Sumnje više nema. Jasno je da postoji opredeljenje Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da ubrzaju dinamiku za završetak dijaloga između Kosova i Srbije, ali ostaje pitanje da li će tokom 2023. godine ovaj dijalog biti okončan, procenjuju dvojica poslanika, jedan vlasti i jedan opozicije na Kosovu, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pokušaj da se nametnu određeni rokovi za postizanje sporazuma između Kosova i Srbije ne znači da to može dati željene rezultate, kaže Bodo Veber (Weber), ekspert za Balkan i viši saradnik u Savetu za politiku demokratizacije u Berlinu.
U tekstu koji je američki dnevnik Politiko objavio 29. decembra 2022. godine, izaslanik EU za dijalog Kosovo-Srbija Miroslav Lajčak, u kontekstu pominjanja meseca marta 2023. godine, kao roka za postizanje sporazuma, navodi da taj rok ima za cilj da dočara ozbiljnost potrebe postizanja sporazuma. Podvukao je da je aktuelni momenat idealan za rešenje kosovsko-srpskog pitanja.
S tim u vezi, on je ukazao na pažnju SAD i EU administracije koja je usmerena ka pitanju odnosa dve strane, rekavši da je "ovo prava prilika, negde do decembra 2023. ili početkom 2024. godine".
Šta bi se moglo predvideti?
Haki Abazi, predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Kosova, ujedno i poslanik vladajućeg pokreta Samoopredeljenje, podseća da je tokom 2022. godine bilo više događaja koji upozoravaju da će u 2023. godine biti povećana dinamika kosovsko-srpskog dijaloga.
Prema njegovim rečima, razvoj događaja nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, napori Zapada da blokira ruski uticaj na Zapadnom Balkanu, pomoć koju su Lajčakovom timu pružili savetnici nemačkog kancelara Olafa Šolca (Sholz) i predsednika Francuske Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), Jens Plotner (Jenns Plettner) i Emanuel Bon (Emmanuel Beaune), kao i takozvani francusko-nemački plan, pokazatelji su insistiranja Zapada na postizanju mogućeg sporazuma između Kosova i Srbije.
"Ako se ozbiljno shvati i nastavi ova dinamika, verujem da će 2023. godine, ako ne zaključivanje opšteg sporazuma o priznanju, onda barem francusko-nemački okvir dati rezultate, koji će doneti de jure priznanje države Kosovo, što dalje volid ka evropskim integracijama Kosova, Srbije, ali i drugih zemalja u region", rekao je Abazi.
Međutim, prema njegovim rečima, sve će na Zapadnom Balkanu zavisiti od dinamike razvoja događaja u Ukrajini i od ozbiljnosti sa kojom će EU i SAD podržavati Ukrajinu, kao i sprečiti proširivanje sukoba na Balkan, što je, po njemu, strategija Rusije.
Predlog EU, poznat i kao francusko-nemački plan, predviđa jednaka prava za Kosovo i Srbiju, poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
U tekstu predloga se ne pominje međusobno priznanje Kosova i Srbije.
Predlog su podržale i Sjedinjene Američke Države.
Uslov međusobnog priznanja ostaje
Opozicione stranke na Kosovu izrazile su podršku Vladi Kosova za dijalog sa Srbijom.
Rašik Ćaljaj (Rasiq Qalaj), poslanik Skupštine Kosova iz najvećeg opozicionog subjekta, Demokratske partije Kosova, kaže da povećane i ozbiljne tenzije u drugoj polovini 2022. godine na severu Kosova signaliziraju nestabilnu situaciju koja zahteva rešenje kroz dijalog.
"Mislim da je došlo vreme da se dijalog orijentiše na postizanje konačnog dogovora, koji će se verovatno veoma intenzivno razvijati 2023. godine. Nadam se da će dijalog biti zaključen u toku ove godine, uzimajući u obzir ne samo dešavanja na Kosovu i u regionu, već i u svetu. Verujem da će Evropska unija, uz snažnu pomoć Sjedinjenih Američkih Država, pokušati da završi kosovski problem i svoj konačni sporazum sa Srbijom tokom 2023. godine", rekao je Ćaljaj.
On je, međutim, dodao da konačni sporazum Kosova i Srbije ne bi imao smisla bez međusobnog priznavanja, što je uslov njegove stranke da podrži Vladu Kosova za dijalog.
Postoji li atmosfera za dogovor?
Nedavni događaji na severu Kosova, blokiranje tamošnjih puteva sa barikadama od strane grupa Srba, kao i tenzije koje su pratile kosovsko-srpske odnose tokom decembra meseca, ne daju mnogo nade da će biti izgrađena atmosfera za uspostavljanje dijaloga na kolosecima koji vode ka sporazumu između dve zemlje, kaže Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu.
Ističe da je skeptičan da se eventualni dogovor može postići do 2023. godine, kako ga naziva "srednjim" po francusko-nemačkom planu, dok je trenutna atmosfera, kako opisuje, "veoma vruća", kao posledica tenzija na severu Kosova.
"U ovako uzavreloj atmosferi uvek postoji rizik da dođe do incidenta, koji onda može da eskalira. Moram da kažem da ako se očekuje dogovor – kako je sada poznato, kao međusporazum, koji vodi do konačnog rešenja, do priznavanja nezavisnosti Kosova od Beograda – onda je, po mom mišljenju, za to potrebna sasvim drugačija priprema terena u Srbiji. Ako uporedimo današnju atmosferu i zvanični narativ, onda vidimo upravo suprotno", rekao je Veber.
Šta očekuje Kurti?
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je još krajem 2021. rekao da je dogovor sa Srbijom moguć u okviru njegovog premijerskog mandata, koji se poklapa sa mandatom sadašnjeg predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Bidena) i mandat potpredsednika Evropske komisije Žozepa Borela (Joseph Borrell).
Zamenik Abazi kaže da će u slučaju da se 2023. godine ne nađe rešenje u okviru predloga EU, koji je poznat kao francusko-nemački predlog, pažnja zapadnih partnera smanjiti.
"Mislim da, u tom slučaju, idemo ka situaciji sa mogućim scenarijem, u kojem ne samo Kosovo, već i Bosna i Hercegovina i drugi sukobi koji su otvoreni ili zamrznuti širom sveta, imaju potpuno drugačiji tretman i eventualno o kojima se razgovara za pregovaračkim stolom, koji će se, mislim, održati tokom 2023. između demokratskog sveta i Rusije", rekao je Abazi.
Eventualni sporazum o kojem se pregovara na osnovu predloga EU, prema Rašitu Ćaljaju, ne bi bio dobro rešenje, iako u okviru ovog predloga ima mnogo tačaka koje podržava Demokratska partija Kosova.
"Čak i da Kosovo postane deo međunarodnih mehanizama, odnosno, čak i da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, čak i da postane deo Partnerstva za mir sa NATO-om, čak i ako započne procedure za članstvo u EU, to će i dalje biti sporazum o kojem se ne može pregovarati. Završetka nema bez međusobnog priznavanja između Kosova i Srbije“, rekao je Ćaljaj.
Kakvi bi mogli biti efekti poteza Rusije?
Bodo Veber je takođe skeptičan u pogledu eventualnog sporazuma zasnovanog na francusko-nemačkom predlogu. On kaže da eventualni pokušaj postizanja sporazuma koji ne podrazumeva međusobno priznanje Kosova i Srbije ne rešava u potpunosti problem između dve zemlje.
S jedne strane, prema njegovim rečima, čekanje međusobnog priznanja može da podstakne nepoverenje u Prištini, koje ima svoje poreklo u kompromisu EU i SAD još 2017. godine oko pokušaja podrške sporazumu o razmeni teritorija između Kosova i Srbija.
Smatra da Zapad treba da iskoristi geopolitičke momente koji se očekuju u 2023. Godini.
"Rat u Ukrajini definitivno ne ide u pravcu ciljeva i zadataka Rusije. Moguće je da bi Rusija mogla da izgubi rat, što bi ozbiljno moglo oslabiti Putinovu Rusiju. Mogli bismo da imamo scenario u kojem bi, praktično, porazom Putinove Rusije Zapad bio u mnogo jačoj poziciji naspram Srbije, naspram Vučićevog režima, a možda bi ovo bilo mnogo bolja osnova da se ide ka, ne međusporazumu, već u traženju konačnog sporazuma", rekao je Veber.
Kosovo i Srbija započeli su pregovore za normalizaciju odnosa od 2011. godine, uz posredovanje EU. Očekuje se da će se pregovori završiti pravno obavezujućim sporazumom.
Ali obe strane, Kosovo i Srbija, su na suprotnim pozicijama.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, što Srbija ne prihvata.
Kosovo traži međusobno priznanje, dok Srbija traži kompromisno rešenje, ne precizirajući šta tačno taj kompromis znači.