Nova državna uredba kojom se nalaže štednja javnim preduzećima je populistički potez koji neće dati rezultate, ocenjuje ekonomista Ljubomir Madžar za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U nameri da smanji troškove, Vlada Srbije polovinom oktobra 2020. usvojila je podzakonski akt kojim se javna preduzeća obavezuju da u planiranju poslovanja za naredne tri godine poštuju državne ekonomske i fiskalne smernice, kao i da polažu račune o zapošljavanju i rashodima, od investicija, preko nabavki, do reprezentacije.
Direktori javnih preduzeća, kako se navodi u tom dokumentu, imaju obavezu da Vladi polažu račune o trošenju novca iz budžeta, službenim putovanjima i sponzorstvima, kao i da prikažu kako su utrošili kredite i dobit od 2014. do 2019. godine.
Ljubomir Madžar nazvao je javna preduzeća u Srbiji „rak ranom na telu sprske privrede“.
„Ova uredba je očajnički pokušaj da se proklamacijom popravi nešto što se sa njima nije moglo postići na drugi način”, navodi Madžar.
Javna preduzeća u Srbiji zabeležila su u 2019. ukupan gubitak od skoro pet miliona evra, i to uz 244 miliona evra državnih subvencija, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju u protekloj godini.
U analizi APR-a, na osnovu statističkih podataka do februara koji su dati uporedo sa brojkama za 2018, jer je zbog epidemije korona virusa rok za dostavljanje finansijskih izveštaja produžen, gubitak je zabeležilo 134 od ukupno 549 javnih preduzeća u kojima je zaposleno 115,5 hiljada ljudi.
Ta preduzeća su fantastičan rezervoar glasova pred svake izbore -kaže Petar Đukić
Dok ih država ne reformiše, kaže Petar Đukić, član Naučnog društva ekonomista i profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, ona će propadati.
“Ta preduzeća su fantastičan rezervoar glasova pred svake izbore. U takvim uslovima nemoguće je sprovesti bilo koju planiranu štednju ako u njima imamo partijsku strukturu vladanja i izbore na svakih godinu i po dana”, izjavio je Đukić za RSE.
Traži se planiranje profita
Između ostalog, uredbom se traže precizni ciljevi za period od 2021. do 2023, planovi za ostvarivanje profita, informacije o upražnjenim radnim mestima, strukturi zaposlenih, zahtevima za novim radnim mestima i planovima u angažovanju novih ljudi.
Takođe, uprkos tome što je pandemija korona virusa smanjila broj službenih putovanja, uredbom se predviđaju sredstva za tu namenu, kao i honorare i stručna usavršavanja, ali najviše do nivoa iz ove godine.
Ljubomir Madžar primećuje da se čini kao da Vlada, koja inače postavlja direktore republičkih preduzeća od javnog interesa, ovako sama od sebe traži štednju.
„Kadrovanje u njima potpuno je prešlo na partijsku osnovu. Shodno tome, naravno da bi bilo logično da pozovu svoje ljude na rukovodećim mestima, kažu im šta se od njih traži i priprete ako ne budu poslušni. Ali uredba verovatno samo ima funkciju da se Vlada u javnosti predstavi kako brine o državnom i društvenom dobru”, smatra Madžar.
EPS u najvećim problemima
Po konsolidovanom izveštaju Grupe Elektroprivreda Srbije (EPS), to javno preduzeće 2019. godinu završilo je sa gubitkom od 33 miliona evra.
U publikaciji APR-a pod naslovom „100 naj… privrednih društava u 2018“, urađenoj na osnovu redovnih finansijskih izveštaja, navodi se da je EPS najveće preduzeće u državi jer ima najveću poslovnu imovinu, najveći kapital i najveći broj zaposlenih (25.761 radnika), kao i najveći prihod.
Po toj listi, neto dobitak EPS-a u 2018. prepolovljen je u odnosu na prethodnu godinu i iznosi milijardu i po dinara (12,7 miliona evra), EPS je kumulirao najveći ukupni gubitak od 120 milijardi dinara, koji iznosi 3,3 odsto ukupnog gubitka privrede.
Najveći gubitaš u 2018. godini, po izveštaju APR-a, bila je PKB korporacija, koju je u oktobru te godine kupila firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa minusom od 22,6 milijardi dinara. Poslovna imovina i kapital javnih preduzeća u Srbiji pretežno su skoncentrisani u sektorima snabdevanja električnom energijom i gasom, a nešto manje u snabdevanju vodom, saobraćaju, građevinarstvu.
Tako se na drugom mestu liste APR-a najvećih gubitaša u 2018. našao Srbijagas (950.000 evra), još jedno preduzeće koje je osnovala država, na petom JP Putevi Srbije (550.000 evra) i na visokom sedmom mestu restrukturirane Železnice Srbije a.d. sa gubitkom od pola miliona evra.
„Sve to ide preko leđa građana jer država reprogramira i oprašta dugove. Tako da je zbog loše državne i poslovne politike celo društvo na gubitku“, kaže profesor Petar Đukić.
Profesor Ljubomir Madžar sumnja da je vlast sposobna da javna preduzeća učini štedljivim i efikasnim.
„Kada bi to bilo moguće ona ne bi upala u ovakve gubitke. Pitanje je da li za to postoji volja i da li političari umeju da se bave tim poslovima. Nedostaju znanje i motivacija jer u javnim preduzećima svi nastoje da se nekako očešu o državu i novac poreskih obveznika“, smatra Madžar.
Srbijagasu otpisan dug
On dodaje da je zbog toga jedino rešenje privatizacija i kao loš primer podseća na situaciju sa Srbijagasom. Kako je u julu 2019. pisao RSE, Vlada Srbije te godine otpisala je celokupan dug Javnog preduzeća Srbijagas prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra.
Dug tog preduzeća, koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije, gomilao se godinama, a skoro 80 odsto (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije koje je država dala za dugoročne kredite Srbijagasa kod komercijalnih banaka.
U Zaključku Vlade od 26. marta 2019. stoji da je Vlada odlučila da potraživanje prema Srbijagasu konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u to javno preduzeće i za taj iznos potraživanja poveća kapital.
„To su prosto neefikasna preduzeća jer u njima nema organizacije koja bi bila oslonjena na zdravu vlasničku osnovu. Tako da su javna preduzeća u Srbiji još veći problem nego drugde“, zaključio je Madžar.
Na pitanje zašto su u gubitku srpska javna preduzeća pokušao je na forumu Nove Ekonomije u Beogradu da odgovori Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta.
„Ogromni resursi javnih preduzeća i dalje se posmatraju kao plen pobednika, ne vode ih stručnjaci, a sa povećavanjem članova interesne grupe samo dolazi do propadanja sistema“, naveo je Filipović tokom svog izlaganja 28. oktobra.
Imovina JP 22 milijarde
On je upozorio da 2,2 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije odlazi na subvencije javnim preduzećima, čija poslovna imovina je inače procenjena na 22 milijarde evra, i da njihov neto gubitak čini osam odsto gubitaka cele privrede.
Tihi ubica EPS-a su vetroparkovi i mini hidroelektrane -kaže Bogdan Petrović
Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ocenio je na istom događaju da je EPS najznačajniji resurs koji Srbija ima i da mu je, kao i drugim javnim preduzećima generalno potreban dobar program restrukturiranja, uz profesionalni menadžment, smanjivanje subvencija, povećanje konkurentnosti i rešavanje problema viška zaposlenih.
„Tihi ubica EPS-a su vetroparkovi i mini hidroelektrane. Krajem prošle godine aktivirani su novi i pretpostavljam da će 2020. EPS po tom osnovu imati gubitak od 120 do 150 miliona evra, samo da bi finansijski oligarsi koji upravljaju vetroparkovima ostvarivali masne profite“, naveo je Bogdan Petrović.
Petrović je objasnio da EPS po odluci države ima obavezu da kupuje električnu energiju iz takozvanih obnovljivih izvora energije, vetroparkova i malih hidroelektrana, i da tako finansira i do deset puta skuplju struju nego što je proizvodi u svojim elektranama. Po njegovim rečima, jedna od velikih nedaća EPS-a su i gubici na mreži od 14 do 16 odsto zbog koje je, između ostalog, povremeno gomila gubitke.
Reforme na papiru
U top pet po gubicima u 2018. su još dva dojučerašnja državna giganta, trećeplasirani je privatizovani RTB Bor, Zijin Cooper (827.000 evra), a četvrta Železara Smederevo, takođe u kineskom vlasništvu, sa minusom od 560.000 evra.
Elektroprivreda Srbije, Srbijagas i Putevi Srbije su samo neki od državnih sistema koje Srbija, po sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) iz 2015, ima obavezu da modernizuje i učini ih efikasnim i ekonomičnim.
Duško Vasiljević, iz Svetske banke, ocenio je tokom foruma 28. oktobra da je sektor državnih preduzeća u Srbiji i dalje glomazan.
„Već nekoliko puta smo prošli kroz ciklus u kom javna preduzeća poprave poslovanje, a da onda dođe do opuštanja i opet se ode u gubitke. Onda se donose mere racionalizacije i imam utisak da se vrtimo u krug“, navodi Vasiljević.
Po izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), za rad preduzeća od javnog interesa na nacionalnom i lokalnom nivou ključan je dobar okvir za korporativno upravljanje ali je Srbija po tom parametru od 20 zemalja Srednje i Istočne Evrope tek na 15 mestu.
Javna preduzeća u Srbiji u 2015, 2016. i 2017. bila su u plusu ali je u 2018. njihova dobit pala na samo 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu završila u minusu, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
Nema volje za privatizaciju
Profesor Milorad Filipović kaže da bi dobro osmišljena privatizacija mogla da bude rešenje ali da za to nema političke volje.
“Iz prostog razloga što svaka reforma znači promenu pozicija onih koji odlučuju. Oni sebi neće pucati u nogu tako što će izgubiti položaje” smatra Filipović.
Prognozu na pitanje RSE kada će srpska javna preduzeća konačno biti reformisana ekonomski konsultant Bogdan Petrović smatra nezahvalnom.
“Prvi deo odgovora je da će se to dogoditi kada na to budemo naterani od međunarodnih finansijskih institucija. Plašim se da to neće biti dobro jer će biti zadati striktni rokovi, a u takvim stvarima sve što se radi na brzinu ne ispadne dobro”, zaključuje Petrović.
Ukupan broj zaposlenih u Srbiji, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, je nešto manji od 2,2 miliona, od čega je u javnim državnim preduzećima 83,5 hiljade, što sa radnicima lokalnih javnih preduzeća čini četvrtinu zaposlenih u javnom sektoru, u koji spadaju državna administracija, policija, zdravstvo, prosveta.
Država od 2015. i aranžmana sa MMF-om u javnim preduzećima smanjuje broj zaposlenih ali se, po zaključku profesora ekonomije Milorada Filipovića, uglavnom radi o eliminisanju nepodobnih kadrova umesto kojih se zapošljavaju politički podobni bez potrebnih kvalifikacija, znanja i iskustva.
Ministarstvo privrede Srbije nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa o suštini nove uredbe Vlade i poslovanju javnih preduzeća, Ministarstvo finansija odgovorilo je da je za te informacije nadležno Ministarstvo privrede, dok je Republički zavod za statistiku naveo da ne raspolaže traženim podacima.
Facebook Forum