(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)
Nakon poslednjeg neuspešnog pokušaja Brisela da se postigne dogovor između Srbije i Kosova, došlo je vreme da se postavi pitanje - može li Evropska unija (EU) zaista da postigne normalizaciju odnosa dve strane i da li su visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) i njegov izaslanik za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak ljudi koji to mogu da završe.
Kada su 21. novembra u prestonici EU prekinuti razgovori kosovskog premijera Aljbina (Albina) Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Borelj je dao jednu od najoštrijih ocena do sada o tome u čemu je problem – i što je još važnije, ko je kriv.
Obraćajući se medijima i bez postavljenog pitanja, rekao je: "Radi transparentnosti, moram da kažem da smo izneli predlog koji je mogao da spreči ovu rizičnu situaciju, koji je predsednik Vučić danas prihvatio, ali, na žalost, premijer Kurti nije."
Zatim je ozbiljno upozorio: "Obavestiću države članice. Obaveštavaću svoje kolege, ministre spoljnih poslova i naše partnere o ponašanju različitih strana i nepoštovanju njihovih međunarodnih pravnih obaveza – a, moram da kažem, to se posebno odnosi na Kosovo. Znam, ovo šalje veoma negativan politički signal."
Borelj je drugačiji u poređenju sa svoje dve prethodnice, Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i Federikom Mogerini (Federica Mogherini), a koje su obe pokušale da se uhvate u koštac sa dijalogom Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, nekad uspešno, nekad ne.
Za početak, on (Borelj) zapravo govori medijima o dijalogu, nešto što su njegovi prethodnici retko radili, ako su ikada. I kada govori, on to čini otvoreno, što mediji pozdravljaju, ali što ponekad podriva samu prirodu njegove uloge – posredovanja. Jer, posle ovoga neće biti lakše.
To, međutim, ne znači da on (Borelj) nije u pravu.
Strpljenje je na izmaku sa Aljbinom Kurtijem u Briselu, a većina evropskih diplomata ga opisuje kao "beskompromisnog", "ishitrenog" i "teškog". I istina je da je on druga vrsta političara od prethodnih kosovskih lidera koji su došli u Brisel da pregovaraju sa Srbijom.
Odlazi tamo "spreman za borbu" sa Beogradom i Vučićem, postiže lake poene kod kuće i ne trudi se da bude u "beloj knjizi" EU.
Mnogi ne mogu sa sigurnošću da objasne njegovu "EU vežbanku", ali može se lako izvući zaključak da mu je ponestalo strpljenja sa EU i da ima podršku većine svojih građana za to. Ne bez razloga.
U decembru će Bosna i Hercegovina najverovatnije postati zemlja kandidat za članstvo u EU, čime će Kosovo ostati jedina država Zapadnog Balkana bez takvog statusa.
Priština će zvanično podneti zahtev za pridruživanje evropskom klubu sledećeg meseca, ali svi očekuju da će ovaj zahtev naići na mlak prijem jer pet država članica još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova.
Naći će se ne samo iza svih drugih zemalja u regionu, već su Kosovo od letos "preskočile" i Moldavija i Ukrajina koje do invazije Rusije na Ukrajinu u februaru nisu imale nikakve izglede da se pridruže klubu EU.
Ili pogledajte dugotrajan proces da se građanima Kosova omogući putovanje bez viza u blok – pravo koje svi drugi građani država Zapadnog Balkana koje nisu članice EU koriste više od jedne decenije.
- Gdje bi građani Kosova prvo otputovali nakon liberalizacije viza?
- Francuske rezerve po pitanju vizne liberalizacije za Kosovo
Bilo je naznaka da će građani Kosova dobiti viznu liberalizaciju sledeće godine. Zatim je Francuska, kao jedna od preostalih država koje su skeptične po tom pitanju, sugerisala da bi to trebalo da se desi u isto vreme kada Evropski sistem putnih informacija i autorizacija (ETIAS) stupi na snagu.
ETIAS je EU verzija američkog elektronskog sistema za odobrenje putovanja (ESTA), u suštini digitalni sistem praćenja posetilaca koji nisu iz EU u šengenskoj zoni. Odlagano je u više navrata i sada je preliminarno zakazano za 1. novembar 2023.
Španija, jedna od pet članica EU koje ne priznaju Kosovo, tada je shvatila da će se to desiti tokom njihovog rotacionog šestomesečnog predsedavanja EU. Dakle, ponovo je odloženo, sada za 1. januar 2024.
Možda je potrebno još samo nekoliko meseci čekanja, dok evropske diplomate ističu da "sada bar postoji datum", ali za Prištinu je to bio ponižavajući proces i onaj u koji su izgubili veru u Briselu.
A onda, tu je naravno i sam dijalog. Kurti je posle katastrofalnog sastanka u Briselu rekao da je Borelj odustao od roka zakazanog za mart 2023. za finalizaciju normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, što uključuje i međusobno priznanje. On se osvrnuo na predlog o kome se mnogo pričalo, ali je manje primećen, a koji je Brisel sačinio uz podršku Francuske i Nemačke – što je Brisel oštro demantovao.
- Kurti: Prijedlog EU o registarskim tablicama je neprihvatljiv
- Predsednica Kosova kritikovala Borrella zbog 'pristrasnosti'
Ono na čemu Brisel insistira jeste da se pre svega mora rešiti pitanje registarskih tablica, pre nego što se bilo šta drugo dogovori. "Ne može biti pregovora o normalizaciji odnosa uz pretnju nasiljem", ponovio je portparol EU posle sastanka.
To znači da je još jednom akcenat stavljen na to da Priština odloži svoju odluku o preregistraciji vozila na severu Kosova, zakazanu za 22. novembar, a da Beograd obustavi izdavanje novih tablica u kosovskim opštinama u kojima većinu čine Srbi.
Ovo je u suštini isti stari problem koji je u poslednje vreme nekoliko puta doveo dve strane na ivicu sukoba pre nego što je ponovo odložena. Savršeno je razumljivo da Kurti želi sveobuhvatno rešenje, a ne da ide postepeno, jer to do sada jednostavno nije funkcionisalo.
Dok srpska strana s pravom može da istakne da je Kosovo stalo sa formiranjem zajednice srpskih opština na severu, svojevrsnim "baukom Beograda" koji je činio centralnu tačku briselskog sporazuma između dve nacije iz 2013. godine a koji ostaje neimplementiran, Kosovo može da ukaže da mnoge odredbe samog tog sporazuma koje nisu primenjene zbog nevoljnosti Beograda. Drugim rečima, ništa se neće pomeriti dok se sve ne pomeri.
To nas je, uz vrlo mogući zaključak koji je izveo Kurti da nema mnogo da izgubi od EU koja je njegovoj zemlji godinama davala malo prostora, dovelo tu gde smo trenutno – i gde ćemo biti osim ako se nešto radikalno ne desi. Brisel više ne raspolaže sa onim "ili inače".
Da, Vučić je potvrdio gotovo odmah Boreljeve reči da će Srbija obustaviti izdavanje novih tablica. Nastupio je gotovo državnički i zrelo.
Ali to bi se i na Kosovu moglo protumačiti da je on "zatočen" i da su pretnje uspele.
Sam Kurti je odložio izricanje novčanih kazni za one koji nisu preregistrovali vozila na 48 sati, do 24. novembra, ali tek posle intervencije američkog ambasadora u Prištini kasno sinoć.
Vrteška nastavlja da se okreće. I čini se da Vašington, koji do sada nije bio voljan da zauzme vodeću poziciju u regionu kojim bi EU trebalo da dominira, mora da se istakne. Brisel to više nije u stanju da uradi sam.
