Sprovođenje prvog Sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije može potrajati, ali dobrom voljom i Kosova i Srbije, moguće je da primena na terenu uspe, ocenjuju kosovski analitičari.
Sadri Ferati, bivši ministar lokalne samouprave u izjavi za RSE kaže da što se Prištine tiče, primedbe postoje u vezi sa asocijacijom opština, obzirom da ona podrazumeva proširene ingerencije i da poseduje nadležnosti u pojedinim oblastima.
„Znači imamo jedan, ne treći nivo vladavine, već regionalni nivo, a nama u Prištini to nije bilo drago jer smo se bojali da će to neko da zloupotrebi, umesto integracija da bude cementiranje statusa quo ili potpuna dezintegracija. Što se dela o sudstvu tiče, postoji bojazan da li će se to upotrebiti za odbranu prava građana srpske zajednice, ili će se zloupotrebiti u smislu da sada umesto integracija bude produbljivanje etničkih podela na Kosovu“, kazao je on.
Ferati dodaje da, ukoliko Beograd prvo raspusti svoje strukture na Kosovu i ukoliko bude bio konstruktivan partner u uspostavljanju reda i zakona, moguće je građanima objasniti šta sve dobijaju od sporazuma.
„Oni dobijaju sve što se tiče kvaliteta života i prava u tom opštinskom i regionalnom nivou. Ako do toga dođe, građani će svakim danom sve više razumeti da je sada prioritet ekonomski razvoj a ne ta ambicija za podelu i dezintegraciju. Obzirom da Beograd sto posto kontrolise svakog pojedinca, ukoliko se posveti sporazumu, moguća je puna implementacija dogovora“, kazao je on.
Publicista Halil Matoshi smatra da će uspostavljanje odnosa, odnosno komunikacija zvanične Prištine sa asocijacijom opština biti jedna od najtežih tačaka za primenu, obzirom da Srbi na severu ne prihvataju sporazum.
„Zna se da su Srbi iz severnog dela Kosova već dugo bili instrument u rukama beogradskih vlasti. Prema tome, i pored ovog otpora, Beogradu neće biti toliko teško da primeni sporazum. Što se kosovske strane tiče, najteže će biti da obe države ispune zadatke na osnovu sporazuma, jer zavisi koliko će Srbi na severu prihvatiti ustavni poredak i zakone Kosova“, kaže Matoshi.
Matoshi dodaje da se poteškoće mogu očekivati i u rasformiranju paralelnih struktura Srbije radi njihovog uključenja u nove institucije. Takođe, održavanje izbora i njihovo učešće može predstavljati izazov.
„Otpor je već počeo, ali Srbija je potpisnik i ima snagu da objektivno kontroliše pobunu na severu Kosova, i da obaveže Srbe da primene sporazum, u suprotnom Srbija može imati rizik na svom evropskom putu“, kazao je Matoshi.
Analitičar Ardian Arifaj ipak smatra da će sve zavisiti od od 12. tačke, odnosno od utvrđivanja plana implementacije s vremenskim okvirom do 26. aprila, a koji treba razmotriti i princip transparentnog finansiranja.
„Ta tačka o kojoj se sutra (u petak) odlučuje, obuhvata vremenske termine primene celog sporazuma kao i mehanizme koji će osigurati njegovu primenu, ukoliko se ovaj sporazum ne sprovede, bilo da je ta tačka na dobrobit Kosova ili Srbije, u tom slučaju bi bio potpuno uzaludan“, kazao je Arifaj
Sadri Ferati, bivši ministar lokalne samouprave u izjavi za RSE kaže da što se Prištine tiče, primedbe postoje u vezi sa asocijacijom opština, obzirom da ona podrazumeva proširene ingerencije i da poseduje nadležnosti u pojedinim oblastima.
„Znači imamo jedan, ne treći nivo vladavine, već regionalni nivo, a nama u Prištini to nije bilo drago jer smo se bojali da će to neko da zloupotrebi, umesto integracija da bude cementiranje statusa quo ili potpuna dezintegracija. Što se dela o sudstvu tiče, postoji bojazan da li će se to upotrebiti za odbranu prava građana srpske zajednice, ili će se zloupotrebiti u smislu da sada umesto integracija bude produbljivanje etničkih podela na Kosovu“, kazao je on.
Ferati dodaje da, ukoliko Beograd prvo raspusti svoje strukture na Kosovu i ukoliko bude bio konstruktivan partner u uspostavljanju reda i zakona, moguće je građanima objasniti šta sve dobijaju od sporazuma.
„Oni dobijaju sve što se tiče kvaliteta života i prava u tom opštinskom i regionalnom nivou. Ako do toga dođe, građani će svakim danom sve više razumeti da je sada prioritet ekonomski razvoj a ne ta ambicija za podelu i dezintegraciju. Obzirom da Beograd sto posto kontrolise svakog pojedinca, ukoliko se posveti sporazumu, moguća je puna implementacija dogovora“, kazao je on.
Publicista Halil Matoshi smatra da će uspostavljanje odnosa, odnosno komunikacija zvanične Prištine sa asocijacijom opština biti jedna od najtežih tačaka za primenu, obzirom da Srbi na severu ne prihvataju sporazum.
„Zna se da su Srbi iz severnog dela Kosova već dugo bili instrument u rukama beogradskih vlasti. Prema tome, i pored ovog otpora, Beogradu neće biti toliko teško da primeni sporazum. Što se kosovske strane tiče, najteže će biti da obe države ispune zadatke na osnovu sporazuma, jer zavisi koliko će Srbi na severu prihvatiti ustavni poredak i zakone Kosova“, kaže Matoshi.
Matoshi dodaje da se poteškoće mogu očekivati i u rasformiranju paralelnih struktura Srbije radi njihovog uključenja u nove institucije. Takođe, održavanje izbora i njihovo učešće može predstavljati izazov.
„Otpor je već počeo, ali Srbija je potpisnik i ima snagu da objektivno kontroliše pobunu na severu Kosova, i da obaveže Srbe da primene sporazum, u suprotnom Srbija može imati rizik na svom evropskom putu“, kazao je Matoshi.
Analitičar Ardian Arifaj ipak smatra da će sve zavisiti od od 12. tačke, odnosno od utvrđivanja plana implementacije s vremenskim okvirom do 26. aprila, a koji treba razmotriti i princip transparentnog finansiranja.
„Ta tačka o kojoj se sutra (u petak) odlučuje, obuhvata vremenske termine primene celog sporazuma kao i mehanizme koji će osigurati njegovu primenu, ukoliko se ovaj sporazum ne sprovede, bilo da je ta tačka na dobrobit Kosova ili Srbije, u tom slučaju bi bio potpuno uzaludan“, kazao je Arifaj
