Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 15. avgusta poručila da Kosovo i Srbija ne mogu da se porede kada je reč upotrebi ratnohuškačke retorike, te navela da je od Evropske unije (EU) tražila da reaguje na "destabilizujuće tendencije Srbije".
Ova izjava kososvke predsednice dolazi dan nakon što je iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) saopšteno da su zabrinuti zbog porasta zapaljive retorike zvaničnika Kosova i Srbije, posebno zbog izjava o ratu i sukobima na Zapadnom Balkanu.
U toj reakciji evropska administracija je naglasila da će se sva otvorena pitanja rešavati kroz dijalog dve strane u Briselu.
"Očekujemo da EU bude glasnija protiv destabilizujućih tendencija Srbije prema celom regionu, te tendencije da služi interesima Rusije. Nema i ne može biti istog tretmana strana kada je jasno da je Srbija agresor i da ona koristi ratnohuškačku retoriku u odnosu na Kosovo", rekla je Osmani.
Ona je to izjavila na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, koji boravi u prvoj zvaničnoj poseti Kosovu.
Sa druge strane, predsednik Albanije Bajram Begaj je ocenio da je Kosovo pokazalo uzdržanost usled tenzija na severu zemlje, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
On je podvukao da Srbiji mora jasno da se stavi do znanja da je "realnost nezavisnog Kosova nepovratna i nepromenljiva".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. avgusta u Beogradu da je njegov jedini cilj na predstojećem sastanku u Briselu sa kosovskim premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem da mir i stabilnost budu očuvani.
Vučić je rekao novinarima da zvanični Beograd "nikome ničim ne preti", već da samo želi da obezbedi poštovanje međunarodnih pravila i javno pravnih normi.
Lideri Beograda i Prištine su pojačali retoriku približavanjem dana kada će se sastati u okviru briselskog dijaloga. Nakon više od godinu dana, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti sastaće se 18. avgusta u sedištu EU kako bi nastavili razgovore u dijalogu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. avgusta naveo da ima saznanja o planovima na severu Kosova, te da kosovske vlasti "pripremaju likvidacije naših ljudi na severu".
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je dan kasnije poručio da se Kosovo zalaže za mir i stabilnost. Izjave o mogućoj likvidaciji na Kosovu Kurti je okarakterisao kao "misli i maštu" srpskih zvaničnika.
Do zaoštravanja odnosa između Prištine i Beograda ponovo je došlo nakon što je Vlada Kosova donela odluku da od 1. avgusta započne proces preregistracije vozila sa oznakama gradova na Kosovu a koje izdaju srpski organi, na RKS (Republika Kosovo).
Takođe, istog dana je trebala da počne da se sprovodi odluka o izdavanju takozvanog ulazno/izlaznog dokumenta svim državljaniam Srbije koji ulaze na teritoriju Kosova. Taj dokument zamenjuje lična dokumenta i predviđen je Briselskim sporazumom u okviru dijaloga, što Kosovo do sada nije sporvodilo.
Međutim, kako bi se sprečilo sprovođenje ovih odluka, lokalni Srbi su 31. jula postavili barikade na severu i tako blokirali prelaze Jarinje i Brnjak.
U cilju deeskalacije situacije, Kosovo je u dogovoru sa međunarodnom zajednicom, odložilo sprovođenje ovih odluka na 30 dana, odnosno do 1. septembra.
