razvoj događaja ne treba isključiti, bez obzira na otvaranje vojne baze.
"U trenutku kad se svet geopolitički redizajnira i kada traga za novim modalitetima bezbednosti i trajnijim vrednostima, neodlučnost, pseudo neutralnost ili bezuslovno insistiranje na pravdi može Srbiju da svakako dovede do ivice opstanka. Takav razvoj događaja je veoma daleko od nacionalnih interesa", naglašava Lunić.
Na jugu Srbije već radi Rusko-srpski humanitari centar, koji je zajednički projekat srpskih i ruskih vlasti. Otvoren uz obrazloženje da će pomagati u vanrednim situacijama, kao što su poplave i požari, centar je izazvao i pažnju zapadnih zvaničnika koji su upozorili da bi uloga centra mogla prerasti u špijunsku.
Ruska strana je zahtevala od Srbije da osoblje centra dobije diplomatski status, što zvaničan Beograd do danas nije ispunio.
Igra diplomatija
Zvaničnom Beogradu upućeno je na desetine poziva zapadnih zvaničnika da uvede sankcije Rusiji. Političari na vlasti u Srbiji otvoreno su odgovarali da bi to štetilo pre svega ekonomskim interesima Srbije.
Pročitajte i ovo: Most: Ko u Srbiji pozdravlja bombardovanje Ukrajine?Međutim, od nedavno poziv za svrstavanje stigao je i sa druge strane.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je početkom avgusta da Srbija neće moći da sedi na više stolica.
Ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko, izjavio je 17. avgusta da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostati pri svojoj politici odbacivanja bilo kakvih sankcija Rusiji.
Ambasador je naveo za rusku agenciju TASS, da na osnovu Vučićevih zvaničnih izjava i ličnih kontakta sa njim, postoji razlog da Rusija veruje da je "Vučićev pristup u pogledu odbijanja antiruskih mera veoma stabilan i principijelan i da će tako ostati".
Međutim, stav predsednika Srbije oslikava i većinsko raspoloženje u Srbiji, gde je, prema poslednjim istraživanjima, preko 70 posto građana Srbije kaže da Srbija ne treba da uvodi sankcije Rusiji.
Saradnja na tekstu: Maja Živanović