Situacija na Kosovu je pretila da proključa krajem 2022, sa blokadama na putevima koje su postavili etnički Srbi u severnom delu zemlje.
Bili su ogorčeni zbog hapšenja bivšeg srpskog policajca Dejana Pantića na Kosovu. Nakon pritiska i Sjedinjenih Država i Evropske unije, Pantić je na kraju stavljen u kućni pritvor kako bi se smirile tenzije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 29. decembra obećao da će sve barijere i blokade na putevima biti uklonjene.
Uklanjanje barikada: Frustracija za jedne, sloboda za druge Uklanjanje barikada: Frustracija za jedne, sloboda za drugeRasplamsavanje tenzija bilo je slično onom u novembru nakon što su stotine etničkih Srba policajaca, sudija i tužilaca protestovali zbog odluke Prištine da zabrani registarske tablice koje izdaje Beograd na Kosovu.
Ova najnovija kriza zahvatila je čak i više ešalone NATO-a, pri čemu je Srbija u jednom trenutku uputila zahtev mirovnoj misiji vojne organizacije KFOR za dozvolu da rasporedi svoje trupe na Kosovu.
Međunarodne snage, koje su prisutne na Kosovu od 1999. godine, ignorisale su poziv i poručile da imaju dovoljno sposobnosti da sprovedu mandat koji su im dale Ujedinjene nacije. Misija je potom pomogla u uklanjanju barikada, pri čemu je poslednja demontirana 5. januara.
Pročitajte i ovo: Kosovo i Srbija u godini intenzivnog dijaloga
Dok je Brisel zabrinut zbog situacije i skoro stalnih napetosti poslednjih meseci, nekoliko diplomata sa kojima sam razgovarao shvataju to kao indikaciju da se i Beograd i Priština približavaju nekoj vrsti političkog dogovora, koji će se desiti verovatno u narednih nekoliko meseci.
Dve zemlje su zaključane u dijalogu koji vodi EU u cilju normalizacije bilateralnih odnosa od 2011. godine, što je proces koji je doneo malo konkretnih rezultata poslednjih godina.
Međutim, izgleda da promenljiva bezbednosna situacija u Evropi od izbijanja rata u Ukrajini menja parametre.
Govoreći pod uslovom anonimnosti, evropske diplomate su primetile da Srbija, koja je do sada odbijala da se uskladi sa bilo kakvim sankcijama EU prema svom tradicionalnom savezniku Rusiji, oseća pritisak jer je Kremlj zaglibio u ratu i trpi ogromne gubitke u Ukrajini. To je nesumnjivo doprinelo tome da EU nema entuzijazma da Srbiju pusti u Uniju.
Za Kosovo se, u međuvremenu, prave mali koraci da se približi Briselu. Krajem godine, države članice EU konačno su se složile da daju zeleno svetlo za liberalizaciju viznog režima EU za građane Kosova do januara 2024. godine, a Priština je zvanično predala zahtev za članstvo u EU.
Očekuje se da će Evropska komisija još dugo razmatrati aplikaciju Kosova, dok pet država članica EU i dalje ne priznaje nezavisnost te zemlje.
Pročitajte i ovo: Briselski blog: Brisel više ne može sam da se bavi Kosovom i SrbijomŠta donosi nemačko-francuski predlog?
I američki i EU zvaničnici putuju u region početkom januara, a francusko-nemački predlog na kojem je radio visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) predstavljen je zemljama članicama EU u Briselu krajem 2022. godine.
Nacrt francusko-nemačkog predloga, u koji je RSE imao uvid, ne uključuje međusobno priznavanje, već je pre potencijalni gradivni blok za mnogo veći i sveobuhvatniji sporazum u budućnosti.
Pročitajte i ovo: RSE uvid u francusko-nemački predlog: Bez pomena priznanja i članstva u UNU dokumentu se navodi da "iako sadašnji osnovni sporazum predstavlja važan korak normalizacije, obe strane će s novim zamahom nastaviti proces dijaloga kojeg predvodi EU, koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa".
Možda je najvažniji deo predloga da "obe strane međusobno priznaju dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate".
Drugi deo predloga koji će verovatno zadovoljiti Prištinu je da Srbija neće ulagati prigovore na članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji - što je prava jabuka razdora otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine.
Postoji i poziv na razmenu stalnih misija, podršku težnji obe zemlje da se pridruže EU, i da obe strane mogu "da postupaju pod pretpostavkom da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime".
Takođe, Priština bi trebalo da formalizuje status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i "da pruži snažnu zaštitu srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima".
Što je najvažnije, predlog takođe pominje potrebu da se "obezbedi (odgovarajući) nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, uključujući i mogućnost finansijske podrške Srbije".
Srbija se već duže vreme ljuti na odugovlačenje Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom na severu te zemlje, što je centralni zahtev Briselskog sporazuma između dve zemlje iz 2013. godine. Još uvek nesproveden, francusko-nemački nacrt traži od obe strane da ispune zahteve postavljene pre otprilike deceniju.
Pročitajte i ovo: Sva prihvaćena statusna pitanja između Kosova i Srbije kroz Briselski dijalog*Rikard Jozwiak dugogodišnji je dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela, a ovaj tekst je deo RFE/RL newslettera Wider Europe na engleskom jeziku koji se bavi ključnim pitanjima koja se tiču Evropske unije, NATO-a i drugih institucija i njihovih odnosa sa Zapadnim Balkanom i istočnim susedima Evrope.