Dogovor o održavanju referenduma na kome bi se građani izjasnili da li prihvataju briselski sporazum Beograda i Prištine još uvek je neizvestan. U iščekivanju odgovora predstavnika Srba sa severa Kosova u Vladi Srbije odlučni su da ne pristaju na bilo koju varijantu koja bi prolongirala implementaciju sporazuma.
Koplja se lome oko referendumskog pitanja i vremena pripreme mogućeg izjašnjavanja građana. Uoči odluke Srba sa severa Kosova, koji bi u utorak još jednom trebalo da se sretnu sa čelnicima Vlade Srbije, iz Beograda je poručeno da je država spremna da prihvati referendum na pitanje „da li ste za Sporazum ili ne“, ali da ne dolazi u obzir da pitanje bude “da li Kosovo treba da bude u Srbiji”.
Premijer Ivica Dačić tako upozorava da eventualno raspisivanje referenduma o briselskom sporazumu Beograda i Prištine ne bi smelo da odloži primenu tog sporazuma. "Ako postoje rokovi za donošenje odluka o datumu početka pregovora sa EU, ne možemo referendum pripremati nekoliko meseci a da pritom ne radimo na sprovođenju sporazuma", rekao je Dačić.
„To jednostavno nije moguće zato što bi time bacili u vodu sve što smo do sada uradili“, rekao je Dačić.
“Referendum ima smisla ako oni prihvate da ga sprovedu ukoliko rezultat bude nepovoljan po njih. Sa druge strane, ponudio sam svoju ostavku, pad vlade ukoliko mi izgubimo. Ali ucene tipa biće referendumsko pitanje onako kako neko odluči negde na ulici ja vam sad kažem da to neće biti. U Srbiji će da odlučuje većina građana, a ne manjina koja misli da na različite načine može da zloupotrebljava svoju poziciju i nekome preti", poručio je Vučić.
Kao što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik bio pozvan u Beograd uoči odlučujuće runde briselskog dogovora tako su sada i predstavnici Srba sa Kosova razmenili u Banjaluci mišljenja o aktuelnoj situaciji na Kosovu. Prema saopštenju iz Dodikovog kabineta Srbi sa Kosova upoznali su ga o svojim stavovima.
Stavove koje će u utorak preneti čelnicima Vlade Srbije još uvek ne saopštavaju a nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović kaže da predstavnici Srba sa severa Kosova moraju da nađu rešenje sa Vladom u Beogradu.
„Mislim da predstavnici Srba koje dolaze na razgovor žele po svaku cenu da spreče primenu sporazuma a da za to ne budu okrivljeni. S druge strane, imaju problem sa narodom koji je prilično zastrašen sporazumom, odnosno eventualnim posledicama sporazuma po njihov svakodnevni život i iz tog razloga se protivi tom sporazumu. Ovo rukovodstvo opština nema adekvatne odgovore za taj narod i onda želi da prenese odgovornost na referendum i referendumsko pitanje koje nastoje da otežaju što je više moguće i prilagode ga upravo onom delu stanovništva u Srbiji koje ne želi evropske integracije“, kaže Ivanović.
Polemika i oko roka za raspisivanje
Da referendum ne sme da bude pokriće za vlast u Beogradu, niti da bude želja da se ne realizuje sporazum upozorava i sam premijer Ivica Dačić podsećajući na onaj iz 1998. godine održan na predlog tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića sa pitanjem “da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji” protiv čega se izjasnilo 94,73 odsto glasača.
Vlada je već dobila podršku većine u parlamentu za sporazum koji je premijer Ivica Dačić parafirao u Briselu sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Lider najjače opozicione Demokratske stranke Dragan Đilas kaže da se lično protivi referendumu, ali da će DS ukoliko vlast reši da se na referendumu postavi pitanje o prihvatanju briselskog sporazuma svoje birače pozvati da podrže taj sporazum.
“Moj stav je da u ovom trenutku referendum nije neophodan, da postoji jasna većina u parlamentu proevropskih snaga i poslanika, da treba izbeći svaku dalju podelu, rizik od neuspeha referenduma, neizlaska 50 odsto građana i svega ostalog, ali ukoliko se Vlada odluči da se ovo pitanje postavi na referendumu Demokratska stranka će uzeti aktivno učešće i pozvati svoje birače da podrže prihvatanje sporazuma i na taj način spreče izolaciju ove zemlje i omoguće dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom”, poručuje Đilas.
Polemika se ne vodi samo oko formulacije referendumskog pitanja već i oko toga da li je rok za njegovo raspisivanje od 15 dana dovoljan. Marko Blagojević iz CESID-a kaže da je najkraći rok za održavanje referenduma upravo 15 dana.
“Iz te perspektive ne vidim apsolutno nikakvu prepreku da referendum bude raspisan jako brzo i održan u najkraćem mogućem pravilima predviđenom roku. Uopšte nije dilema u ovom trenutku da li Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije ili ne tako da ne vidim iz kojeg razloga bi tako glasilo pitanje koje bi građanima Srbije bilo postavljeno na referendumu. Referendumsko pitanje treba da bude rasterećeno bilo kakve vrste emocija i strasti, takvo pitanje nije toga rasterećeno uz to što ne oslikava pravu dilemu koja u ovom trenutku pred Srbijom stoji. Pitanje bi trebalo da se bavi sporazumom ili nekim tačkama iz sporazuma”, objašnjava Blagojević.
Referendum je punovažan ako na njega izađe više od polovine upisanih birača.
Koplja se lome oko referendumskog pitanja i vremena pripreme mogućeg izjašnjavanja građana. Uoči odluke Srba sa severa Kosova, koji bi u utorak još jednom trebalo da se sretnu sa čelnicima Vlade Srbije, iz Beograda je poručeno da je država spremna da prihvati referendum na pitanje „da li ste za Sporazum ili ne“, ali da ne dolazi u obzir da pitanje bude “da li Kosovo treba da bude u Srbiji”.
Premijer Ivica Dačić tako upozorava da eventualno raspisivanje referenduma o briselskom sporazumu Beograda i Prištine ne bi smelo da odloži primenu tog sporazuma. "Ako postoje rokovi za donošenje odluka o datumu početka pregovora sa EU, ne možemo referendum pripremati nekoliko meseci a da pritom ne radimo na sprovođenju sporazuma", rekao je Dačić.
„To jednostavno nije moguće zato što bi time bacili u vodu sve što smo do sada uradili“, rekao je Dačić.
Aleksandar Vučić
Zvanični Beograd suočen sa implementacijom briselskog sporazuma pribegao je i ideji mogućeg održavanja referenduma ne bi li obezbedio jedinstvo sa jasnom porukom da će u slučaju da većina podrži Sporazum, svi morati da prihvate većinsku odluku i da učestvuju u njenoj primeni. Prvi potredsednik Vlade Aleksandar Vučić ne krije da se plaši da neće biti dogovora o referendumu sa Srbima sa severa Kosova koji su na protestu u Mitrovici nedavno odbacili briselski sporazum.“Referendum ima smisla ako oni prihvate da ga sprovedu ukoliko rezultat bude nepovoljan po njih. Sa druge strane, ponudio sam svoju ostavku, pad vlade ukoliko mi izgubimo. Ali ucene tipa biće referendumsko pitanje onako kako neko odluči negde na ulici ja vam sad kažem da to neće biti. U Srbiji će da odlučuje većina građana, a ne manjina koja misli da na različite načine može da zloupotrebljava svoju poziciju i nekome preti", poručio je Vučić.
Kao što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik bio pozvan u Beograd uoči odlučujuće runde briselskog dogovora tako su sada i predstavnici Srba sa Kosova razmenili u Banjaluci mišljenja o aktuelnoj situaciji na Kosovu. Prema saopštenju iz Dodikovog kabineta Srbi sa Kosova upoznali su ga o svojim stavovima.
Stavove koje će u utorak preneti čelnicima Vlade Srbije još uvek ne saopštavaju a nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović kaže da predstavnici Srba sa severa Kosova moraju da nađu rešenje sa Vladom u Beogradu.
„Mislim da predstavnici Srba koje dolaze na razgovor žele po svaku cenu da spreče primenu sporazuma a da za to ne budu okrivljeni. S druge strane, imaju problem sa narodom koji je prilično zastrašen sporazumom, odnosno eventualnim posledicama sporazuma po njihov svakodnevni život i iz tog razloga se protivi tom sporazumu. Ovo rukovodstvo opština nema adekvatne odgovore za taj narod i onda želi da prenese odgovornost na referendum i referendumsko pitanje koje nastoje da otežaju što je više moguće i prilagode ga upravo onom delu stanovništva u Srbiji koje ne želi evropske integracije“, kaže Ivanović.
Polemika i oko roka za raspisivanje
Da referendum ne sme da bude pokriće za vlast u Beogradu, niti da bude želja da se ne realizuje sporazum upozorava i sam premijer Ivica Dačić podsećajući na onaj iz 1998. godine održan na predlog tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića sa pitanjem “da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji” protiv čega se izjasnilo 94,73 odsto glasača.
Ivica Dačić
„Referendumsko pitanje ne treba da bude nikakva zamka niti treba da bude sugestivno pitanje koje bi vodilo ka odgovoru. To bi bilo kao da postavimo referendumsko pitanje kao što je bilo ranije, da li će tuđa čizma da dođe na našu teritoriju i mi svi izglasamo neće nikakva da dođe a onda nekoliko meseci posle toga dođoše tuđe čizme i ostadoše. Pitanje bi trebalo da se odnosi na to `da li su ljudi za prihvatanje ovog sporazuma ili nisu` a ne `da li ste za to da Kosovo ostane u sastavu Srbije`. Za to ne treba da se uopšte postavlja pitanje“, kaže Dačić.Vlada je već dobila podršku većine u parlamentu za sporazum koji je premijer Ivica Dačić parafirao u Briselu sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Lider najjače opozicione Demokratske stranke Dragan Đilas kaže da se lično protivi referendumu, ali da će DS ukoliko vlast reši da se na referendumu postavi pitanje o prihvatanju briselskog sporazuma svoje birače pozvati da podrže taj sporazum.
“Moj stav je da u ovom trenutku referendum nije neophodan, da postoji jasna većina u parlamentu proevropskih snaga i poslanika, da treba izbeći svaku dalju podelu, rizik od neuspeha referenduma, neizlaska 50 odsto građana i svega ostalog, ali ukoliko se Vlada odluči da se ovo pitanje postavi na referendumu Demokratska stranka će uzeti aktivno učešće i pozvati svoje birače da podrže prihvatanje sporazuma i na taj način spreče izolaciju ove zemlje i omoguće dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom”, poručuje Đilas.
Polemika se ne vodi samo oko formulacije referendumskog pitanja već i oko toga da li je rok za njegovo raspisivanje od 15 dana dovoljan. Marko Blagojević iz CESID-a kaže da je najkraći rok za održavanje referenduma upravo 15 dana.
“Iz te perspektive ne vidim apsolutno nikakvu prepreku da referendum bude raspisan jako brzo i održan u najkraćem mogućem pravilima predviđenom roku. Uopšte nije dilema u ovom trenutku da li Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije ili ne tako da ne vidim iz kojeg razloga bi tako glasilo pitanje koje bi građanima Srbije bilo postavljeno na referendumu. Referendumsko pitanje treba da bude rasterećeno bilo kakve vrste emocija i strasti, takvo pitanje nije toga rasterećeno uz to što ne oslikava pravu dilemu koja u ovom trenutku pred Srbijom stoji. Pitanje bi trebalo da se bavi sporazumom ili nekim tačkama iz sporazuma”, objašnjava Blagojević.
Referendum je punovažan ako na njega izađe više od polovine upisanih birača.