U jednom gradu u Srbiji, 35-godišnja žena je 12 godina pokušavala da nađe posao u struci. Bezuspešno, dok nije stupila u kontakt sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS).
"Tata je pokušavao da mi sredi posao preko veze otkad sam završila školu. Ali evo, sad je uspelo. Bila sam svesna da ću morati kad-tad da uđem u stranku", rekla je.
Preko stranke je zaposlena u vrtiću, sa ugovorom na određeno vreme.
Radiju Slobodna Evropa (RSE) poznat je identitet sagovornice i grad u kojem živi. Na razgovor je pristala pod uslovom da podaci o njoj ne budu objavljeni, "da ne bi dobila otkaz".
Promena "partijskog parazitskog sistema" u javnom sektoru, jedan je od ciljeva Srbije za 2023. godinu, prema najavama predsednika Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića.
To nije prvo obećanje Vučića, koji sa Srpskom naprednom strankom (SNS) više od deset godina dominira političkom scenom, da će raskrstiti sa "partijskom državom".
Predsednik Srbije i lider Naprednjaka Aleksandar Vučić slavi izbornu pobedu, 3. april 2022.
Tražila je to u izveštajima o napretku Srbije i Evropska unija, ali reforma velikog državnog aparata još nije sprovedena.
Svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi u javnom sektoru - ustanovama i preduzećima kojima rukovodi država, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Država zapošljava preko 600 hiljada od 2,3 miliona zaposlenih.
Opozicija i nevladine organizacije optužuju SNS da su partijsko zapošljavanje i pritisak na zaposlene mehanizam za ostanak na vlasti.
Prema rečima Pavla Dimitrijevića iz nevladine organizacije CRTA, takav sistem je bio prisutan i za vreme prethodnih vlasti u Srbiji, ali je sada "eskalirao".
"Javni sektor tretira se kao rezervoar glasova za vladajuće stranke", rekao je Dimitrijević za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Na ove optužbe, za RSE nije odgovoreno iz SNS-a i Vlade Srbije.
Tačan broj građana sa članskom kartom naprednjaka nije poznat. Prema procenama koje se iznose u javnosti, njih je više od 700 hiljada.
To bi značilo da je član SNS-a svaki deveti od ukupno 6,5 miliona birača u Srbiji, koliko ih je na biračkom spisku bilo na poslednjim izborima 2022. godine.
Predizborni miting Srpske napredne stranke u Beogradu, 31. mart 2022.
Šta je obećala država?
"Hoćemo da se otkačimo od partijsko-parazitskog sistema, ne možete više da mi govorite da je postavljen partijski čovek da bi neko nešto krao", poručio je Aleksandar Vučić 4. januara 2023, najavljujući promene u upravljanju javnim preduzećima.
Prema rečima Vučića, Srbija će pomoć tražiti u inostranstvu.
Najveći problem je u javnim preduzećima energetskog sektora - beleže najveći minus na računu, pa njihove gubitke mora da pokriva državni budžet.
Od jeseni 2022. godine, o reformi tih preduzeća pregovara se sa norveškim stručnjacima. Na prvom mestu, Elektroprivrede Srbije, najvećeg preduzeća u državi koje ima oko 25 hiljada zaposlenih.
"Radimo sa Norvežanima i uložićemo novac za to. Oni će postati članovi naših nadzornih odbora i izvršnih organa", rekao je Vučić.
Dok Vučić poručuje da će time pokazati da je "država važnija od partije", nije poznato kako će partija izaći iz ostatka javnog sektora – od škola i vrtića, preko policije, bolnica, opština i njihovih ustanova i preduzeća, do ministarstava.
Pročitajte i ovo: Šta se dogodilo energetskom sistemu u Srbiji?Može li se do posla bez stranačke knjižice?
Prvi kontakt sa Srpskom naprednom strankom sagovornica RSE imala je, kako kaže, u proleće 2022. godine - pred predsedničke i parlamentarne izbore.
Priča da je, tada nezaposlena, razgovarala sa jednim gradskim funkcionerom koji joj je bio "veza za posao".
Dala je, kaže, obećanje da će glasati za SNS i stavljena je u stranačku evidenciju. To se u političkom žargonu zove "siguran" ili "kapilarni" glas.
"Njima su samo bitne brojke, ti kapilarni glasovi", istakla je.
Rečeno joj je i da bi "bilo dobro" da se angažuje u stranci. U predizbornoj kampanji, ističe, nije učestvovala, ali je za SNS radila u izbornom danu, 3. aprila.
"Mi smo se zvali 'pozivari'. Bili smo u jednoj sali van grada, svi smo dobili telefone i spiskove. Zvali smo i pitamo: 'da li ste izašli da glasate i da li ćete izaći'. Onda pored imena pišem plus ili minus. Ovi na biračkim mestima proveravaju da li si ti izašao".
Pročitajte i ovo: Sve o izbornim nepravilnostima u SrbijiIzveštaj nevladine organizacije CRTA o izborima 2022. godine, pokazao je da je najčešća beležena nepravilnost bilo vođenje paralelnih evidencija birača unutar i oko biračkih mesta.
Među nepravilnostima bilo je narušavanje tajnosti glasanja, snimanje dešavanja i prisustvo neovlašćenih lica na biračkom mestu.
Više od tri meseca nakon izbora, javljeno joj je da je dobila posao. Ali, ugovor je bio na određeno vreme.
To znači da posle nekoliko meseci ili godinu dana, koliko najčešće traju ti ugovori, njeno zaposlenje prestaje. Obnavljanje ugovora zavisi od upravnika ustanove ili preduzeća.
"Kada sam dobila posao, onda je (funkcioner SNS-a) poslao poruku da ću najverovatnije morati da se učlanim u stranku", dodala je sagovornica RSE.
Kako se vrši pritisak na zaposlene?
Tako u praksi funkcioniše partijsko zapošljavanje. Kada zaposleni uđe u državni aparat, pritisci se nastavljaju.
Oni, prema rečima Pavla Dimitrijevića iz CRTA-e, zavise od stranke jer su dobili nesiguran ugovor.
"U toj nesigurnosti je prostor za nedozvoljeni politički uticaj. Kad vas poslodavac drži tako na kratkom lancu, onda vrlo često ima i mogućnost da vam traži nešto što po zakonu ne bi smeo", rekao je Dimitrijević.
Sagovornica RSE naglašava da do sada nije otišla da uzme člansku kartu SNS-a, ali da se "ponaša kao da je član".
"Ne bih imala problem da se učlanim, jer sad jurim posao za stalno", kaže.
Predizborni plakati u Beogradu, 30. mart 2022.
Kontakt sa stranačkim koordinatorima, kaže, ima preko društvene mreže Viber.
"To funkcioniše da on (koordinator) napiše poruku u grupi, tipa, danas je okupljanje ili sastanak, i gde i kad. I onda ko ne može, napiše što ne može – i to je to. Niko mene ne primorava", opisuje.
Tokom kampanje za jedne lokalne izbore, zadatak joj je bio da "skupi četrdeset potpisa" za podršku kandidatu SNS-a, a delila je paketiće deci i socijalnu pomoć.
"Kad sam završila (deljenje), zvala sam (koordinatora) da pitam mogu li da idem kući. Rekao je možeš – video je ko je trebalo da te vidi".
Nekoliko puta je, kaže, odlazila na stranačke sastanke.
"Svi su tu zbog toga, zbog posla. Ako ne rade, da dobiju posao, ili da dobiju za stalno. Ima i tih starijih ljudi koji vole Vučića, ali mislim da je većina tu zbog posla".
Pročitajte i ovo: Umesto stručnosti, stranačko zapošljavanjeZašto građani pristaju na zahteve partije?
Srbija je, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat), u 2021. godini bila četvrta najsiromašnija država u Evropi.
To je, prema rečima Pavla Dimitrijevića iz CRTA-e, glavni razlog zbog kojeg građani pristaju na zahteve stranaka na vlasti, koje upravljaju javnim sektorom.
On dodaje da "državni posao" nudi sigurne plate, zdravstveno i penziono osiguranje.
"Iz te perspektive možemo da kažemo da su građani na neki način plen političkih stranaka na vlasti, jer nemaju kud", rekao je Dimitrijević.
Šemu uticaja je opisao kao piramidu: Vlast postavlja direktora od kojeg se očekuje "bezuslovna lojalnost" stranci. Oni potom od zaposlenih traže da glasaju za partiju i učestvuju u kampanjama i promotivnim aktivnostima.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je posmatrala izbore u aprilu 2022. godine, navodi da je njihova misija dobila "dosledne izveštaje o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da podrže aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju".
Pomenuta je i "zloupotreba administrativnih resursa od strane državnih i opštinskih aktera".
Glasanje na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji, 3. april 2022.
Pavle Dimitrijević iz CRTA-e naglašava da veliki broj građana "to više ne doživljava kao problem i nešto što je nedozvoljeno".
"Nego se jednostavno miri sa tim i to podvodi pod vrstu političke kulture. I to je najnegativnija posledica ovog fenomena, da ljudi tretiraju ovakve stvari kao potpuno normalne", ukazuje Pavle Dimitrijević.
Pročitajte i ovo: Šta se zna o pokretu koji je najavio predsednik Srbije?Kako se upravlja javnim preduzećima?
Ko je na čelu državnih preduzeća? Podaci nevladine organizacije Transparentnost Srbija pokazuju da je krajem 2022. u 34 javna preduzeća, 17 direktora bilo u statusu vršioca dužnosti (v.d.)
To znači da direktori nisu izabrani na konkursu, već je vršioce dužnosti imenovala Vlada, koju je izglasala u Skupštini SNS sa koalicionim strankama. Po Zakonu, vršioci dužnosti mogu biti maksimalno godinu dana, ali je u mnogim preduzećima taj rok prekoračen.
Objašnjavajući razliku između vršilaca dužnosti i direktora izabranih na konkursu, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ističe da su njihove zakonske obaveze iste, ali da u praksi stvari drugačije funkcionišu.
Država vršioce dužnosti može da lako da smeni, bez obrazloženja, najčešće odlukom Vlade.
"Logično je pomisliti da su v.d. direktori zbog svog nezakonitog ili nesigurnog statusa spremni da odgovore na bilo koji zahtev političkih zaštitnika, da učine nešto što donosi političku korist, a da manje vode računa o dugoročnim interesima javnog preduzeća", rekao je Nenadić.
Nenadić navodi da direktori uglavnom imaju "potpuno jasnu stranačku pripadnost".
"Neki od njih su čak i na značajnim pozicijama u strankama, poput Dušana Bajatovića", dodao je on.
Ko su direktori 'državnih gubitaša'?
Potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera vladajućeg SNS-a, Dušan Bajatović je na čelu javnog preduzeća za snabdevanje gasom "Srbijagas" duže od 14 godina - od 2008. godine.
Iako mu je zvanično mandat istekao 2016, on je i dalje na čelu ovog preduzeća.
Najplaćeniji je funkcioner u državi, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, sa mesečnom platom od preko 34 hiljade evra.
U Srbiji je prosečna plata oko 640 evra, ali polovina zaposlenih prima ispod 500 evra mesečno.
Za to vreme, "Srbijagas" na čijem je čelu Bajatović, beleži gubitke, zajedno sa državnim distributerom struje – Elektroprivredom Srbije.
Pročitajte i ovo: Srbija pokušava da uvede red u sopstvene gubitašeEPS je, prema zvaničnim podacima, prvi na listi preduzeća koja imaju minus u kasi. Vršilac dužnosti EPS-a je od marta 2022. godine Miroslav Tomašević.
Na čelu preduzeća je zamenio Milorada Grčića, kadra Srpske napredne stranke, koji je usled pritiska javnosti zbog kolapsa preduzeća podneo ostavku u januaru 2022. godine.
"Krupne greške u upravljanju Srbijagasom i Elektroprivredom Srbije (EPS) došle su na naplatu tokom svetske energetske krize", saopštio je u julu 2022. Fiskalni savet, nezavisna institucija koja kontroliše troškove države.
Savet je naveo da je kriza, prouzrokovana pandemijom korona virusa i invazijom Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, "bila okidač koji je razotkrio domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme".
"Od jeseni 2021. glavni problem Srbije postalo je pitanje kako da se finansira i obezbedi uredno snabdevanje zemlje strujom i gasom", saopštio je Fiskalni savet.
Ukupni gubici EPS-a i "Srbijagasa" tokom grejne sezone 2021/22. iznosili su oko milijardu evra.
Fiskalni savet predviđa da će i u 2023. preko milijardu evra iz budžeta Srbije otići na pokrivanje gubitaka "Srbijagasa" i EPS-a. Tačna cifra se ne zna.
"Ne zna se ni to koliko od toga ide EPS-u, a koliko Srbijagasu, kako su njihovi gubici tačno nastali i za koje namene će se budžetska sredstva tačno iskoristiti", upozorili su iz Fiskalnog saveta.
Pročitajte i ovo: Predstavnik MMF za RSE: Srbija sporo sprovodi reforme preduzećaŠta poručuje EU?
Na problem upravljanja javnim preduzećima ukazuje i Evropska komisija u godišnjim izveštajima o napretku Srbije na putu ka članstvu.
"U narednoj godini, Srbija treba naročito da smanji suvišan broj vršilaca dužnosti (na rukovodećim pozicijama) i izdvoji dovoljno sredstava za proces zapošljavanja zasnovanog na zaslugama", preporuke su Evropske komisije iz godišnjeg izveštaja o Srbiji iz 2022.
Srbija je, kako bi prevazišla posledice krize, u decembru 2022. sklopila novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), vredan 2, 4 milijarde evra.
Kao jedna od obaveza Srbije prema MMF-u je i uvođenje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru koji bi ukazao ko su sve zaposleni i kolike plate primaju.